logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    547 пута прочитано    Датум: 8.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Dr.Srdja TrifkovićOtava- 5. februara 2007 -Skupstinski izbori u Srbiji, odrzani 21. januara, nisu doneli neka veca iznenadjenja ili bitne promene na politickoj sceni u Beogradu. U intervjuu za radio CKCU 93.1 FM u Otavi, dr Srdja Trifkovic, istaknuti poznavalac politickih zbivanja na Balkanu, daje svoju procenu izbornih rezultata i komentar o pritisku na Srbiju da se odrekne Kosova…

pripremila: Boba Borojević

***

“U nedostatku nekih vecih izbornih iznenadjenja u Srbiji sada sledi nekoliko rundi napetih pregovora pa i prizemnog cenkanja u cilju formiranja nove vlade. Kostunica je vec izjavio da nece da prihvati ucesce u koaliciji u kojoj ne bude imenovan za premijera. Postavio je i dodatni uslov da buduca vlada raskine diplomatske odnose sa ma kojom zemljom koja bi priznala nezavisno Kosovo. Veruje se da ce Kostunica traziti da zadrzi resore policije i pravodsudja, kao i da preuzme Ministarstvo spoljnih poslova, upraznjeno odlaskom Vuka Draskovica – koji je potucen na izborima i time zavrsio svoju politicku karijeru.

Jedan od Kostunicinih eventualnih koalicionih partnera koje Zapad gura kao logicni izbor, jeste Demokratska stranka. Kostunica bi navodno bio spreman da im preda kljucna ekonomska ministarstva, kao sto su energetika, spoljna trgovina i industrije, sto je znacajno ako se uzme u obzir da ce uskoro da se rpivatizuju dve najvrednije drzavne korporacije u Srbiji – Energo-privreda Srbije (EPS) i prerada i snabdavanje naftom (NIS). Zauzvrat, on bi zahtevao da mu ostanu resori zaduzeni za spoljnu politiku i bezbednost.

Ukoliko G17 plus ponovo udje u vladu, ocekuje se da ce bivsi minsitar finansija Mladjen Dinkic ponovo da preuzme svoj stari resor i kontrolu nad Narodnom bankom. Ima osoba u Demokratskoj partiji Borisa Tadica koje bi vrlo rado prihvatile ponudu da kontrolisu ministarstva koja bi im omogucila bogate dividende prilikom procesa privatizacije EPS i NIS. Ova dva bogata dragulja medju preduzecima koja tek treba da se privatizuju u Srbiji donece dosta novca i uticaja pojedincima koji kontrolisu relevantna ministarstva.

S druge strane, Tadic i Demokratska stranka su pod jakim pritiskom Zapada da ne prihvate ma kakvu ponudu koja ne obuhvata i Ministarstvo spoljnih poslova. Strani zagovornici nezavisnog Kosova zele ili da Demokratska stranka kontrolise Ministarstvo spoljnih poslova u slucaju da Kostunica ostane na mestu premijera, ili da DS uopste ne ulazi u koaliciju sa njim. Ukoliko Kostunicini ljudi ne uspeju da stvore prostu vecinu u Skupstini, u Beogradu se govori da bi mogla da se oformi manjinska vlada predvodjena DSS, koju bi podrzavali Radikali, kao sto je Socijalisticka partija podrzavala predhodnu koaliciju. Na kraju dana, medjutim, ukoliko se partije koje su usle u Skupstinu za nedelju – dve ne dogovore , najverovatnija posledica bi bili novi izbori u Srbiji.

Pritisak na Srbiju da se odrekne Kosova

Trifkovic dodaje da je vredno naglasiti da je Marti Ahtisari odlucio da Beogradu ponudi svoje resenje iako jos nije oformljena stalna vlada: “Neutralni, nepristrasni pregovaraci bi pricekali da se vlada oformi. Posle smrti Arafata ili odmah posle bolesti Ariala Sarona,
medjunarodni pregovaraci prirodno nisu bili voljni da idu i predlazu neka znacajna, nova resenja u vreme kad je politicka scena u Izraelu ili Palestini bila u nestabilnom stanju, u prelaznom periodu. Nazalost, ti standardi ne vaze za Srbiju, te Ahtisarijevo ponasanje – ma koliko bilo dostojno prezira – nije iznenadjujuce.

Veci broj zapadnih zvanicnika posetio je Beograd posle Ahtisarija, ili najavljuju svoju posetu kao sto je ministar spoljnih poslova Belgije Karl De Guht, americki pregovarac za Kosovo Frenk Vizner, ministar spoljnih poslova EU Havijar Solana i britanski ministar za Evropu Dzefri Hun. Jasan je cilj sviju njih: da nateraju Srbe da se odreknu Kosova. Teskoca sa kojom su soceni je u tome sto ne nude bas nista sto bi bar donekle nadoknadilo gubitak jedne sedmine suverene teritorije Srbije.

Kad bi dosli u Beograd i rekli, ‘ako se sad odreknete Kosova, ucicete u EU ove godine i nece vam biti potrebne vize za putovanje po Evropi,’ neki moralno labilni Srbi bi mozda prihvatili predlog. Ako bi rekli, ‘ako se odreknete Kosova, ukinucemo Tribunal u Hagu,
prestacemo da vrsimo pritisak na Srbiju zbog Mladica i ponisticemo sve dugove Srbije u medjunarodnim finansijskim institucijama’, i tada bi mozda Srbi bili voljni da prihavte predlog. Ali oni nista od gore navedenog ne nude. Sve sto nude su bleda obecanja da ce uzeti u obzir srpsko odricanje od Kosova jednog dana kada se bude raspravljalo o primanju Srbije u EU. Niko od vodecih politicara u Srbiji nema motiva da prihvati Ahtisarijev predlog sem Cede Jovanovica, koji zeli da osigura svoju licnu poziciju vis-a-vis svojih zapadnih finansijera i sta ce skupo platiti na sledecim izborima.

Neki srpski politicari bi hteli da sede na dve stolice, sto objasnjava ekscentricnu izjavu predsednika Tadica da ce dati sve od sebe da spase Kosovo, ali da ne veruje da se ono moze spasti. U nedostatku prave ponude koja bi mogla da promeni stav Srba, pak, ovakve izjave jednostavno pokazuju zelje odredjenih igraca na srpskoj politickoj sceni da posalju signal Vasingtonu i Briselu da se na njih moze racunati kao buduce pouzdane partnere.

Kostunica: Prekid diplomatskih odnosa

Izjava premijera Kostunice da bi Srbija prekinula diplomatske odnose sa zemljama koje podrze nelegalno priznavanje nezavisnosti Kosova, ima solidni medjunarodni presedan. Savezna Republik Nemacka, poznata kao Zapadna Nemacka, u svoje vreme je godinama insistirala na Halstajnovoj doktrini, na osnovu koje bi Bon prekinuo diplomatske odnose sa bilo kojom zemljom koja bi priznala DDR (Istocnu Nemacku). I Kina ima ustaljenu praksu da prekida ili da ne uspostavlja diplomatske odnose sa bilo kojom zemljom koja prizna Taivan. Ono sto je Kostunica rekao nije nista neobicno ili ekstremno. Unilateralno
proglasavanje nezavisnosti od strane secesionistickog pokreta na teritoriji jedne zamlje predstavlja neprijateljski potez koji se kosi sa medjunarodnim pravima i pretpostavkama na kojima se bazira medjunarodni sistem jos od Vestfalskog mira 1648. godine.

Citanjem izmedju redova Kostunicine izjave, postaje jasno da on upozorava da Kosovo jednostavno ne moze da funkcionise ukoliko Srbija ne prihavti konacno resenje. Jedina pruga i drumska veza izmedju Kosova i srca Evrope ide kroz Srbiju. Svaki drugi tranzitni put , kroz Crnu Goru, Albaniju ili Makedoniju samo vodi Kosovo dalje od Evrope a ne prema Evropi.

U svakom slucaju, Dr Kostunica trenutno nema ovlascenja, dok je na celu privremene vlade, da donosi odluke ili pregovara o pitanjima od znacaja za drzavu. On moze, naravno, da da svoje misljenje o Ahtisarijevom planu – i da kaze da je neprihvatljiv, jer, iako ne koristi rec ‘nezavisnost’, plan jasno govori o de facto odvajanju Kosova od Srbije i o nezavisnosti Kosova u svemu sem u imenu. Ahtisarijev glavni cilje je da odvoji Kosovo od Srbije iako to jasno ne kaze. Posto je Kostunica u nekoliko navrata izjavio da ce se Beograd suprostaviti ne samo pokusaju da se Kosovo proglasi nezavisnim vec i svakoj osnovi koja bi bila okvir za buduce odvajanje od Srbije, njegova pozicija je predvidiva i jasna.

Suprotno njemu, pozicija predsednika Tadica je nejasna. On pokusava da zadovolji sve, pokusava da zadovolji i EU i NATO i sopstvenu javnost. Izjavjuje da clanstvo Srbije u tim institucijama nema alternative i da taj pravac mora da se odrzi bez obzira sta se desilo
sa Kosovom; ali on nema nikakva ustavna ovlascenja da bilo sta dogovara ili obecava. To pravo pripada strankama koje su u vecini, a koje su vec izjavile i ponovile nekoliko puta, da ni pod kojim uslovom nece da pristanu na nezavisnost Kosova – a to su radikali,
socijalisti, Demokratska partija Srbije i njen koalicioni partner, Nova Srbija.

Pritisak na Srbiju nece uroditi plodom iz dva razloga. Prvo, nema bilo kakve znacajne ponude koja bi Srbe naterala da se odvoje od Kosova. Drugo, Beograd trenutno nema vladu koja bi zakonski imala pravo da pregovara ili da bilo sta obecava, a kamo li da nesto potpisuje. Necemo biti svedoci nikakvih znacajnih promena sve dok se
ne formira nova koalicija. Ukoliko se ne usaglasi koalicija u narednih nedelju do dve dana, postoji mogucnost da se uskoro odrze ponovni izbori u Srbiji. To bi bio i najefikasniji nacin da se neutralisu posledice Ahtisarijevog pokusaja manipulisanja
demokratijom u Srbiji.

***
Dr Srdja Trifkovic je spoljnopoliticki urednik Kronikla i direktor Centra za medjunarodne odnose Rokfor instituta. Autor je nekoliko knjiga od kojih su dve postale best-selleri na amazon.com: “The Sward of the Prophet” i “Defeating Jihad”
http://www.trifkovic.mysite.com/
http://www.chroniclesmagazine.org/cgi-bin/newsviews.cgi

pripremila Boba Borojević





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo