Najviši državni zvaničnici Nemačke, zemlje koja predsedava Evropskom unijom, izrazili uverenje da će predlog statusa Kosova koji će biti iznet neposredno posle parlamentarnih izbora u Srbiji prihvatiti i albanska i srpska strana ali su ukazali da će njime verovatno biti više zadovoljena Priština nego Srbija.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer govorio je o pred novinarima u Berlinu o daljim koracima u utvrđivanju statusa Kosova. U izjavi za Dojče vele radio on je kazao:
«U Srbiji se 21. januara održavaju izbori. Neposredno nakon toga specijalni izaslanik Marti Ahtisari izneće predlog za status Kosova. Očekujem da taj predlog u regionu bude prihvaćen iako mi je jasno da je u aktuelnoj situaciji teško zamisliti da ćemo na kraju dobiti dokument koji će potpisati svi koji u procesu u čestvuju. Toga je svestan i Ahtisari i zato će voditi novu rundu razgovora i nakon što bude izneo svoj predlog: i na Kosovu, i u Srbiji a možda i sa drugima, o tome će on odlučiti.
Apelujem, međutim, na sve zainteresovane strane da rešenje, ma kakvo ono bilo, prihvate. Teško da ima ikoga ko bolje i dublje i lično poznaje materiju od Martija Ahtisarija koji je prethodnih meseci u regioni vodio sveobuhvatan proces dijaloga. S obzirom da je međunarodna zajendica u regionu angažovana već više od sedam godina dopušteno joj je da izrazi očekivanje da taj predlog neće biti shvaćen kao povod da se u regionu nanovo izaziva ili u susedne zemlje prenosi nestabilnost.»
Iznošenje predloga statusa, najpre planirano za kraj 2006, bilo je odloženo za period posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Ministar Štajnmajer nije želeo da iznosi previše svojih očekivanja od procesa ali je za Dojče vele naglasio:
«Da li imam osnova za optimizam možete me pitati 22. januara. U daljem procesu rešavanja statusa Kosova ima još mnogo otvorenih pitanja. Prvo pitanje je da li Evropljani ostaju pri dogovoru na osnovu kojeg je formirana Kontakt-grupa za Kosovu, na osnovu kojeg je imenovan specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija i koji suštinski za posledicu imati predlog načina na koji će biti regulisan status Kosova.
Znate i sami da su neki više a neki manje zabrinuti zbog tog procesa. Neke zemlje najradije ne bi ulazile ni u kakvo regulisanje. Uveren sam da ćemo uspeti da na tom zajedničkom putu zadržimo sve države članice Evropske unije. Svi na to gledaju dovoljno realistično i znaju da stabilnosti ne bi doprinelo ni prosto održavanje aktuelnog stanja već da bi to upravo potencijalno moglo da destabliziuje čitav Zapadni Balkan. Sačekajmo da vidimo kakav će tačno biti predlog Martija Ahtisarijha. Razumećete da sada ne mogu da komentarišem predlog za koji pretpostavljam kakav će biti ali kojeg Ahtisari još nije izneo. Ali moja poruka je da verujem da će svi Evropljani zajednički ostati na tom putu.»
Nemačka kancelarka Angela Merkel odvojeno je u jednom intervjuu u Berlinu kazala da odluka o statusu Kosova mora, kako se izrazila, maksimalno da zadovolji one na Kosovu ali i da zadovolji one u Srbiji ili makar da tamo ne izazove turbulencije. Najpre želimo da posle izbora u Srbiji budu ojačane demokratske snage a potom ćemo učiniti sve što možemo kako bismo nastavili pregovore i istovremeno produžili da donosimo političke odluke, istakla je Merkel. Ona je kao pozitivne ocenila svoje razgoovre sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem ali i činjenicu da dijalog sa Beogradom nastavlja i Marti Ahtisari.
O Kosovu će nemačka kancelarka u nedelju, na dan izbora u Srbiji, razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u odmaralištu Soči na Crnom moru. Kako se u Evropskoj uniji očekuje da će Ahtisari za pokrajinu predložiti takozvanu nadziranu nezavisnost, Merkel i Putin će razmatrati stav Moskve prema tom predlogu. Putin je u više navrata upozorio da ni u Kontakt-grupi ni u Ujedinjenim nacijama neće podržati predlog protiv kojeg bi bio Beograd a srpski zvaničnici odlučno odbijaju bilo kakvu vrstu nezavisnosti za Prištinu.
Samo dan nakon srpskih parlamentarnih izbora o njihovom ishodu i o očekivanom predlogu za Kosovo u Briselu će razgovarati ministri spoljnih poslova Evropske unije. Šefovi diplomatija, koji su već izrazili nadu da će Srbija dobiti reformski orijentisanu vladu, u ponedeljak i utorak će pozvati buduću vladajuću koaliciju da otvori put približavanja Uniji. Oni će, kako se očekuje, staviti u izgled brzo pridruživanje zemlje evropskoj dvadesetsedmorici pod uslovom da bude obnovljena saradnja sa Haškim sudom.
U diplomatskim izvorima u Briselu je precizirano da bi predlog za kosovski status specijalni izaslanik Marti Ahtisari nezvanično trebalo da predoči članicama Kontakt-grupe 26. januara. Predlog bi potom trebalo da bude ozvaničen 2. februara, nakon čega bi Ahtisari o njemu razgovarao sa zvaničnicima u Prištini i Beogradu.
Preliminarnu odluku o predlogu Evropska unija bi donela 12. februara na narednom sastanku ministara spoljnih poslova. Tada bi trebalo da budu pripremljene i prve mere buduće evropske misije na Kosovu za finansijsku i materijalnu podršku izgradnji državnih struktura u pokrajini. Šefovi diplomatija NATOa o predlogu statusa biće, inače, informisani 27. januara, dan po susretu Kontakt-grupe.
Anila Šuka za DW
Да би сте послали коментар морате бити улоговани