logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Друштво    Аутор: obrisano    1.117 пута прочитано    Датум: 30.01.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Otvoreno Pismo,

NJEGOVOM VISOKOM PREOSVEŠTENSTVU MITROPOLITU CRNOGORSKO – PRIMORSKOM GOSPODINU AMFILOHIJU

CETINJE, CG

Visoko cenjeni Vladiko,

papaikardinali.jpgDobih Vaše pismo pa velim red je i da Vam odgovorim. Tek posle pažljive analize postalo mi je jasno zašto Vas “neuspeh” koje ste doživeli pre mnogo godina u Misisagi danas mnogo ne pogađa.

Ne pogađaju Vas, i mnoge druge stvari ali šta da se radi vladiko,život teče dalje . Jednom sam negde napisao za nesrećnoga Kurjakovića, bivšeg ministra Vuka Daškovića da je on neobična kurjačka sorta, koja ćud menja ali dlaku nikada. Rekao sam tada, da takvi Kurjakovići nisu dobri. A eto koliko juče saznajem da mu je stric bio neobičan udbaš, od čije ruke postrada mnogo Srba. Nije ni čudo što u doba njegova sinovca, ministrovanja postrada i sama Srbija. A, od doba njegovog politikovanja mnoge srpske postojbine prestaše da postoje. Neki kažu da nije problem u Vuku, nego zato što njegova supruga vuk-kod-pape.jpgvodi glavnu reč, a on se samo nadovezao na sve.

I drugog plitičara iz naše epohe, Miloševića Slobodana, koga ste pred izručenje u Hag rekoše, posetili i poklonili mu Sveto Pismo, ne bi li se u stare dane čovek malo obrazovao, ni to izgleda nije vredelo, jer kako mi opet neko reče, čim ga je posetila supruga u zatvoru, odmah ga je pitala, šta mu je to. On joj je rekao da ste ga posetili lično Vi, i ostavili mu Sveto Pismo.

-Pa nećeš valjde i to da čitaš? – pitala ga Mirjana sa cvetom u kosi.
-Ne pada mi na pamet. – Odgovorio je Slobodan
.

Kažu i za Miloševića da je i njime rukovodila njegova supruga, a ne on. Verujte mi vladiko da mi to ne bi zasmetalo, jer ja u kući imam dva ženska stvorenja, koja ne bih promenio za sva blaga ovoga sveta. Ali mi je teško, što smo zbog tih dveju, a možda i više ženskih “stvorova” kao što su Mira i Danica, mi Srbi mnogo izgubili.
Jer kod nas Srba žene koje vladaju nisu Tačerke nego Šloserke. Čak su za Mirjanu tvrdili da je ona proizvod šloserske radionice bila. Mislim da ste uhvatili na koga ciljam kada kažem Šloser. Znao sam lično neke šlosere, ali ni jedan nije bio onako prepreden i lukav kao onaj Šloser koji je umro u činu šloser – maršala, za kojim umalo svi komunisti ne pocrkaše od žalosti.
Upamtio sam to dobro kako je bilo pošto su me zato što sam posle isteka žalosti za šloserajem počeo da podstičem narod na pesmu i veselje, kako bi se narodu moral povratio. I eto dok sam ja narod podsticao na dobra dela, u to vreme je Kurjaković ministar zvani Vuk, kod Mika Špiljke kupio opiljke, od raznih parazitskih biljki, i kako im je zasmetalo što se našao neko ko podstiče narod na preobražaj, i da malo skrenu sa puta grobnice, jer se komunisti neprekidno zaklinjahu da sa puta njihovog maršala neće nikad da skrenu, a kako je on već bio ispod teške betonske ili kamene ploče svi su normalni znali da taj put vodi u grob.
I tako ja vladiko, odlučim da narod skrenem sa mrtvačkog puta, kad oni mene probudiše jedno jutro i poteraše u aps. Tamo su mi čak pretili da mogu da me za glavu skrtae. Vidim ja vladiko da sada komunisti pre nego što oni odu putem njihovog maršala hoće prvo one koji tim putem neće na silu da nateraju tamo. U tik pretnji i opšte kritike što ja ponekad navratim u Sabornu Crkvu, i kako sam je eto zbog toga veliki državni neprijatelj odlučim se na jedan rizičan potez. Upitam ja onoga što me isleđuje, a bogamu sve zna kao da je sa mnom bio te večeri, kada sam se malo podsmevao na neobičan karakter šloser – maršala, da on meni odgovori na jedno pitanje. Pitam ga ja prvo da li on ne veruje u Boga? On kaže da ne veruje. Pa eto vidite, velim ja njemu, tu grešite i vi verujete, samo verujte da ne verujete.

-Kako to misliš? – pita on mene.
-Pa lako, da bi odgovorio ja na vaše pitanje imam jedno dodatno pitanje za vas, ako dozvolite? Izbegavam ono ”druže” zato što nismo drugovali.
- Hajde, veli on pitaj.
-Jeste li vi član komunističke partije?
-Jesam. – Odgovori on. Pa zašto ste vi njen član? – pitam ga ja.
-Zato što u nju verujem. – Odgovori on meni.
- E pa vidite, to je vaš Bog, zbog koga me vi ovde večeras ispitujete. – kažem ja njemu. Izdunu on onako nevaspitano dva gusta dima iz njegovih usta, i posle kraće pauze povika.
- Napolje odavde, i da te moje oči ovde više nisu videle! I nisu, jer sam ubrzo otputovao za Kanadu.

Pre neko veče pozva me supruga, i kaže: ”daj molim te dođi da me uzmeš iz apoteke Lazar je uzeo moja kola.” Odem ja da je uzmem iz apoteke, kad na ulazu stoji jedan i promoviše ”Globe and Mail”. To je dnevni list sa najvećim tiražem u Kanadi. Nudi on meni novinu, a ja mu kažem da me ne interesuje. Kako to da vas ne interesuje najuticajnija novina u Kandi? – Pita on mene. Jednostavno, jer ne citam štampu. – Odgovorih mu. –Kako to da ne čitate štampu, pogotovu Globe and Mail, to je glasnik kanadske demokratije. – Pa šta, velim ja njemu. Ja u štampi ne nalazim nikakve istine osim propagande. Da li vi znate šta je Vinston Čurčil rekao za demokratiju? – pita on. Demokratija je najgori oblik valadavine, ali ja ne znam za bolji. – Odgovorih mu ja. – E pa zato treba da kupujete ”Globe And Mail” – Ama zato ja ne mogu da kupujem ”Globe And Mail” jer mi nemamo demokratiju. – Kako mislite mi nemamo demokratiju. – Pa kada vi tvrdite da mi imamo demokratiju, dajte recite mi definiciju demokratije. Poče čovek nešto da prevrće ni sam više ne zna šta hoće, očigledno, da on pojma nema šta je demokratija. Dadoh mu ja ukratko Platonovu definiciju demokratije. On me iznenađeno gleda pa nastavlja. – Pa šta mi onda imamo ovde u Kandi? Multipartijsku diktaturu. – Odgovarm ja.
- Vi hoćete da kažete da su naši političari isto što i komunisti, i nacisti.
- To ste vi rekli, a ne ja.
- Pa kakav su onda komunisti i nacisti imali sistem vladavine? Hoćete reći da su oni bili demokrate?
Ne. -Kažem mu ja.
- Pa eto vidite oni su bili diktatori. – Da, jesu. Pa onda kako može naša vlast biti diktatorska kada ju je narod birao.
- Pa naciste i komuniste je narod birao.
- Valjde dobro znate da je za Hitlera glasalo preko 80% Nemaca. On sada zašuta i vidim da pokušava ad se snađe. Da mu olakšam muke, ja mu kažem, znate, niti su nacističke, niti niti pak komunističke vođe bili diktatori, za razliku od višepartijske diktature koja je funkcionalniji, oblik vladavine, nacisti i komunisti su ideološki zastupali jednopartijski oblik diktatorske vladavine. – Rekoh li ja to ili ne rekoh on sada nastavlja. Pa hoćete li da kažete da je Buš diktator.
- Pa čoveče, rekoh li Vam da on ne može biti diktator, ali je njegova partija dikataor, jer sve dokle je ona na vlasti, dotle ona diktira političku platformu.
– Ali ja sam bio u Iraku za vreme Sadama Huseina, i znam kako je tamo tda bilo. Sigurno bolje nego danas. – Kažem ja njemu. – Pa… Pa.. Sadam je ubio tridest hiljada Kurda. – Ja ne znam odakle su vam ti podaci?
– Iz ”Globe Anad Mail”.
– Onda je to propaganda, i ja u to ne verujem, ali prema informacijama sa kojima ja raspolažem od kako je George Buš posalo armadu na Irak izginulo je preko 600,000 ljudi, do sada. On je tamo samo dve ili tri godine, a Sadam je valado Irakom dvadest godina. Sami sada zaključite koji je diktator bio bolji za Irak. Jer i u Americi svake godine ubiju po dve tri hiljade kriminalaca, po zatvorima. To nije ništa neobično. Ja sam bio u Jugoslaviji za vreme Milosevica.
– Nastavlja on. Pa šata, bio sam i ja. – kažem njemu.
- Pa hoćete li da mi kažete da je Milosevic bio bolji od Buša?
- Kao čovek ne znam jer lično ne poznajem ni Buša, niti sam poznavao Miloševića. Jedino što znam da je Milošević manje lagao nego Buš.
– Pa šta onda vi predlažetae šta da radi Amerika?
– Šta da radi, da gleda svoja posla, da oporavi ekonomiju, da eliminiše glad i beskućništvo.I da nauči svoj živalj da se od rada jedino može živeti a ne od kriminala, jer samo u Čikagu dnevno gine 27 lica u raznim kriminalnim obračunma. Ne govori li vam to, koliko ta sama Amerika, nije raj za svakoga. A, u spoljnoj politici? – pita on. Ništa. – Odgovorih mu ja. – Pa čoveče… Ništa, ništa – kažem mu ja. Amerika nema spoljnu politiku.
–Kako? – Tako gospodine. Znate li vi ko je ovo rekao? ”Jutros sam se probudio i saznao da je naš predsednik bombardovao još jednu zemlju u svetu čije ime nismo u stanju da izgovorimo.”
- Ne znam. – Možda bi bolje bilo da znate ovo, nego ono šta je Čerčili posle litre ispijenog viskija, najgoreg alkoholnog pića na svetu, govorio o demokratiji. To je rekao Michael Moore u uvodnom delu filma ”Bolling For Colombajn”. (Colombajn je jedno malo mesto u Koloradu, gde je jedan maloletnik uleteo sa pistoljem u učionicu i pobio oko desetoro dece). Eto i vi malopre pominjete Jugoslaviju, i Miloševića, a da niti ste pravilno izgovorili ime države, niti pak prezime Milošević. I iz tog razloga ja štampu ne čitam pošto znam da oni koji u njoj pišu ne poznaju teme, o kojima pišu.

- Pa znate, onda bi bilo dobro da Vi napustite Kanadu. – Iznervirano će on meni.
- Naravno samo posle Vas, – kažem mu ja. –Kako to, ja sam se ovde rodio?
– Da znam, samo to ne znači da Kanada pripada vama.
– Nego kome? – pita on.
- Severno – američkim Indijancima. – Odgovorih mu ja.
U to doba nailazi moja supruga. On kaže – evo je vlasnica apoteke. Da to je moja supruga. – Odgovorih mu ja.

amfilohije-mitropolit-na-hodocascu-kod-pape.jpgEto vladiko pre nego što se vratim Vasem pismu ispričah Vam ova dva interesntna događaja, a Vi dajte sud. Oh Vi ne priznajete sud. Bar tako sam ja razumeo iz Vašeg pisma gde vi citiraste spev prvi iz 7 glave Jevandjelja po Mateji.
”Ne sudite, da vam se ne sudi”. Tačno tako stoji, ali sledeći spev 2, kaže:
‘Jer kavim sudom sudite takvim će vam se suditi, i kakvom merom merite onakvom će vam se odmeriti.
Dakle vladiko suditi se mora, jer se za to i sam Tvorac pobrinuo, i razumom nas podario da sudimo i rasuđujemo. Jer kakvim sudom sudimo onakvim će nam Gospod uzvratiti, njegovim jedinim nepogrešivim sudom. Jer ne daj Bože kada se na zemlji ne bi sudilo, onda bi haos zavladao, a beslovesni bi zemlju preplavili.
Sud nije samo u sudnici, sud nije samo kod ljudi, i među ljudima, čovek razumom nadaren presuđuje o mnogo čemu.
Zar ne reče Njegoš da je vreme zemno a sudbina ljudska. I da su to dva obraza najvećih ludosti, sna ljudskoga djeca al očevi. Zbog djece i očeva se sud donositi mora. Zbog djece i očeva se kopaju tuneli grade železnice, premošćavaju reke, ulepšavaju polja i gradovi. Ne sude samo oni kojima savest nije čista, koji se pravde boje.
Ne kaže naš narod uzalud: ”ne stigne li te zemaljski, stići ćete sud nebeski.”
Dakle pravdi nikad niko uteći ne može. Pa i Vi vladiko imate vaš eparhijski Crkvenu sud. Zašto ga imate ako njime suditi nećete. Dok je najviša instanca pravde zemaljske kojom sama Crkva raspolaže njen ”Visoki ili Veliki Duhovni Sud”. Suditi se mora reda i zakona radi. Druga je stvar što pojedini episkopi, vidno kanadski episkop Georgije je zloupotrebio eparhijski sud njegove eparhije, pa su mu zbog te zloupotrebe pravosudni organi ove zemlje uskratili pravo na takav sud. I civilni je sudija poništio presudu njegovog duhovnog suda. Zbog čega?
Zbog nepoštovanja pravnih internih parvila, neprincipijelnosti i neobjektivnosti suda. A što je najgore zbog ne poštovanja logike prirodnog prava.

Dakle suditi pravde radi i biti pravičan nije božiji greh. Nebiti pravičan i biti neodmeren, je greh kako na zemlji, tako i pred Bogom. A pred jednim velikim sudom našao se vladika Georgije. To je sud naroda. I taj ga je sud, a ne kako izgleda po Vama, moj sud osudio. Ja sam Vama samo narodno gledište na jedan dostajan način pokušao da predočim.

Nadodaste u Vašem pismu da je licemerje ne videti “balvan u oku svome”. Opet se vraćamo na Sveto Jevanđelje i sledeći spev iz sedmog poglavlja, a “gledati na trun u oku tuđemu“. Apsolutno se slažem da tako treba postupati, ali treba li to inputirati pravoj instanci ovoga puta, ne meni kako ste to pokušali, nego SA Sinodu i celom Episkopatu SPC, koji nije u stanju da oseti “veliki balvan u oku svojemu“.

Zato me čudi da na ovom mestu ne citiraste devetu Božiju zapovest, koja je mnogo upriličenija bila za ovu raspravu.

ring-k1.gifVladiko, poslah Vaše pismo nekolicini poverljivih ljudi, pa me oni danas upozoriše da ga nikako ne šaljem u javnost, radi toga što bi se narod strašno razočarao u Vas, kažu oni.
Mislim da za tako nešto imaju velikoga razloga. Zar Vi vladiko ne nađoste bolji i pristojniji rečnik nego da u tom pismu upotrebljavate sinonim za ljudske fekalije, u daljem tekstu ovoga pisma ”Smrdljivi Materijal”. Time ste kako sam ja razumeo smrdljivim materijalom namazali baš vladiku Georgija, pošto se moje pismo najviše na njega odnosilo, A Vi č ga čak njime i uporediste. Nesumnjivo da bi Vam narod odavde iz Kanade za tako nešto u 95% slučajeva dao odobrenje.
Nego je čudno da vi rekoste, a zar mu nije bilo lakše na greške ukazati. A ja vam tvrdim da je to apsolutno nemoguće. Ja sam pokušao, narod je pokušao i nije vredelo. Svaka lepa reč nailazila je na odbijanje. Došlo se do zaključka da se nešto mora promeniti, i ta se taktika pokazala jedino uspešnom. Zato sam Vas ja pitao, da li ima svrhe pokušati kod SA Sinoda, i Vi mi rekoste da nema. Ja sam se odlučio na proformu, znajući unapred da od mog obraćanja SA Sinodu neće biti ništa. Ne prihvatam Vašu sugestiju da se ne treba obratiti ni civilnim pravosudnim organima. I te kako treba. Počinjen je kriminal na ne dopustiv, i ne oprostiv, način. Voleo bih ja da su ono što se na forumu verujem pojavilo paškvali. Na iznenađenje i žalost to je velika istina, a imenom Lažnog Filareta se i zaista koristio vladika Georgije. Ukoliko nije, zašto onda Djakovac, koji sve zna šta se tamo izdogadjalo, i koji je, i sam iskritikovao grupu ilegalaca zbog nedopustivog rečnika, zaključao forum, rečima da bi ga i obrisao ali ne može zbog poštovanja prema Filaretu, koji je veli Djakovac sveštenik SPC.
Neka Djakovac ponišani prstom na tog sveštenika. I kaže, to je taj, i taj. U toj igri umalo nije stradao sveštenik Dejanov, na koga sam se ja bio lično ustremio zbog toga što je na tom forumu iznesena laž da sam ja sa mojom suprugom krao crkvene pare. Niti sam ikada od kada sam u Kanadi učestvovao ni u jednom crkvenom odboru, niti pak u jednoj crkvenoj upravi. Iskritikovao sam suprugu kada je se bila prihvatila da bude jedne godine podpresednica kola srpskih sestara. Prost razlog za to je što se u našoj crkvi u Kanadi ne rukuje finansijskim sredestvima, na bazi zakonodavnih normi, i ja ne želim da učestvujem tamo gde se ne zna ustaljeni red.

Inače i sud zemaljski je spor a kamoli Gospodnji. Ne kaže naš narod uzalud da je “Bog spor ali dostižan”. Postoje gresi koji se mogu oprostiti, ali postoje greške koje su ne dopustive, i ne mogu se praštati. Zato sam se ja odlučio ne samo na civilni sud da na njemu rešim nepravdu, nego kako sam naznačio u mom obraćanju SA Sinodu, da ukoliko ne bude bilo odgovora, celu stvar ću predstaviti Narodnom sudu. To jest, sazvaću pres konferenciju. Šta mislite kakva će se atmosfera o svemu osetiti, gde čak planiram da ne izostavim ni slučaj Pahomija. Ponavljam da je sud naroda iskonski pravedni sud.

Inače o smrdljivom materijalu evo Vam još nešto. Javi mi se jedan Hamiltonac danas koji je pročitao Vaše pismo, i zamolio me da Vam i njegovo mišljenje prenesem.

Kažite, veli on vladici da je njemu lako da zatrpa taj smrdljvi materijal. Ali tim smo materijalom mi ovde u Kanadi zatrpani, pa ge veli on moramo razgrnuti i razsturarati, kako bi smo došli do svežine i malo svežeg vazduha udahnuli. Zbog toga ma koliko sve to smrdelo unaokolo, i samome vladici taj smrad ne bio prijatan, poručite mu da narod ovoga podneblja baš voli poslati dosta toga smrada da, i on vidi, i oseti kako to sve izgleda.

”Crkva nije mesto za uzajamno blaćenje i ogovaranje…” rekoste u istom pismu. Naravno da nije, ali forumima verujem, i sličnim gde se namerno ne pominje ime Svetog Save, oca Justina, Svetog Nikolaja, a za koje forume se tvrdi da su blagoslovljeni od Patrijarha, pa kada se tu nandoda još i kriminal koji se na takvim forumima sprovodi, morate priznati da je takvim forumima crkva upravo oblaćena i okaljana. ”… nego je velite po svojoj prirodi – radionica pokajanja, uzajamnog pomaganja na duhovnom i moralnom uzrastanju…”. Da kako se slažem sa tim, i ja sam svojim očima i svim svojim čulima, uvek je kao takvu gledao, i gledaću je.

No ako su se u njenom sveštenstvu, pojavile osobe sa deformisanom dušum, bezlične i bez morala, pitam ja Vas šta je vredno tu ciniti, Vladiko?

Koliko deformisanih duša danas služi iza oltara u Kanadi, počevši od samog predstojnika sveštenstava, njene eparhije. Kolko nemoralnih osba je on oko sebe okupio da mu sveštenici budu, od kojih pojedini tek samo navrate u crkvu nekoliko godina, da bi se na ilegalan način dohvatili novca, a onda je napuste, i idu da otvaraju neke lokala, pa čak i pizzerije. Posle čega ih crkva više retko vidi.Onda imate i takve koji svoje poslodavstvo podržavaju koristeći se crkvenom imovinom, kupuju čitave stambene zgrade, i više vode brigu o njima nego li pak o Crkvi.

 Uzmite za primer popa Vasilija Tomića iz Toronta, koga sam uveren da lično poznajete. Dvadest i više godina on služi u onoj kapeli na River ulici u Torontu, a da još ni jedne cigle u nju nije ugradio, niti bilo šta preduzeo da se tu nešto popravi, ali zato kažu da ima jedan kompleks stambenih prostorija od kojih ubira visoku kiriju. S druge strane, on je jedna pretereano deformisana duševna ličnost, za koga mi takođe kažu da je pojedinim časnim i poštenim novodošlim imigrantima, naplaćivao osvećivanje vodice u visini i do $ 150, kada su oni veselnici tek bili došli tu i primali državnu ispomoć u visini od možda $750.00. Ne samo to nego on daje izjave i piskara okolo. Tako je negde prošle godine dao jednu banalnu izjavu za letopis manastira Lepavine, u kojoj kaže da crkvu ne interesuje mnoštvo nego odabrani???
Takvu diskriminatorsku izjavu nisu davali ni vlasnici robova u doba robovlasništva sa juga USA. Tako se sa nama ni Adolf Hitler nije poigravo. Za tako nešto bi mu jedino Ante Pavelić i Franjo Tuman aplaudirali. Pa ga eto i dalje nekažnjena kandila po Torontu. Dok s druge strane, na udaru su časni i pošteni sveštenici, kojima se bez ikakvke krivice zabranjuju bogoslužbene radnje, i takvi su bili prinuđeni da napuste parohije u koje su uzdigli bili, i da odlaze, da po nekim zabitima po Pensilvaniji i Aljasci služe. Drugi su prinuđeni da svoj misionarski rad napuste i rade po smrdljivim fabričkim halama, i mašinskim radionicama.

Rekoste da se ne sudi, a eto Vaš sabrat Georgije ovako sudi. To je njegov sud njegove ”pravde”. Pa Vas, moguće je počudilo zašto se u njegove presude umešao civilni sud. Naravno da jeste, jer civilni sud ove zemlje nastoji da bude što pravičniji.

Kad smo do rasuđivanja, evo Vam još jednog primera. Arkadija, Kalifornija tamo je na službi, pop koji ima kriminalni rekord. Prema mome saznanju veoma problematična osoba. Njega podržava episkop Longin, kome sam pre nekoliko dana predočio, čak i izjavu tog popa koju je on dao policiji. Radi se o krađi.

Vladika Longin, mi je obećao da će preduzeti korake da reši taj slučaj, ali eto ni do danas se ništa nije dogodilo. U Kerensvilu, Severna Karolina, takođe opslužuje pop koji ima loš kredibilitet on je pod jurisdikciom vladike Mitrofana. Tamošnja crkava ne funkcioniše jer je taj pop bio u stanju da se udruži sa grupom nekih od ovih novodošlih emigranata, koji su bili veoma problematični, i izazvali su neku tuču u crkvi, pa su im zbog toga opštinske vlasti crkvu zatvorile. Prema poslednjim informacijama sa kojima raspolažem, vladika Mitrofan umesto da kazni takvoga popa, on je sa njim u kooperaciji da proda celo imanje, koje su stari emigranti, kupili i na njemu podigli malu kapelu, i taman kada su hteli i ponadali se da sakupe sredstva i sagrade crkvu, prekinuti su odlukama samoga vladike Mitrofana.

Kad bi Vam ja sada nastavio da ređam sve probleme sa kojima se vaskoliko Srpstvo suočava, ovde na ovom kontinentu ne bi smo završili ni do zore. Samo da Vas podsetim, da dok u Kaliforniji, mandariše pop lopov, dotle negde, ne mogu da mu uhvatim trag skapava jedan vrstan bogoslov, monah Nektarije, za koga niko da se zapita zbog čega je on tako tretiran. Kakva sramota.

Na kraju. Vaše pismo od Vas meni je, i jeste presuda, sud vašeg viđenja stvari, sud veoma neobjektivan. Baziran na jednostranim i neobjektivnim činjenicama. Tu i jeste celokupni problem sveštenstva i sveštenomonaštva unutar SPC, danas.
Ona je institucija, koja je uvek pravično sudila i rasuđivala o ljudima i događajima kroz celokupnu njenu istoriju do danas. Danas se njen Eiskopat i jedan deo sveštenstva umesto u odbranu nacionalnih interesa, i vitalnih interesa srpskog naroda, povukao u neku vrstu ilegalnog rada, zanemarujući sopstveni etnos. Iz koga se razloga danas od strane Episkopata promoviše Ziudilis? Kome je taj belosvetski pokvarenjak potreban? Njega ni sami Grci ne podnose, a našao je utočište, i zaštitu, od nekih neodgovornih činilaca iz krugaova sveštenstva SPC?
Na ovo ne morate meni odgovarati, nego odgovorite sami sebi.

Ja ovo učinih, pa Vam ovako napisah, jer me na to navede težnja za pravednošću i motiv da svako ko se o zakon ogreši, mora da ga dostigne ruka pravde. Jer majka srpske pravde Jevrosima savetuje svoga sina Marka. ”Ni po babu, ni po stričevima već po pravdi Boga istinoga!” Beše li se Jevrosima rodila negde u blizini Durmitora? Da i ona ne beše razborita starica, iz onog krševitog bila Hercegovačko – Crnogorskog. Hvala Vam što ste me u uvodu podsetili na Durmitor, postojbinu mojih, i prdaka vojvode Mišića. Ne znam da li tamo i danas postoji neka kuća Kaljevića?
Eto vladiko po staroj lozi i ja sam Durmitorac. Pa volim razboritost, pravdu i pravičnost, zato nisam zalutao u mutne vode, kako je vaš duhovni otac ava Justin govorio, onih koji su se lažno zaogrnuli mantiom. Jer to svetačko ruho može da znači mnogo, a može da bude ništa zavisi na kome stoji.
Nisam otišao lažnim putevima kojima je jednu šačicu bezočnika poveo Georgije Đokić. Krenuo sam putem narodnog rasuđivanja, jer sam iz naroda potekao. I sa njim hoću sudbinu da delim. Zato bih ja Vama sada nešto stavio do znanja. Neka naše slovljenje bude čvrsto, čvršće nego bedemi Durmitora i Lovćena. Neka Da bude Da ,a neka Ne bude Ne. Neka ono što ste u prošlost rekli da je da, neka tako ostane, a ono što je ne, neka bude tako. U tom se ogledalu ogledajte.

I ako želite, mi možemo nastaviti diskusiju, ovo moje pismo Vama sada je moj, kako rekoh, odgovor na vašu presudu. Pa kako izgovorih možemo nastaviti, samo u tom bih Vas slučaju zamolio da ne upotrebljavate, ružne, uvredljive i diskriminatorske izraze. Takav metod ne vodi ničemu i doćićemo u istu sitauaciju u kavu sam ja došao sa Georgijem Đokićem.

S izrazima poštovanja,

Janko Bojic, Ontario – London
______________________________

P.S. Možda Vam je neobično zbog celokupne situacije. Ali imajte na umu sledeće. Starija generacija imigranata, je bila predvođena drugačije nego mi danas. Zatim, nije u ono vreme bilo ovakvih malverzacija, u nutar crkve. Pojedini episkopi ovde su danas potpli pod uticaj ”bogatih” šićardžija, koji su se u većini slučajeva bogatstva dokopali manipulišući ljudskim slabostima. Gojko Kuzmanović, i njemu slični. Danas se isto tako pojavila jedna generacija, rođenih ovde, i imigranata daleko sposobnijih, nego ti sitni šićardžije. Moguće da oni ne mašu svoim dolarima, jer njihov bogastvo se ne meri dolarima nego znanjem. Tako je to bilo i u prvom sukobu između Koče Radojkovića, jednog veoma intiligentnog i naobrazovanog čoveka. Njemu se suprotstavio, jedan polupismen čovek kakv je Georgije Đokić, koga je u celu igru uvukao jedan šićardžija, koji je pre toga bio zatvaran, jer je ulazio u sukob sa zakonom. I ko je na kraju pobedio, znanje ili materijalno bogastvo? Pogledajte presudu Doder v. Radojković. Tužba Doderova je bila poništena od strane suda. Ako Vas interesuje i želite da saznate istinitost događaja u Kanadi gledajte sve kroz ovu prizmu.




2 коментара у вези “Otvoreno pismo Mitropolitu Amfilohiju”
  1. E moj Milijanko,sada si utripovao da ti je vladika Amfilohije pisao, sta je sledece?

  2. Citajuci filozofiranje(prazno mudrovanje)nasih crkvenih(Velikodostojnika)koji se nadmecu koji ce vece besmislice da izusti dolazim do zakljucka da covek zbog njih moze lako da dobije crevna oboljenja pa da se hteo nehteo ne daj boze oneredi i tako se pridruzi ovim “ljudskim fekalijama”kako kaze nas cenjeni Amfilohije.Pitam se samo zar je to nacin komuniciranja koji treba da primeni jedan svestenik visokog ranga.Pa zar je SPS gradska cistoca.Iskreno govoreci mi u Arkadiji vec imamo veliki smrad pa se iz petnih zila napinjemo da ne disemo duboko.A za taj smrad mi nismo krivi.Taj smrad su nam doveli po nalogu eparhije Novogracanicke i naravno vladike Longina.Znaci Longin postavio Boru(sa kriminalnim rekordom)a Longina postavio Amfilohije. Nezakonito i bez osnova isterali upravu(od naroda izabranu) a postavili svoju bandu(pardon odbor poverenika)kome narod (naivan)treba da veruje i da uopste ne pita gde odose hiljde dolara iz crkvene kase,jer bi u suprotnom bili protiv SPC.A procitali smo i njihovu nameru da zele da rasteraju clavove,zatvore crkvu a onda je naravno prodaju kao svoju dedovinu.I posto ih jos nije stigao sud nebeski mi smo resili da ih stignemo na zemaljskom sudu.I usput budi receno da napomenemo i izjavu Longina koji kaze’Neke treba suditi po milosti a ne po pravdi”!Mi neznamo sta to znaci.Dal mozda vi znate? Narod kaze”Bog bavi al ne zaboravi”!Al neka im bog sudi kad bude mogao a mi cemo im suditi odmah i po kratkom postupku.I svi pokusaji koje su smislili crkvenjaci da odugovlace sto vise sudski proces nece uspeti a to ce njih kostati skupo.Vreme”Mire sa cvetom u kosi” je odavno proslo mada je ostala po koja Cupava Mira”! Nekada su Sloserovi simpatizeri koristili taktiku”Zadjite im u redove i razbite ih iznutra”!Od njihove filozofije je ostao samo smrad.I dok ja idem da uzmem Pepto Bizmol pripazite se zaraze. Ja u Sabac veceras idem,do vidjenja zelim svima! Jos jednom BRAVO JANKO! ZORAN


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo