Вести

U svoim nastojanjima da objasni situaciju u Niagari episkop Mitropolije Novogračaničke Longin, je pokušao da problem Niagare stavi u kontest kanonskih načela.

piše: Janko Bojić Ontario, London

DRUGI DEO (prvi deo pročitajte ovde)

Takav stav zauzima i većina episkopata SPC, i dok je to tako, rešenja neće i ne može biti od strane te institucije. Prejudicirati ulogu crkvenoga klira, nad postojanjem, namerama i istovremeno izbegavati da se udovojli želji naroda, u Severnoj Americi ne vodi ka rešenju. Jer Niagara nije kanonski, već problem, čisto legalne prirode.

Dugo godina i dugo vremena, tačnije od presude Vrhovnog Suda USA, crkveni klirici a pogotovu oni sa visokih položaja su sebe uspavljivali idejom da su oni sve i svja. Postupajući tako, oni su gledali, i zadovoljavali samo sopstvene interese, ne obraćajući pažnju, pa čak i ne trudeći se da uz sebe pridobiju verujući narod. Kada su efikasno u većini slučajeva odbacili narod od sebe, i na taj način počeli finansijski da posruću, pojedinci među vladikama su počeli da prigrabljuju, finasijska, i imovinska sredstva, i da ih zloupotrebljvaju, Hristifor, Mitrofan, i Georgije.

Do nedavno nisu ti bogovi koji zemljom hode hteli ni da čuju a nekamo li da shvate, da oni ne gospodare imovinom pomesnih crkava, što im se sada i te kako lupa o glavu. Na žalost, to je neka čudna glava pa ju je teško i jakim udarcima razdrmati.

Sam vladika Longin, kako mu u jednom privatnom pismu naznacih ne shvata da je uveliko blizu šume od koje ne vidi drveće. On u svom izlaganju za “Novinar“, je pokušao da situciju objasni na kanonskim načelima, i na taj način sebe doveo u ćorsokak. Pre nego objasnimo zašto je vladika Longin na ovaj način doveo sebe u ćorsokak, treba razjasniti izvor koji ne samo njega, nego i celokupni Episkopat dovodi u zabludu.

U saopštenju episkopskog saveta koji je prošlog meseca održan u Čikagu između ostalog stoji da ukoliko se želi naći “pozitivno“ rešenje za Niagaru onda se u tom izveštaju ističe kako sada Nigarci trebaju da ključeve od crkve i imovinu predju nekavom privremenom povereništvu koje ni jedan legalni sistem na ovom svetu ne priznaje, osim Episkopskog saveta SPC za severnu Ameriku. Rukovodeći se tom idejom Episkopski savet je izbacio parolu, nepoznatu u istoriji SPC, a ni u istoriji Pravoslavne crkve u opšte, o takozvanom ne kanonskom ujedinjenju. U jednom privatnom pismu vladici Longinu postavljeno je pitanje da objasni šta je to nekanonsko ujedinjenje, jer kako je tamo naznačeno i više puta isticano svako je ujedinjenje kanonsko, pa ako postoje neki kanoni koji se protive ujedinjenju, njih treba ili brisati, ili zaobići jer su takvi kanoni neprihvatljivi. Kako ni do ovoga momenta nema odgovora, na ovo pitanje, ne samo od vladika Longina, nego već ni od ostalog establišmenta u SPC, to znači da ne postoje nekanonska ujedinjenja, nego je ovo jedna fraza koju su učesnici Eparhijskog saveta istakli da bi zavarali javnost.

Da li su onda učesnici Episkopskog saveta, pošto oni nemaju objašnjenja za nekanonsko ujedinjenje, svesni da su sami pljunuli na instituciju koju, bi oni trebali najviše da brane?
Pre nego idemo dalje mora da se napomene da zahtev Episkopskog saveta koji je istakut u tzv. saopštenju, je nelegalan. Jer traži od uprave CŠO da ni manje ni više potkradaju imovinu od članstva.

Takođe i vladika Longin kome treba odati malo priznanja da se usudio da bilo šta odgovori, i započne bilo kakav dialog pokušava da nametne kanonsko rešenje ovoga problema. Gubeći iz vida da je kanosko rešenje, nemoguće iznuditi, jer kako je već istaknuto, ono i ne postoji, pa je zato očigledno kako je vladika Longin, zbog svoje neupućenosti sam sebe, kako rekosmo odveo stranputicom.

Razmišljanja poput ovih, naši srpski episkopi iz Severne Amerike moraju pod hitno da napuste, ako sopstvenoj crkvi misle bilo kakvo dobro, u protivnom oni će se samo još dublje glibiti u živo blato.

Ni jedan problem, pa ni ovaj u Nigari se neće rešiti sam od sebe. A da bi se jedan problem rešio on se mora pravilno definisati. Definicija je prosta. Niti episkopi, niti pak sveštenstvo, u ovom pravnom sistemu imaju nikavu apsolutnu kontrolu nad imovinom pomesnih CŠO.

Dozvolite da ponovimo glasno i jasno. Nikakvu apsolutnu kontrolu nad imovinom pomesnih Crkava oni nemaju. Imovina bivše CŠO Svetog Velikomučenika Georgija, je prešla u ruke CŠO Svetog Ahrangela Mihaila, voljom i odlukom apsolune većine članstva bivše CŠO Svetog Velikomučenika Georgija. Ta imovina koja je kako rekosmo voljom članstva poklonjena CŠO Svetog Velemučenika Georgija. Ta imovina, ako su neki, koji se protive ujedinjenju, još uvek u ubeđenju da imaju neko pravo da sa njome raspolžu, oni ako tako misle, da bi to pravo ostvarili, moraju da pokušaju jedino sudskim putem.

Gerogije, Miltonski je pokušao da pravo članstva ospori sudom i u tome nije uspeo.

Dakle i sam episkop Longin, ili je naivan pa previđa svoje greške i pravi iluzije, ili se uklopio u krug pokvarenih ljudi iz Georgijevog okruženja, pa sa njima pokušava da pravi neke aranžmane, koji u svakom slučaju kao i toliko mnogo puta ranije, na kraju izadju na štetu crkve.

Katastrofalnu grešku, episkop Longin pravi, onda kada govori da deli ujedinjenu zajednicu na dve opštine. On sam ne uočava kojom se vatrom igra. Ne daj bože da je kojim slučajem bio uspešan u tome, u jednom momentu, pa da ponovo oživi raskol naroda u Nigari, podeljeni narod, oni koji bi smatrali da treba da idu nazad pod okrilje Georgijevo, ako takvih i postoji u Nigari, oni bi jednostavno ostali bez ičega. Još od spora 1963, članovi CŠO Svetog Ahrangela Mihalila, nisu bili pomirljivi sa činjenicom da su zbog nadglasavanja federalne strane izgubili Crkvu i Crkvenu imovinu na Motrouse rd.

Sada posle toliko godina se pokazalo da je federalna strana uvek bila na pogrešnom putu, i sad kada su posle toliko godina, zbog gluposti i egoizma jednog vladike, koji još uvek razmišlja kroz prošlost, uspeli da tu crkvu pridobiju nazad, u svoj posed, ne verujem da više ima sile koja će ih naterati, da je ponovo vrate, poslednjim odpatcima, zagovornika deoba iz prošlosti.

Zato, možda ne bih bilo loše sakupiti jedan prilog, pa kupiti dosta belih maramica i poslati ih u Milton da sa njima suze brišu “kanonski“ razjedinitelji.

Janko Bojic