Вести

Što su izbori u Srbiji bliži, sve manje je osnova za bojazan da oni neće privući značajniju pažnju gradjana. Prema istraživanjima agencija, očekuje se prilično visok odziv glasača, a broj neopredeljenih se prepolovio.

Izlaznost će uticati na raspodelu poslaničkih mandata, ali i značajno odrediti koje će stranke prekoračiti izborni prag. Prema raspoloživim podacima, za sada samo četiri stranke sigurno ulaze u skupštinu.

Prilično turbulentna politička scena u Srbiji i veliki broj takozvanih „žrtava tranzicije“, pre svega onih bez posla i ljudi sa malim primanjima, navodi se kao ozbiljan razlog za pasivnost birača. Takve rezultate imala su brojna istraživanja javnog mnenja u Srbiji u poslednje dve-tri godine.

Povećano interesovanje

Medjutim, nedavni referendum o Ustavu, pa zatim i izborna kampanja, povećali su očekivanja birača i njihovu zaiteresovanost za izbore, tvrdi direktor Instituta za strateški marketing Srdjan Bogosavljević:

„Već smo došli do nekog nivoa koji je, po našim procenama, oko 3,8 miliona birača. Ta znači da bismo sa otprilike sto hiljada ‘kosovskih’ glasova došli do 3,9 miliona birača, što je otprilike 59% biračkog tela“, kaže Bogosavljević za BBC.

Kao razlog za ozbiljno povećanje broja onih koji su spremni da izadju na izbore, izvršni direktor CESID-a Zoran Lučić vidi i u sazrevanju srpskih birača:

„Biračko telo Srbije je svesno šta znače parlamentarni izbori u Srbiji, odnosno da su oni ‘ključ za vlast’. Čak i ljudi koji kažu da svakako neće izaći na glasanje dobro su razmislili pre nego što su nam to rekli“, kaže Zoran Lučić.

Prepolovljen broj neodlučnih

Istraživanja pokazuju da se broj neodlučnih kojih je krajem 2006. bilo oko dva miliona sredinom januara ove godine prepolovio.

No, koliki je uticaj visoke izlaznosti na raspodelu mandata?

„On nije jednoznačan kao u Miloševićevo vreme, kada je išao na ruku demokratski orijentisanim strankama“, kaže Srdjan Bogosavljević.

„Uglavnom se glasovi skoro proporcionalno rasporede. Dakle, velike stranke dobiju znatno više od malih. Konktretno, DS dobije najviše, a radikali najmanje od tih četiri-pet velikih stranaka. Ostale, male stranke, praktično ne dobiju ništa“, tvrdi Bogosavljević.

Istraživanja već dugo pokazuju da je gornja granica radikala oko 1,4 miliona glasova, a svih ostalih oko 2,4 miliona, tvrdi Zoran Lučić:

„Na poslednjim izborima, koji su održani 2003. godine, DOS je dobio maltene isti broj glasova kao i tri godine ranije. Medjutim, problem je u tome što na izbore 2000. godine izašao ujedinjen, i tada su svi glasovi pretočeni u mandate. Tri godine kasnije, međutim, DOS je izašao na izbore razjedinjen, i mnoge stranke nisu probile cenzus“, ocenjuje Zoran Lučić.

Izborni prag 5%

2003. godine u mandate nije pretvoreno oko pola miliona glasova.

Iako na ovim izborima ima 20 lista, od kojih je velika većina malih stranaka, ta situacija se neće baš ponoviti, smatra Zoran Lučić:

„Male stranke će i dobiti veoma malo. Ono što me zabrinjava je šta će se dogoditi, na primer, sa SPO-om, LDP-om i SPS-om. To su stranke koje su vrlo blizu cenzusu, i mi ne možemo sa sigurnošću na osnovu istraživanja da kažemo koje stranke će preći cenzus“, kaže Zoran Lučić.

Izborni prag koji stranke treba da prekorače je 5%, i to u kombinaciji visoke izlaznosti sa velikom ponudom od 20 lista i jeste glavni problem, tvrdi Srdjan Bogosavljević.

„Ako budemo imali ono što podaci Strateškog marketinga govore, izlaznost od 3.9 miliona birača, to bi značilo da je prag od 5% praktično 195 hiljada glasova. Na tom nivou se trenutno nalaze barem dve stranke, i njima će to biti teško da ostvare“, kaže g. Bogosavljević

Bez cenzusa za stranke manjina

Izborni cenzus za sada sigurno prelaze radikali, demokrate, DSS i G 17+.

Za stranke manjina, koje na šest lista ulaze izbornu trku, cenzus ne važi. Kod njih se primenjuje takozvani „prirodni prag“, koji se odredjuje vrlo komplikovanom izbornom računicom.

Pretpostavka je da će ipak većina, ako ne i sve, manjinske stranke preći tu granicu, pa bi u budućem sazivu Skupštine moglo sedeti petnaestak poslanika koji predstavljaju manjine. Oni bi mogli biti vrlo važni za formiranje sastava buduće vlade.

BBC