Вести

Rezultati međunarodnog istraživanja o manirima Evropljana i Amerikanaca koje je sproveo GfK. U svim zemljama, Britancima su dodelili najviše mesto kada se radi o dobrim manirima. Naime, 16% ispitanika veruje da ljudi u Velikoj Britaniji imaju najbolje manire. Drugo mesto dele Francuzi i Nemci sa 13%

Zapadni Evropljani i Amerikanci u principu veruju da njihovi sunarodnici imaju dobre manire. Četvoro od desetoro ljudi smatra tačnost ključnom kada se sastaje s nekim. Isti procenat Evropljana misli da lepo ponašanje podrazumeva isključivanje mobilnih telefona u restoranima. Većinom je prihvatljivo da domaćini zamole goste da ne puše u prostorijama, pod uslovom da je omogućeno pušenje izvan prostorija. Ovo su rezultati istraživanja o manirima, koje je GfK Custom Research Worldwide sproveo za Wall Street Journal Europe u 20 zemalja Evrope i SAD u jesen ove godine.
U kojoj zemlji je ponašanje najpristojnije?
Među pitanjima iz istraživanja bila su koji narod poštuje pravila bontona za stolom, prilikom dobrodošlice drugima i na javnim mestima. Amerikanci i zapadni Evropljani, uključujući Šveđane i Špance, najčešće su navodili ime svoje zemlje. Slika je bila potpuno drugačija u centralnoj i istočnoj Evropi, u kojima mnogi veruju da Britanci i Francuzi imaju posebno dobre manire. Belgijanci su bili najubeđeniji u sopstvene dobre manire (39%), zatim Švajcarci (38%) i Austrijanci (34%). U svim zemljama, Britancima su dodelili najviše mesto kada se radi o dobrim manirima. Naime, 16% ispitanika veruje da ljudi u Velikoj Britaniji imaju najbolje manire. Drugo mesto dele Francuzi i Nemci sa 13%, dok su Japanci, nacija koja nije bila obuhvaćena ovim istraživanjem, rangirani na treće mesto sa 12%. Natprosečni broj Šveđana i Nemaca priznao je da Japanci imaju dobre manire, odnosno 35% i 23% respektivno. Odgovarajući na pitanje gde su dobri maniri najneprisutniji, većina subjekata navela je SAD i to u proseku 20% učesnika. Ovaj odgovor je posebno izražen kod Turaka (42%), Nemaca (23%), Šveđana (22%) i samih Amerikanaca (26%).
Tačnost je gotovo svuda veoma cenjena
Četvoro od deset ispitanika veruje da je tačnost od suštinskog značaja pri sastajanju s prijateljima. Dobrih 25% smatra da je pristojno stići malo ranije. To znači da dve trećine svih ispitanika smatraju da je u redu stići tačno na vreme ili čak malo poraniti. Daljih 15% misli da je 5 minuta zakašnjenja prihvatljivo i značajnih 11% veruje da se kašnjenje od petnaest minuta može opravdati, ali bi samo njih 3% ostavilo prijatelje da ih pola sata čekaju na dogovorenom mestu. Međutim, uočljive su sasvim jasne razlike između naroda. Nemačka tačnost je izgleda mit kada se radi o susretima s prijateljima jer samo 18% Nemaca smatra da je tačnost važna.
Više od polovine smatra da je u redu zakasniti 5 do 15 minuta. Ispitanici nisu bili toliko velikodušni ni u jednoj drugoj zemlji učesnici u istraživanju. Ipak, 15 minuta je maksimalno vreme koje je 98% Nemaca spremno da čeka. Turska i Holandija su zemlje u kojima više od 10% smatra da je prihvatljivo čekati 30 minuta ili duže. Držanje dogovorenog vremena prilikom susretanja s prijateljima veoma mnogo znači Austrijancima, Rusima i Italijanima. Više nego osam od deset ispitanika u tim zemljama izrazilo je mišljenje da je izuzetno važno stići na vreme ili malo ranije.
Bez zvonjave za stolom
Šta radite kad vam mobilni zazvoni tokom obroka u restoranu? Četvoro od desetoro Evropljana misli da mobilne treba isključiti za stolom. U grupi zapadnih Evropljana i Amerikanaca starosti preko 50 godina, više od polovine je izrazilo to mišljenje. Poredeći zemlje, isključivanje mobilnih telefona se posebno smatra pristojnim u Danskoj (65%), Švedskoj (54%) i Nemačkoj (50%).
Dok 25% Evropljana misli da je prihvatljivo primiti poziv, ali razgovor nastaviti izvan prostorije, isto toliki broj smatra da je pristojno primiti poziv, ali razgovarati samo kratko. Ovo gledište dele ljudi iz Turske (53%), Grčke (50%) i Rusije (50%). Samo mali deo ispitanika rekao je da je pristojno pustiti da mobilni zvoni u restoranu i ne prihvatiti poziv – njih 8%. Gotovo svi se slažu u jednom: da je nepristojno javiti se na telefon i voditi dugačak razgovor za stolom.
Prostor za nepušače
Tu su i pravila o pušenju kada ste pozvani na večeru. U svim zemljama, preko dve trećine veruje da je zabrana pušenja u prostorijama prihvatljiva, pod uslovom da je omogućeno pušenje napolju, na primer u paciju ili vrtu. Ovakav stav je posebno jako izražen među ispitanicima u Švedskoj, Belgiji i Švajcarskoj (osmoro od desetoro). Međutim, ima i zemalja u kojima je natprosečan broj ljudi protiv bilo kakve zabrane pušenja. Glavni zagovornici ovog stava su Grčka (56%), Bugarska (45%) i Turska (39%), dok u drugim zemljama učenicama istraživanja, u proseku samo 16% je istog mišljenja. 13% smatra prihvatljivim da domaćin nametne potpunu zabranu pušenja unutra i napolju.
Istraživanje
Istraživanje manira je obuhvatilo ispitanike iz 20 zemalja o tome za koje narode misle da imaju najbolje manire i kakav je njihov stav prema tačnosti, korišćenju mobilnih telefona i pušenju. U ovom istraživanju, koje je sproveo GfK Custom Research Worldwide za Wall Street Journal Europe uz finansijsku podršku GfK-Nürnberg e.V., ispitano je ukupno 20.326 ispitanika starosti od 15 godina pa naviše u 20 zemalja, tokom septembra i oktobra 2006.
GfK Group
Organizacija za marketinška istraživanja GfK Group zauzima 4. mesto u svetu. Njeno poslovanje je podeljeno na pet oblasti: Istraživanja po porudžbini, Maloprodaja i tehnologija, Praćenje potrošača, Mediji i zdravstvo. Pored 13 kancelarija u Nemačkoj, kompanija poseduje 130 i više ogranaka u preko 70 zemalja. Od ukupno više od 7.800 trenutno zaposlenih radnika, približno 80% njih radi izvan Nemačke. Wall Street Journal Europe je osnovana 1983. sa sedištem u Briselu. Pripada vodećoj svetskoj grupaciji iz sveta vesti iz finansija, Dow Jones & Company, koja je takođe vlasnik i Wall Street Journal, Wall Street Journal Asia i Wall Street Journal Online, velike svetske veb prezentacije koja se može koristiti uz pretplatu. Sve ove publikacije imaju ukupnu dnevnu prodaju od 2,7 miliona primeraka, snabdevajući finansijske lidere svuda u svetu relevantnim globalnim finansijskim vestima i informacijama iz regionalne perspektive. Publikacije Dow Jonesa osvojile su 31 Pulicerovu nagradu za izuzetna dostignuća u novinarstvu. Wall Street Journal Europe ima svetsku mrežu od 1.900 novinara. To je najveća mreža finansijskih i privrednih novinara u svetu. Njih 350 je stacionirano u Evropi i na srednjem Istoku, ukupno u 42 kancelarije koje opslužuju 33 veća grada i mesta u regionu.

Autor: RADOVAN RADOVIĆ

Pregled