logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: Milan Nikolic    пута прочитано    Датум: 23.01.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

manastir_manasija0002.jpgKraj protekle godine manastir Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića (1378-1427), krunisao je je velikim arheološkim otkrićem. Iako mnogi naučnici to nikada nisu dovodili u sumnju, prva arheološka istraživanja u hramu resavskog manastira posvećenog Svetoj trojici, potvrdila su da

despotovi zemni ostaci počivaju u jugozapadnom uglu naosa njegove zadužbine koja ove godine započinje proslavu šest vekova postojanja. Da bi sve bilo naučno precizno provereno, rađena je i DNV analiza kojom je potvrđeno da je reč o najbližem biološkom srodniku prvog reda kneza Lazara.
– Ako ovo nije despot Stefan, onda ovo nije crkva posvećena Svetoj trojici – kategorični su istraživači.
Oni ističu da bi rezultati dobijeni analizom uzoraka DNK s moštiju kneza Lazara i sa skeleta otkrivenog u naosu crkve u Manasiji sa 99.378 odsto tačnosti, na svakom sudu bili verodostojni za dokaz očinstva. Time je stavljena tačka na spekulacije da je prvi sin kneza Lazara i kneginje Milice sahranjen u manastiru Koporunu što, kako ukazuju pojedini stručnjaci, nije bilo moguće ni prema državnom, niti prema crkvenom srednjevekovnom pravu.
Manastir Resava, kako se još zadužbina despota Stefana u narodu naziva, smatra se poslednjom monumentalnom građevinom moravske arhitekture i srednjevekovne Srbije. Gradio ga je „Petar iz Primorja“ između 1406. i 1418. godine. Po veličini manji je samo od carske lavre Visokih Dečana (14. vek). Opasan sa 11 kula, manastirski kompleks Manasija je ne samo najveći, nego i najlepši i najočuvaniji u Srbiji. Priprata Trojičinog hrama dozidana je nekoliko godina posle završetka radova na crkvi, ali je razorena 1720. kada su je Austrijanci pretvorili u barutanu. Obnovljena je 15 godina kasnije zahvaljujući Jovanu i Janićiju Konstadinoviću i u njoj je očuvan prvobitni pod od raznobojnog kamena. Manastir je u toku proteklih 600 godina više puta stradao i obnavljan. Na Manasiji su, prema navodima istoričara umetnosti, sredinom 19. veka izvedeni i prvi konzervatorski radovi u Srbiji. Od originalnog živopisa iz despotovog vremena koji je pokrivao više od 2.000 kvadratnih metara sačuvana je polovina. Resavsko slikarstvo smatra se vrhuncem ne samo moravske škole, već i tog vremena na celom Balkanu, pa se naziva i „resavskom renesansom“.

 Današnji ikonostas izrezan je i oslikan 1863. prema narudžbini kneza Mihaila Obrenovića koji za njega platio 1.000 dukata radionici Marković iz Požarevca. Deo raskošne manastirske riznice stradao je tokom turske okupacije, a deo je prenet u fruškogorske manastire. Danas se u novoj manastirskoj biblioteci, dovršenoj 1985, čuvaju vredni rukopisi i štampane knjige.
U Manasiji je u tokom srednjeg veka, od osnivanja manastira, radila čuvena Resavska prepisivačka škola. Mnogi je opisuju kao „oazu umetnosti koju su vodili Konstantin Filozof i Grigorije Camblak čiji je rad svesrdno pomagao i sam despot Stefan Lazarević“. On je, kako se tvrdi, u Manasiji napisao i jedan od najlepših spisa srpske srednjevekovne književnosti „Slovo ljubve“.
Iako se zna da su i Stefan Dečanski i car Dušan učestvovali u sastavljanju autobiografskog dela uvoda u njihove povelje, despot Stefan Lazarević je posle kralja Stefana Prvovenčanog prvi srpski vladar – pisac. Oni su slični i prema biografskim detaljima – obojica su uz velike teškoće stupili na presto, učvrstili državu i obezbedili joj dug period mira, obojica su bili veliki prijatelji knjige i obojica su pisali, stvarajući kultove svojih očeva. Kralj je kult Nemanjin, despot kult kneza Lazara, mada se razlikuju po stilu. Profesor Milan Kašanin beleži da je despot Stefan bio „vladalac izrazito ratničkih i viteških crta, vojskovođa koji je učestvovao u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na prestolu, nemilosrdni organizator državne vlasti i umešni eksploatator srebrnih rudnika koji je uporedo s tim bio veliki znalac umetnosti, pasionirani ljubitelj knjige i darovit pisac“.
Posle najnovijih istraživanja u Manasiji arheolozi to dopunjuju i detaljima o despotovom fizičkom izgledu, opisujući ga kao čoveka visoka rasta, s građom konjanika i veštog s mačem.

 

Jelena Tasić





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo