Dve glavne crkve koje se nalaze na Kosovu su rimokatolička i Srbska Pravoslavna. Nije ih teško razlikovati.
+++
Srbske pravoslavne hramove lako je prepoznati po oko njih načič-kanim NATO-tenkovima, okružene bodljikavom žicom, barikadama od vreća s peskom i do zuba naoružanim vojnicima, koji legitimišu one što ulaze u hram.
Nikakvih stražara i barikada nema oko rimokatoličkih crkava.
Šezdeset hiljada katolika, koji čine 4% stanovništva provincije, našli su dugoočekivani prostor i mogućnost razvoja. U isto vreme, nekad dominantna Srbska Pravoslavna Crkva nalazi se na stalnom udaru agresije albanskih muslimana, koji je poistovećuju sa decenijskom državnom diskriminacijom. Pošto su većina kosovskih katoli-ka – Albanci, meću njima i muslimanima nema nacionalne mržnje koja razdvaja pravoslavne Srbe i muslimane – Albance.
U nedavnom intervjuu koji je dao katolički biskup Marko Sopi u svojoj rezidenciji u drugom po veličini kosovskom gradu, on je živim bojama naslikao budućnost Crkve u postradaloj oblasti, gde se pod vođstvom NATO-a i administracije UN postepeno uspostavlja poredak.
„Ako se ekonomski uslovi poboljšaju, naš broj će rasti. Stopa rađanja je visoka, i naš broj će rasti, samo ako ostanemo ovde“, rekao je Sopi, primetivši da je prosečan broj dece u katoličkim i muslimanskim porodicama četvoro ili petoro. Privredno poboljšanje može da privuče još oko 40 hiljada kosovskih katolika, koji imaju svoje župe u Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj i Detroitu, primećuje on.
Vatikan, očito, takođe veruje u kosovske katolike. Krajem juna (god. 2000) provinciju su prograsili apostolskom administraturom, a Sopi je određen za papskog administratora. Papske administrature su prethodnice punopravnih biskupija u onim oblastima u kojima nije uvedena eparhijalna struktura. Pre toga Kosovo je bilo deo Biskupije skopske u Makedoniji, zemlji koja je 1991. dobila nezavisnost od Jugoslavije. Ako se trenutna tendencija pojača, rimokatolicizam će potisnuti srbsko pravoslavlje sa njegove dominantne pozicije na Kosovu.
Oko 150 hiljada Srba pobeglo je sa Kosova prošle godine, od kada su snage NATO-a obezbedile povratak albanskih izbeglica. Ostalo je oko 100 hiljada pravoslavnih Srba, koji žive u neprijateljskom i opasnom okruženju.
Biskup Sopi, dobrodušan čovek zapovedničkog držanja, veli da je bekstvo Srba sa Kosova bilo prirodan proces. Jedno je moralo biti jasno: Srbi su pobegli u Srbiju „ne samo zato što su ih prognali Albanci„, veli on, dodajući da su se Srbi „ponašali veoma loše u poslednjih deset godina, a naročito za vreme rata, pa je bilo sasvim prirodno da se boje za svoj život„.
U toku 78 dana NATO-bombardovanja i rata Srba protiv kosovskih Albanaca, Sopi je ostao na Kosovu skupa sa 36 svojih župnika i 70 ča-snih sestara. On kaže da katolici nisu bili diskriminisani zbog svoje vere.
Ipak, muslimanski lideri kažu da je 217 džamija u regionu bilo oštećeno. Prvoslavni govore o preko 80 razorenih hramova i manastira (sada ih je znatno više, nap. red.)
Naoružana novim mogućnostima za svećenike, obećanjima da će zapadne katoličke organizacije napraviti prvi u istoriji Kosova katolički dečji vrtić i osnovnu školu, uz srdačne odnose sa političkim hegemonima – kosovskim Albancima, Katolička crkva ima nameru da krene u delatnost nevićenu od kraja XIX veka, kada je, za vreme otomanskih gospodara, počelo masovno podizanje hramova.
Pored demografske dinamike, izazvane odlaskom Srba i velikom plodnošću katolika, pojedini veruju da će Katolička crkva rasti prosto zato što je privlačnija.
„Katolicizam je civilizovaniji, i narod Kosova se u to uverio„, veli Pol Kukeli, 55-godišnji katolički seljak, koji je izašao da popuši cigaretu u toku mise na kojoj je obavljano posvećenje za svećenika, u prestonici Kosova, Prištini. „Mi se okrećemo Evropi. Nesumnjivo je da će Katolička crkva rasti„.
B.H., drugi katolik koji je izašao da predahne za vreme dvočasovne službe, u kojoj je učestvovalo na desetine svećenika i tri katolička biskupa sa Balkana, rekao je da je on sam bio retkost na Kosovu: musliman koji je postao katolik.
Kada se obraćao, B.H., 44-godišnji književnik, naišao je protivljenje svojih sugrađana – muslimana jer je rešio da svoj dom pretvori u rimokatoličku crkvu. B.H kaže: „Ja verujem da je svaki Albanac u suštini katolik. Oni su bili prinuđeni da postanu muslimani zbog Turaka. To je bila katastrofa koja je snašla albanski narod„. Bez obzira na neprijateljstvo suseda, B.H. se zakleo: „Od svog doma napraviću crkvu da bih se borio protiv primitivizma islama„.
Pre bi se moglo reći da njegove poglede deli okruženje. Biskup Copi naglašava kako se mučno odvijao njegov pokušaj da posle rata upriliči medjureligijski susret izmeću velikog muftije Redžepa Boje, srbskog pravoslavnog episkopa Artemija (Radosavljevića) i njega.
Po rečima Andreasa Šolgimija, kosovskog savetnika za religijska pitanja pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, katolici i muslimani su odavno uspostavili prijateljske odnose u regionu. On se poziva na lično iskustvo, pričajući o svom prisustvu na dva verska praznika u kosovskoj prestonici Prištini.
„Na ponoćki u katoličkoj crkvi za Božić bilo je oko 2-3 hiljada muslimana“, rekao je Šolgimi, dodajući da su mu kasnije, kada se oko 100 hiljada muslimana sabralo da obeleže kraj Ramazana, „rekli da je tamo bilo oko 500-600 katolika“.
Godina 2000.; FRENK BAUM
www.pravoslavie.ru/analit/sobytia/kosovopravacath.htm
Preveo: Vladimir Dimitrijević
Komentar redakcije novinar.de
Tekst Frenk Bauma je iz daleke 2000-te godine.Mnogo toga se u medjuvremenu i desilo i to bas onako kako je u tekstu opisano i ukazano. Više o tome čitajte u sledećim člancima Vašeg novinara.de
S.Marjanović
preneto sa: pravoslavniodgovor-odgovor.com (14.01.2008)
********************************************************
*********************************************************
Na zahtev g. Hamze komentar je izbrisan!
Urednik
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2007/01/30/1320.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2007/01/30/1320.html […]