Вести

U Americi se vrše ispitivanja da li je opasno jesti meso i mleko dobijeno od kloniranih životinja, kao i da li se klonirane životinje smeju prodavati.

Prema procenama američkih organa koji odobravaju i kontrolišu promet životnih namirnica, mleko i meso koje je dobijeno od kloniranih životinja nije štetno za ljudsku ishranu i sme se prodavati. Posle ispitivanja i obrade podataka i stotine stručnih članaka o zdravlju kloniranih životinja i njihovog potomstva, štab stručnjaka je došao do zaključka da korišćenje mleka i mesa kloniranih životinja u ljudskoj ishrani nije problematično, i da je ta hrana isto tako zdrava kao i ona koju svakodnevno unosimo u organizam.

Stefen Zundlov zaposlen kao rukovodilac Veterinarskog instituta u Državnom uredu za korišćenje životnih namirnica, skraćeno FDA, kaže da će od 2. aprila 2007. javnost biti upoznata sa dosadašnjim rezultatima analize od 700 stana, nakon što je izvršena o korišćenju mleka i mesa kloniranih životinja u ljudskoj ishrani. Posle toga državni organi će odlučiti da li će biti stavljen van snage sada važeći moratorijum o prodaji životnih namirnica dobijenih od kloniranih životinja u SAD.

Klonirane životinje u poredjenju sa drugačijim načinima oplodnje koji se koriste; kao što je veštačka oplodnja, sobom ne nosi naročitu opasnost po zdravlje, izjavio je Zundlov. I na Nemačkom saveznom institutu za procenu rizika BFR u ljudskoj ishrani, kloniranje se sagledava kao moderna forma oplodnje koja ne predstavlja rizik za životinju i za čoveka. Ovo pitanje je BFR do sada nije temeljno istraživao ovo pitanje, kaže glasnogovornica Irene Lukasovic: Koliko nam je poznato u Evropi uopšte ne postoje odgovarajući zahtevi za kloniranje.

Thanja Tihle, iz Nemačkog ministarstva za zaštitu potrošača, pitanje da li će se mleko i meso kloniranih krava naći na evropskom tržištu zavisi od tehbnike koja se koristi prilikom oplodnje životinje. Zavisno od toga posmatraće se kao genetski promenjen organizam isto tako postojaće obaveza kao i kada su u pitanju namirnice od genetski izmenjenih biljaka.

Za promet takvih proizvoda biće obavezno traženje dozvole pre izlaska na tržište. Takav proizvod moraće da bude i označen da je dobijen od klonirane životinje, odnosno genetski izmenjenog organizama. Ovo ograničenje, kaže Tile, ne važi ako je klon proizveden postupkom koji prema evropskim smernicama o genetskom inženjeringu ne označava proizvod kao genetski promenjen organizam. Ako dodje do ukidanja moratorijuma u Americi, meso i mleko kloniranih životinja moći će da se prodaje i u Evropi bez posebnih oznake o navodjenju porekla. Tako bi moglo biti ukoliko se u Evropi do tada ne promene smernice o genetskom inžinjeringu.

FDA će tek krajem 2007. doneti konačnu odluku o tome da li će takvi proizvodi u Americi nositi oznaku o genetski promenjenom organizmu.

Pojedini primerci kloniranih životinja već pasu na livadi. Genetska kopija jednog bika ili krave, po primerku košta 15 000 dolara, što je veoma visoka cena da bi se stvorilo krdo životinja. Do sada novu tehniku koristi mali broj odgajivača. Da bi sačuvali posebno vredne gene ostarelih životinja za dalji rasplod.

Siddojče Cajtung