logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: новинарство    1.562 пута прочитано    Датум: 10.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

komnenic.jpgINTERVJU Milan Komnenić, autor knjige “Klopka u Rambujeu”, o Kosmetu, Rusiji… Čak i slepac vidi Ahtisarijevu pristrasnost, koja nije od juče. Zar nam već nije smislio onaj papir u Kumanovu? Međutim, ta pristrasnost ne bi imala težinu da nju ne potkrepljuje rešenost velikih sila da taj Gordijev čvor preseku. A na čiju će to štetu ići – to se pitanje, takoreći, ne postavlja

Da se s Kosovom i Metohijom dešava ono što je bilo spremljeno još u Rambujeu i danas moramo da “platimo” račun s kamatom, tvrdi Milan Komnenić koji u svojoj najnovijoj knjizi “Klopka u Rambujeu” svedoči o manje poznatim pojedinostima s tih bezuspešnih “pregovora”. On pri tom napominje da su politički koraci zvaničnog Beograda od 90-ih godina na ovamo vodili u bespuće i ponor. “Umesto da rešavamo problem, mi smo sebe pretvarali i novi problem međunarodnoj zajednici”.

- Obistinjuju se najcrnje slutnje kad je reč o raspletu drame na Kosovu i Metohiji. Trnovita staza iz Rambujea dodatno je ovih dana posuta novim trnjem. Po njemu će gaziti srpska sirotinja, a ne osioni moćnici koji kroje sudbinu balkanskih plemena, držeći u ruci nož i pogaču. Ono što je smišljeno uoči Rambujea ili u njemu, sada se pretvara u surovu stvarnost. Srbija se suočava sa strašnim izazovom po svoj državni interes, po svoju samobit i, ma koliko zvučalo patetično, po nacionalnu čast.

Zbog čega kažete da je Rambuje bio manje zlo od onog što Ahtisari sprema?
- Svojevremeno je u Rambujeu garantovana teritorijalna celovitost, prisustvo srpske vojske i policije na Kosovu i Metohiji, dakle nepovredivost granica. Milošević sa svojim poslušnicima svakako je najveći, ali ne i jedini krivac što se Srbiji u ovom času događa ono što se nijednoj suverenoj državi ne bi smelo dogoditi. Pitam se, bez ustezanja, šta je demokratska vlast u Srbiji učinila od 5. oktobra da se iznađe časniji izlaz iz ovog državnog ćorsokaka.

Da li je Srbija spremna za rasplet kosovskometohijskog rešenja?
- Nagoveštavani rasplet kosovskometohijske drame Srbija sačekuje nespremna, smušena, posrnula, stranački čangrizava, bez skupštine, bez vlade i bez nacionalne elite, ali sa mnoštvom mandarina i taktizera koji se drže po strani. Obuzeti samoživim strančarenjem, grlati dušebrižnici, profesionalni rodoljubi i provincijski fiškali u mundiru vladinih savetnika upadljivo nastoje da nađu žrtvenog jarca.

- Uzajamno nameštaju klopke i zamke, ubrzano peru ruke, guslarski srbuju, traže krivce a ne rešenja, suviše je sumnje a premalo samopouzdanja. Umesto da mu priskoče, čak i predsedniku države podrugljivo okreću leđa, s predumišljajem ga ostavljajući da primi Ahtisarija. Bez razložnosti u zahtevima i bez spremnosti na saradnju sa svetom, ukopana u jalove busije i zavrzlame, Srbija je, čini se, na putu da izgubi više nego što bi morala. O ma kakvoj pravednosti izlišno je govoriti.

Da li ste očekivali ovakav Ahtisarijev papir kakav je doneo Srbiji i šta smo to poručili svetu gestom da premijer Koštunica ne želi da ga primi?
- Da se ne obmanjujemo, svi politički činioci morali su pretpostaviti ovakvu verziju, pa čak i znati da nju ne sastavlja jedan mrzovoljni Finac, nego da je to izraz svetskih centara moći, velikih sila, institucija, spleta međunarodnih odnosa i interesa. Lako je reći da je njegov “predlog” suprotan duhu međunarodnog prava, da je nepravedan u svakom pogledu i da predstavlja presedan. Da li nam je to uteha?

-Ahtisarijeva je obaveza da, po nalogu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, uobliči stanovište koje je ponajmanje njegovo. Ono je, istu govoreći, protivno strukturi i načelima te svetske organizacije. Ali, šta ćete? Naravno, čak i slepac vidi Ahtisarijevu pristrasnost, koja nije od juče. Zar nam već nije smislio onaj papir u Kumanovu? Međutim, ona ne bi imala težinu da nju ne potkrepljuje rešenost velikih sila da taj Gordijev čvor preseku. A na čiju će to štetu ići – to se pitanje takoreći ne postavlja.

- Ipak, odbijati saradnju s njime znači odbijati saradnju s njegovim poslodavcima. Ako se ne varam, svi znamo ko su oni. Nama ovde probiše uši seminarskim floskulama o međunarodnom pravu po kome nam se Kosovo Metohija ne može oduzeti. Ne primećujem da opsesija pravnim argumentima postiže cilj. Isto tako, nisam zapazio da je gest “tehničkog premijera” ikoga impresionirao.

ZAPAD GUTA SRPSKI JEZIK
Poznati ste kao veliki “čistunac” kada je reč o srpskom jeziku (i kulturi). Ima li nešto što vam smeta u našem jeziku?
- Lagano kao što vlaga preko mahovine ulazi u pore kamena tako potpuno sve to sa zapada ulazi u naš jezik i ne znate više šta je to što vas odlikuje. A onda, dođemo i do tog trenutka da vam predsednik vlade izgovori u Guči rečenicu: “Ko ne razume Guču, ne razume Srbiju”. Zar ono rikanje i mukanje među šatrama da bude obeležje jedne nacije koja ima bogatu duhovnu baštinu? E, pa znate šta, ako je to tako, zašto se onda čudimo da se međunarodni politički činioci ne obaziru na kulturno nasleđe Kosova i Metohije. A ono bi moralo biti argument u svim našim razgovorima sa svetom.

- Ne razumem kako se zalaganje za ulazak u Evropsku uniju i saradnja sa Amerikom mogu uskladiti sa odbijanjem da se njihov ovlašćeni čovek primi u Beogradu. Sa zebnjom uviđam da to podseća na stanje duhova uoči Rambujea, kada su se zadrtošću, bukačkim tiradama i nepristajanjem na “ponude iz sveta” merili srpska čast i odanost otadžbini. Surovoj logici sveta ne možemo se odupreti guslama i diplama. Kakva god bila, ona je bezuslovna i nije sklona mitovima.

Da li to znači da vi ne verujete u priču o “uslovnoj nezavisnosti”, ali da će Kosmet ostati u granicama Srbije?
- Ne može se govoriti o uslovnoj nezavisnosti Kosmeta, to je jezičko-retorička magla ili oblanda da srpski činioci, vlast i narod progutaju to gorko rešenje. Iako će se možda naći jedna retorička figura po kojoj će Kosovo realno biti nezavisno, ali nerealno neće biti nezavisno. Mnogo je važnije šta je to u stvarnosti. A stvarnost Kosova i Metohije je zasad faktički jedna potpuna tragedija. Očigledno, Srbija za poslednjih deset godina to pitanje nije umela da reši. Ono što se Španiji sa Bastijom, ni Francuskoj sa Korzikom, ni Austriji sa Južnim Tirolom i Engleskoj sa Irskom ne dešava, bojim se da se to nama može dogoditi sa Kosovom i Metohijom. To je pitanje svih pitanja.

Šta treba činiti?
- Ne ispuštati ni najmanju mogućnost diplomatske saradnje, grčevito i ustrajno tražiti nove forme pomirljivosti, žuriti a ne “kupovati vreme”, suočiti se sa strašnim pitanjem bez uzmicanja, biti ubedljiviji nego do sada i svaki istup prožeti evropskim duhom. Jer, ma koliko Amerika požurivala Ahtisarija, pitanje Kosova i Metohije je ipak pitanje jedne evropske zemlje koja gotovo vapije da se nađe u Evropskoj uniji. Naravno, do poslednjeg trenutka ne sme se misliti na odustajanje, malodušnost ili arogantnu retoriku. Valja misliti na kosovske paćenike koji više gledaju u nebo nego u Ahtisarijev predlog. Konačno, još je ostalo prostora za pregovore. Ali valja umeti pregovarati. I da imamo na umu – ovo je ipak samo predlog. Sačekajmo da vidimo konačnu verziju koja će stići u Savet bezbednosti.

Verujete li u uveravanja koja stižu iz Rusije i njihovu spremnost da oni “sačuvaju” Kosmet?
- Takvih uveravanja smo se naslušali u poslednjih dvadesetak godina. Očigledno mislite na famozni ruski veto. Možda, ali samo ukoliko bi se globalni interes Rusije podudario sa srpskom aspiracijom da ne dođe do okrutnog cepanja Srbije. A za to su izgledi suviše mali. Sentimentalno buncanje o slovenofilstvu zvuči smešno i ruska diplomatija nije naivna da se suprotstavi američkim koncepcijama koje ne idu na uštrb njenih interesa.

- Štaviše, možda bi joj “uslovna nezavisnost Kosova” išla strateški na ruku u pogledu zakavkaskih pokrajina, Abhazije, Osetije, Karabaha ili Dagestana. Ali, nemojmo se upuštati u tuđe rabote. Ako nije neskromno pomenuti, ja sam napisao nekoliko knjiga o Kosovu i, pravo govoreći, ne mogu ni da zamislim kako je mogućno podneti eventualno oduzimanje te naše duhovne kolevke.

- Ali, složićete se, nije dovoljno samo reći da Kosovo i Metohiju ne damo ili da ćemo odbiti da stavimo potpis na eventualno priznanje njegove nezavisnosti. To se, uostalom, od nas možda neće ni tražiti. Da smo na samom ulasku u EU, sva ova bolna drama imala bi manje koban prizvuk. Ovako, mi smo i dalje na nekoj ledini izvan evropskog dvorišta.

- Nastupio je trenutak da srpski zvaničnici, bez predrasuda, pozovu najumnije ljude na dogovore i saradnju. Nije sva pamet u skupštini, pogotovo ne u ovoj kojoj je istekao rok važenja. Ako je vlada sebe proglasila tehničkom, dosadašnja skupština nije ni “tehnička” posle izbora pa ne bi trebalo da se izjašnjava o Ahtisarijevom predlogu. Osim ukoliko se po ko zna koji put ne traži pokriće za neinventivnost i svaljivanje odgovornosti na nečija pleća.

Tanja Urošević

Glas Javnosti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo