logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    608 пута прочитано    Датум: 7.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

kosovo.jpgIako zvanični Beograd, od početka pregovora o statusu Kosmeta, nije dao prostora čak ni za spekulacije o tome da bi možda, pod određenim okolnostima, pristao na podelu Kosova (a kamoli da je tako nešto sam predložio), odmah posle srpskog odbijanja Ahtisarijevog plana iz zapadnih izvora su se pojavile informacije da Srbija, u saradnji sa Rusijom, potajno planira podelu Kosova.

Prva takva informacija plasirana je posredstvom Radija KiM, sa sedištem u Čaglavici, samo dan nakon što je Ahtisari otputovao iz Beograda. (Reč je o srpskoj radio stanici koja je sedam dana ranije, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, objavila vest koja će se ispostaviti kao tačna, da u Ahtisarijevom planu neće biti spomenuta reč nezavisnost.)

Ni ovaj put, kao ni nekoliko puta ranije kada se podela Kosova pominjala kao potajna srpska namera, zapadni izvori informacija nisu ponudili dokaze za ove navodne planove, iako su takve tvrdnje bile u oštroj suprotnosti sa zvaničnom srpskom politikom koja je uporno istrajavala na stanovištu da ne traži ništa osim poštovanja Rezolucije 1244. i međunarodnog prava koje joj garantuje teritorijalni integritet i suverenitet.

Otuda se uporne zapadne spekulacije o rezervnom planu srpske strane za Kosmet javljaju kao diskvalifikacija srpskih pravnih argumenata, koji zasad imaju kakvu-takvu rusku podršku, i među upućenima se tumače kao dodatni pritisak na srpsku stranu. Postojanje srpskog plana „B” za Kosmet je, u stvari, ono što bi Srbiju moglo da izmesti na klizav kolosek realpolitičkog rezonovanja koje zapadnim silama služi kao jedino opravdanje za kršenje svih normi međunarodnog prava koje uređuje današnji civilizovan svet.

Srbija se, prema mišljenju jednog dela međunarodne zajednice, ali i jednog dela domaće javnosti, previše kruto drži međunarodnog prava. A time, smatraju zagovornici ovog „fleksibilnog” odnosa prema Kosmetu, Srbija sebi sužava prostor za pregovore. Pogotovu pregovore o mogućoj kompenzaciji za oduzetu teritoriju (pominje se čak i novčana kompenzacija, a cifre idu do nekoliko milijardi dolara, neuporedivo manje nego što dobija kandidat za ulazak u EU, na primer). U stvarnosti, međutim, Srbiji niko i ne nudi nikakve pare za odricanje od Kosmeta, ali se i sama činjenica da se o toj opciji javno razmišlja uzima kao argument da su principi samo izgovor da bi se postigla bolja cena u trgovini teritorijom.

Scenariji podele kojim se mediji i analitičari bave su različiti, od onog, navodno srpsko-ruskog da Srbija uzme severni deo Kosmeta i da se pokrajina podeli po Ibru, a da uz veći deo Kosmeta Albancima da i deo juga Srbije koji Albanci nazivaju Preševskom dolinom (koji je u javnost pre nekoliko dana došao preko KiM radija), do onih da se „trguje” po sistemu sever Kosmeta za srpsko priznanje nezavisnosti ostatka južne pokrajine (koji je plasirao Njujork tajms).

U analizi profesora Timotija Vilijama Votersa u ovom listu ističe se da bi ovakvom podelom „Srbija mogla da ublaži protivljenje nezavisnosti Kosova, čime bi se lakše dobio međunarodni pristanak, jer Rusija najavljuje veto na svaki plan koji Srbija ne prihvati”, kaže on.

„Nema ničeg magičnog i moralnog u granicama Kosova. One su proizvod Titove Jugoslavije i nikada nisu odgovarale etičkoj podeljenosti ili doprinosile društvenom miru. Ako granice ne pruže bezbednost ili ne doprinose boljitku, treba ih menjati”, kaže Voters.

Titovim rečnikom rečeno, kad ga već pominje američki profesor, znači da se zakona ne treba držati kao pijan plota. Jedini problem koji ima onaj deo međunarodne zajednice koji zagovara tezu da se međunarodno pravo može kršiti „po potrebi” jeste odbijanje Srbije da se složi sa kršenjem tih prava.

Proturanje teze o srpskom planu „B” koji predviđa podelu Kosmeta (koja bi i prema mišljenju kosmetskih Srba i Albanaca skoro sigurno dovela do novog nasilja u pokrajini) ispoljava sve karakteristike metoda psihološkog rata kojima borci za nezavisnost Kosmeta pokušavaju da diskredituju srpski stav o ovom pitanju. Ne samo što se nepristajanje na nezavisnost Kosmeta proglašava nefleksibilnošću i nedostatkom smisla za realnost, čak i u zemlji, već se i svi oni koji se usude da javno ispolje ovakav stav smatraju pripadnicima tvrde nacionalističke struje čijim su predstavnicima do sada na zapadu smatrali radikale i socijaliste.

U listovima koji pomno prate zbivanja kod nas, kao što je na primer slučaj sa proalbanski raspoloženim britanskim „Gardijanom”, o srpskim političarima se govori tako da čitalac može samo da zaključi da su svi oni koji ne prihvataju da je Kosovo za Srbe izgubljeno zapravo teški nacionalisti. Kako je postalo jasnije da srpsko insistiranje na suverenitetu nije prolazno, tako se menjala i percepcija srpskih političara (Rojters, koji je, poput drugih zapadnih medija, do skora srpskog premijera označavao kao „umerenog nacionalistu”, juče Koštunici „kači” epitet „hardlajnera”, odnosno pripadnika tvrde nacionalističke struje u Srbiji.)

To se bolje uklapa u stereotipe koje zapad gaji o Srbima kao onoj strani u ratovima devedesetih koja je zahtevala i ono što joj ne pripada, a pogotovo to. Zahtevi Srbije danas, a to je samo onaj da se ispoštuju norme međunarodnog prava koje važe i za sve ostale zemlje na svetu, nikako ne mogu da posluže kao opravdanje za presedan koji nameravaju da načine na primeru Srbije. Pogotovo što to ne sme ni da bude presedan, jer će se malo ko na svetu osmeliti da da svoj pristanak za otimanje dela teritorije i protivpravno prekrajanje granica kakvo se sutra može dogoditi nekome od njih. Toga se, videli smo ovih dana plaše i u Evropskoj uniji, u Češkoj, Poljskoj i Slovačkoj, a ne samo u republikama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Dragana Matović za Politiku




1 коментар у вези “Zapad gura Srbe u stereotipe iz devedesetih”
  1. Postovano urednistvo!
    Glavni Urednik beogradske Politike, gospodja Smajlovic, objavila je istog dana kada i Dragana Matovic jedan redakcijski komentar koji je pretezno i od mojih istomisljenika pozitivno ocjenjivan. Od mene, medjutim sa nekim rezervama u odnosu na neke pasuse u tekstu. Jer je rjec o glavnoj urednici, moze se lako dogoditi da Politikini revnosni moderatori moj prilog pobrisu. Stoga, za slucaj da vasa redakcija objavi i clanak gospodje Smajlovicm, moj trud ipak nebi bio uzaludan. Soga moj komentar vec sada. Svetislav Kostic
    Komentar:
    Nisam opterecen funkcijom glavnog urednika autorke clanka, cenjene gospodje Smajlovic. Vec preuzimanje zapadne terminologije za Kosovo i Metohiju cine uvazenu gospodju Smajlovic neuverljivom kroz ceo tekt. Sem ako, inace, nije za spoljnu upotrebu, suvisno je bilo naglasavanje da recenicu: “nasi zapadni prijatelji”, ne treba citati ironicno. Ja to ipak cinim. Jer gospodja Smajlovic pri tome dabome nije imala na umu iskrene prijatelje Srba i srpskog naroda opstenito, u zapadnim zemljama, kojih brojcano zasigurno ima vise nego u samoj ovoj i ovakovoj danasnjoj zemlji Srbiji. Na protiv. Gospodja Smajlovic po prirodi teme o kojoj je rjec, imala je medju “nasim zapadnim prijateljima” ocigledno u vidu drzave na Zapadu Evrope i njihove vlade. Jer tamo nadaleko i nasiroko medju vladama ili vladinim bliskim krugovima, nema ni jednog jedinog “naseg prijatelja”. I na kraju, mozda Putin uistinu nebi mogao biti veci Srbin od Kostunice. Ali se za Tadica i mnoge njegove pristalice medju Srbima to vec ne moze pouzdano tvrditi. Jer ni Kostunica niti Putin nisu za razliku od Tadica, nikada u jednom dahu izjavili “da Srbija nece praviti ustupke o statusu Kosova, ali, cineci to, mi vodimo racuna o generalnim interesima svoje zemlje, a to je clanstvo u Evropskoj uniji”. Dakle, jedna namjerno tako formulisana Tadiceva izjava – “nasi zapadni prijatelji”, ali i jedan Putin – interpretiraju: “vama na Zapadu nezavisno Kosovo, a Srbiji ulaznica u Evropsku uniju”. A takvu interpretaciju podgrejavaju izjave Tadica prilikom njegove turneje po zapadnoj Evropi krajem novembra/pocetkom decembra, “da je Kosovo smesteno prakticno u neku vrstu nezavisnosti od Srbije (…) to je proces koji traje (vec) godinama”. Itd. Pravdanje Tadicevih poklonika ili neupucenih dobronamjernika sa Tadicevim “realnim vidjenjima”, pre bi se moglo ocjeniti kao svjesno pripremanje terena “realnostima”. Spoticem se i preko zavrsnog teksta, u kojem gospodja Smajlovic dovodi u vezu Putinovu podrsku Srbiji, kada kaze – pa makar to, u krajnjoj liniji, radio i iz nekih samo njemu poznatih, “sebicnih ineresa”. Mogu se samo nandati da ruski ambasador nije toliko sitnicav kao njegov americki kolega i ne salje depesu u Kremlj. Jer, sta treba da znace “sebicni interesi” za jednog drzavnika Putina? Ograniceno na nase prostore, moglo bi se svesti na jednostavnu formulu, da sve ono sto ide na stetu Sjedinjenih drzava i NATO, ide u prilog drzavnim interesima Rusije. A, ukoliko se ti interesi Rusije poklapaju sa drzavnim interesima Srbije – zasto bi se to kvalifikovalo kao “Putinovi sebicni interesi”?


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo