Вести

Iako savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić kaže da je stav predsednika Rusije Vladimira Putina da rešenje za Kosmet mora biti prihvatljivo za Beograd „poslednji, najjači akt koji je razvejao sve magle,“ostali članovi pregovaračkog tima smatraju da nije sve tako crno-belo.

Odbijajući da, kako kažu, javno komentarišu izjave predstavnika međunarodne zajednice, a pre svega stav Rusije, koja je, sudeći prema rečima premijera Srbije Vojislava Koštunice „slamka spasa“ za Beograd, srpski pregovarači, nezvanično u razgovoru za Glas „priznaju“ da su „pozicije Beograda što se tiče Kosmeta bolje, ali daleko od dobrih.“

– Činjenica je da su neke zemlje zauzele stav po pitanju Kosmeta, koji bi se mogao protumačiti kao blizak našem, ali treba imati u vidu da recimo trenutno rezonovanje Velike Britanije i Francuske ne ide nama u korist – objašnjava za Glas jedan od od članova pregovaračkog tima. Isti sagovornik smatra da se previše oslanjamo na stav Rusije, ali, kako navodi, mnogo se daje na značaju i tonovima koji su pristigli od nemačke premijerke Angele Merkel.

Za razliku od našeg sagovornika, Samardžić je u intervjuu datom Tanjugu, ocenio da je „stav Moskve u vezi sa statusom Kosova i Metohije, dosledan stavu koji je jasan već nekoliko godina.“

– Reč je o tome da rešenje statusa Kosova i Metohije mora biti u okvirima međunarodnog prava, da ga mora doneti Savet bezbednosti UN po uobičajenom postupku, i reč je o tome da je jasno da postoje zemlje koje će štititi ustavni poredak i principe međunarodnog prava u slučaju da neke druge zemlje pokažu volju da to pravo prekrše nekom vrstom prihvatanja nezavisnosti Kosmeta – objasnio je Samardžić.

Neki domaći analitičari slažu da je međunarodnoj zajednici, a pre svega Americi, i te kako stalo do toga šta se čuje iz Rusije po pitanju Kosmeta, ali i upozoravaju da ruska država neće zbog Srbije ući u nepovoljne odnose sa svojim, pre svega, ekonomskim partnerima.

– Rusija se polako, ali sigurno, nametnula svetu ponovo kao velesila, a pitanje Kosmeta je jedna od tema na kojoj Rusija može svojim zapadnim i evropskim saradnicima da pokaže da se bez njenog glasa ne rešava ništa. Da li se zaista toliko može verovati Rusiji, jako je teško proceniti – objašnjavaju analitičari, podsećajući na činjenicu da je Americi pre svega stalo da pitanje Kosmeta prebaci na Evropsku uniju, a da je Nemačka, koja je predsedavajući EU više naklonjena saradnji sa SAD nego sa Rusijom.
– Ovo su jako bitni odnosi. Ostale zemlje će svoje stavove o statusu Kosmeta prilagođavati stavovima ove tri velike sile jer sve manje zemlje su pre svega ekonomski vezane za neku od njih – kaže naš sagovornik.

Međutim, oni za koje se najviše nadamo da će se prilagoditi stavu Rusije i Nemačke- kancelarija Unoseka, juče je za Glas prokomentarisala da će rešenje biti u skladu sa smernicama koje su prethodno dobijene od Kontakt grupe i da pojedinačne izjave i želje predstavljaju upravo to.

– Činjenica je da postoje dve vrste izjava. Jedna je ono što govore članice Kontakt grupe pojedinačno, a druga, šta je zajednička izjava, odnosno zajednički stav svih zemalja u tom telu. To ne znači da se stavovi uvek poklapaju. Mi smo se konsultovali s Kontakt grupom tokom izrade predloga statusa, predstavili smo im inicijalne ideje i držali smo se datih smernica – rekao je juče Remi Durlo, portparol Martija Ahtisarija.

Ipak, prema njegovim rečima, u kancelariji se nadaju da će se Kontakt grupi „svideti predlog“ i da će dobiti podršku na još jednim konsultacijama koje bi trebalo da se održe pre nego što dokument stigne do Beograda i Prištine. Naravno, i tom prilikom su moguće korekcije, ali će na kraju odlučiti Savet bezbednosti koji, prema najavama iz Moskve, neće prihvatiti narušavanje teritorijalnog integriteta bilo koje države.

Glas