Вести

По милости Божијој Православни Епископ Епархије рашко – призренске и косовско – метохијске Свему свештенству, монаштву и верној деци духовној

Радосни Божићни поздрав МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

+++

„Христос се рађа, славите Га;
Христос (долази) с неба, сретните Га;
Христос је на земљи, узвисите се…“
(Ирмос прве песме).

Овим речима, браћо и сестре, Света Црква позива сву децу своју, али и сав род људски на духовно славље и радост јер нам се данас  „Младенац роди, Син нам се даде“ коме је име Емануил – што значи: с нама је Бог. Каква милост Божија, какав дар неба грешној земљи, каква благовест сужњима у тамници, јер гле до рођења Богомладенца Христа род људски где се налазио, са ким је био? Налазио се у тами и сенци смрти, у канџама троглаве немани: греха, смрти и ђавола. Бог је био далеко од нас и ми од Бога, јер смо Бога својим гресима протерали из своје душе, из свога бића, јер смо били тући и страни Богу.

А данас? Данас Бог походи народ свој, даде нам Сина свога Јединородног да нас преко њега поново врати к себи, да нас усини и да нам дарује достојанство царских синова. Долазак Христа Спаситеља у свет у корену је изменио живо људи и саму нашу природу. Дошао је Син Божји и јавио се на земљи као човек да људе осободи оне троглаве аждаје, да више не буду робови греху, већ да постану слободне слуге Божије. Дошао је да људе спаси од бурних стихија овога света и да нас приведе у тихо пристаниште Царства Божијег. Дошао је к нама Бог да нам пружи своју руку помоћи и приведе нас к себи.

Божић – је празник који је прд нас постављен као огледало у коме јасно сагледавамо правога Бога и правога човека. До рођења Богомладенца Христа људи нису знали правога Бога, због чега су били окружили себе многим лажним боговима и идолима. Шта све човек, помрачен грехом, није проглашавао за бога, чему се све није клањао: природне појаве, мртве предмете, зверова и животиње, направе руку својих, па и самога човека у лицу римских царева.

Али до рођења Господа Христа, људи нису знали ни правога човека. Човек је кроз грех унаказио своју природу, помрачио лик Божји у себи и заборавио какав је прави човек. Тек у Господу Христу људи су схватили и сазнали да је прави човек, уствари, нови човек, савршен човек, човек без греха, човек сједињен са Богом и испуњен Богом. А такав беше управо Богочовек Исус Христос, јер у Њему, као што каже Свето Писмо  „живи сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Отуда је Божић празник који поставља програм пред сваког човека, дајући му образац какав треба да буде,  „да би сви достигли у човека савршена, у меру раста висине Христове“ (Еф. 4, 11 – 13). Господ Христос је Богочовек по природи, а човек, сваки човек, треба то да постане по благодати. Тај циљ човек постиже и остварује искључиво у богочовечанском телу Христовом – Цркви Православној, живећи у заједници са свима светима, на челу са Светом Богородицом, која се удостојила да нам из своје пречисте утробе роди Спаситеља нашега.

Због обилних духовних дарова, због узвишености поруке коју нам Божић доноси, ми га дочекујемо и прослављамо са таквом духовном радошћу без обзира у кавим условима живимо. Ваше присуство у таквом броју у нашим храмовима широм наше Епархије, како на Косову и Метохији, тако у Рашкој Области, радост која се чита на вашим лицима, сведочи да божићну радост нису могле да помуте све невоље и недаће у задњих седам година које преживљавамо лишени спољашње слободе, основних људских права, и свега онога што одликује нормалан живот човека.

Сачувати пак храброст и оптимизам у бољу будућност у таквим тешким условима, није могуће без јаке вере у Промисао Божји који води свакога човека и читаве народе ка спасењу. Отуда, радосно предавање Божанском Промислу свога живота, непрекидна благодарност Богу у свим животним приликама и ватрена молитва која извире из дубине душе, јесу дарови које ми, попут источних Мудраца, можемо и требамо да принесемо витлејемском Богомладенцу уместо скупоцених дарова злата, ливана и смирне. Тако ћемо учинити себе да будемо и останемо пример праве и истините вере, непоколебиве наде и и ватрене љубави како својој деци и омладини, тако и свима онима са којима у животу долазимо у додир: у дому, на путу, на послу и на било којем месту владавине Божије.

Не можемо а да и овога пута не нагласимо да је Божић програмски празник, чији је програм сажет и изражен у поеми Анђела коју слушаху прости пастири у витлејемској ноћи:  „Слава Богу на Висини, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк. 2, 14). То је од посебног значаја за нас који се налазимо у исчекивању праведног и одрживог решења питања будућег статуса Косова и Метохије. Било да просто пасивно исчекујемо то решење, било да активно учествујемо у његовом изналажењу и креирању, ми никада не смемо заборавити на поредак ове анђелске песме. Она нам говори да увек и свуда на прво место долази прослављање Бога на висини, не неког и било каквог земаљског бога и идола, којих је и данас препун свет, него оног Бога, који је тако заволео свет да је и Сина Свога Јединородног дао за спасење света. Прослављање Бога био је и остао једини услов и узрок мира на земљи, толико потребног свима људима и свима народима у ово наше смутно време. Тек то двоје доводи до добре воље међу људима, која опет, на неки начин, омогућава и мир на земљи и прослављање Бога. Све је Богомудро међусобно повезано и проткано. Зато је Божић непресушни извор узвишеног надахнућа и неисцрпне радости за људско биће, за сваког човека. Ту радост ми православни хришћани пројављујемо од Божића до богојављења поздрављајући један другога сверадосним поздравом:  „Христос се роди“ и отпоздравом:  „Ваистину се роди“.

Желећи да нас припреми да у пуноћи доживимо ову духовну радост Божића, Света Црква је одредила да током божићњег поста себе припремамо постом и молитвом, светом тајном покајања и исповести, причешћивањем светим Телом и Крвљу Господа Христа, чињењем добрих дела ближњима, а особито милостињом према потребитима, те да тако припремљени дочекамо и примимо Богомладенца Христа у своје душе и своја срца, како би му боравак у нама био пријатнији и угоднији од хладне витлејемске пећине. Стога и наша молитвена жеља данас на Божић: Нека би се благи Господ Христос родио данас и у нашим душама, кроз нашу смирену веру, кроз нашу еванђелску љубав, кроз наше молитве, кроз наш пост, кроз наше милостиње, кроз наше еванђелске врлине. Нека би се са Богомладенцем Христом у нама родило и заживело све што је Христово, све што је вечно и богочовечно.

Прослављајући рођенога на земљи Спаситеља света, треба да знамо да Господ увек пребива са Црквом Својом и у Цркви Својој, дарујући нам све што је потребно за наше спасење. Ми то гледамо и доживљавамо из године у годину. Све је више народа у црквама, нарочито младих и деце, који осећају да је Божић по преимућству дечији празник, јер је новорођени Богомладенац њима најближи, а и они Њему најдражи. Божић – празник живота, празник рађања и обнављања како појединца, тако и нације. Отуда је Божић и опомена онима који помрачени грехом убијају нерођену децу своју, и тиме постајемо највећи непријатељи себи и своме народу. Нека би Витлејемски Богомладенац просветио све нас да останемо и будемо у служби живота, а не у служби и власти смрти.

У овој духовној радости, браћо и сестре, желимо да вам честитамо наступајућу нову 2007. Годину, са молитвеном жељом да нам она буде благословена, да донесе више мира, слободе и правде међу људе на земљи, како би се током целе године трудили само у ономе што је Богу мило и драго а избегавали све оно што од Бога удаљује и од Бога одводи.

Призивајући благослов Божји на све вас, децо наша духовна, поздрављамо Вас поздравом вечне радости

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред Витлејемским Богомладенцем
+Епископ АРТЕМИЈЕ
О Божићу
2006. Године
Извор: Епархија рашко – приренска и косвско – метохијска