logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: Срђан Марјановић    951 пута прочитано    Датум: 2.01.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

hilandar.jpgNedavna poseta Pape Benedikta 16. Vaseljenskoj Patrijaršiji prilikom praznika Svetog Andreja (30.11.2006) i naknadna poseta Njegovog Preosveštenstva Atinskog Arhiepiskopa Hristodulosa (14.12.2006) dale su povoda mnogim utiscima, procenama i reakcijama. Mi ćemo proći mimo onih stvari koje je svetovna štampa vrednovala kao pozitivne ili negativne, da bi se usredsredili na one stvari koje se tiču našeg spasenja, radi kojeg ostavismo svet da bi živeli u ogradama Svete Gore.

Kareja, 30.12.2006.

Kao monasi Svete Gore, poštujemo Vaseljenskog Patrijarha, pod čiju jurisdikciju spadamo. Hvalimo i slavimo Najsvetijeg Vaseljenskog Patrijarha Vartolomeja i pridružujemo mu se u svemu što je postigao i za šta je tako verno radio, u njegovoj ljubavi prema Bogu, prema Crkvi. Posebno pominjemo neumornu i stalnu odbranu Vaseljenske Patrijaršije, među mnogim nepovoljnim uslovima u kojima ona postoji, kao i onemoćalih lokalnih pravoslavnih crkava i brigu koja se posvećuje da se projavi poruka Pravoslavne Crkve širom sveta. Dalje, mi, monasi Svete Gore slavimo Najsvetiju Crkvu Grčke, iz koje većina nas potiče, i poštujemo Njegovo Preosveštenstvo Primata.

Ipak, događaji koji su se odigrali tokom nedavnih poseta Pape Fanaru (Konstantinopolj) i Njegovog Preosveštenstva Arhiepiskopa Vatikanu doneli su beskrajnu žalost našim srcima.

Mi želimo i posvećujemo ceo svoj život čuvanju istine Svetih Otaca, koja nam je ostavljena u nasledstvo od strane svetih osnivača naših svetih manastira i svjatejših otaca preminulih pre nas. Upinjemo se najbolje što možemo da živimo svete tajne Crkve i nepomućene Pravoslavne Vere, prema onome što nas dnevno uče božanstvena molitva, sveta čitanja i opšta učenja Svetih Otaca izložena u njihovim delima i u odlukama Vaseljenskih Sabora. Čuvano našu dogmatsku svest “kao zenicu oka svoga” i primenjujemo je podvrgavajući se bogougodnom radu i pokajničkom izučavanju dostignuća Svetih Otaca Ispovednika kada su se suprotstavljali raznim jeresima, i naročito našem ocu među svecima, Grigoriju Palami, Svetim Mučenicima Svete Gore i Svetom Mučeniku Kuzmanu Prvom, čije Svete mošti proslavljamo sa svakom čašću i neprestano proslavljamo svjatejše sećanje na njega. Bojimo se da ostanemo nemi kada god iskrsne pitanje koje su nam naši oci poverili. Naša odgovornost, prema proslavljenim ocima i braći celokupnog bratstva Svete Gore i prema revnosnim vernicima Crkve koji smatraju monasticizam Svete Gore svojim beskompromisnim čuvarem svetog Predanja, pritiska teško našu savest.

Papina poseta Fanaru i Arhepiskopova poseta Vatikanu možda su obezbedili izvesne koristi svetovne prirode, ali su se tokom tih poseta odigrali različiti događaji koji nisu bili u skladu sa običajima pravoslavne eklesiologije, ili su preuzete obaveze koje neće doneti koristi ni Pravoslavnoj Crkvi, ni drugim inoslavnim hrišćanima.

Pre svega, Papa je primljen kao da je kanonski vladika Rima. Tokom službe, Papa je nosio omoforion; oslovljavan je od strane Vaseljenskog Patrijarha pozdravom “blagosloven da je onaj koji dolazi u ime Gospodnje” kao da je on Gospod Hristos; blagosiljao je skup i pominjan je kao “najsvetiji” i “Njegovo Preosveštenstvo Rimski Vladika”. Dalje, svi Papini služeći sveštenici nosili su omoforion tokom Pravoslavne Božanstvene Liturgije; takođe, izgovaranje Molitve Gospodnje, njegov liturgijski zagrljaj sa Patrijarhom, bili su prikazivanje nečega višeg od zajedničke molitve. I sve ovo kada papska institucija nije promenila ništa u svojim jeretičkim učenjima i svojoj politici; naprotiv, Papa vidljivo promoviše i pokušava da nametne uniju zajedno sa dogmama papskog primata i nepogrešivosti, i ide čak i dalje, sa međuverskim zajedničkim molitvama i sve-verskom hegemonijom Rimskog Pape koja iz toga proizlazi.

Što se tiče prijema Pape u Fanaru, posebno smo ožalošćeni činjenicom da su mediji nastavili da ponavljaju istu, netačnu informaciju, da je psalme koji su (neispravno) pevani, spevao monah sa Svete Gore. Koristimo priliku da odgovorno obavestimo sve hrišćane da njihov autor nije bio, i nikada ne može biti, monah sa Svete Gore.

Onda je tu i pitanje pokušaja Njegovoj Preosveštenstva Atinskog Arhiepiskopa da započne odnose sa Vatikanom u pogledu društvenih, kulturnih i bio-etičkih pitanja, kao i cilj da zajednički brane hrišćanske korene Evrope (stavovi koji se takođe nalaze u Zajedničkoj Deklaraciji Pape i Patrijarha u Fanaru), od kojih oba mogu izgledati neškodljivo ili čak pozitivno, s obzirom da je njihov cilj da odneguju miroljubive međuljudske odnose. Ipak, važno je da ništa od ovoga ne stvori utisak da Zapad i Pravoslavlje nastavljaju da imaju istu osnovu, ili da zavede nekog da zaboravi distancu koja odvaja pravoslavno Predanje od onoga što se obično naziva “evropski duh”. (Zapadna) Evropa je opterećena serijama antihrišćanskih institucija i akata, kao što je krstaški pohod, “sveta” inkvizicija, trgovina robljem i kolonizacija. Opterećena je tragičnom podelom koja se odigrala u obliku protestantskog raskola; rušilačkim svetskim ratovima, takođe čovekocentričnim humanizmom i njegovim ateističkim shvatanjem. Sve ovo su posledice teoloških devijacija Rima od pravoslavlja. Jedna za drugom, papske i protestantske jeresi postepeno su izbacili smirenog Hrista Pravoslavlja i na Njegovo mesto ustoličili su gordog čoveka. Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički napisao je sledeće iz Dahaua: “Šta je onda, Evropa? Papa i Luter…To je Evropa, u svojoj suštini, ontološki i istorijski.” Svjatejši starac Justin Popović tome dodaje: “Drugi Vatikanski Koncil predstavlja ponovno rođenje svake vrste evropskog humanizma… zbog toga što se Koncil uporno drži dogme papske nepogrešivosti” i zaključuje: “Nesumnjivo, autoriteti i pokretači (zapadno)evropske kulture i civilizacije su Hristoborci”. Eto zašto je tako važno izložiti smirenu moralnost pravoslavlja i podržati istinski hrišćanske korene ujedinjene Evrope; korene koje je Evropa imala tokom prvih vekova hrišćanstva, u vreme katakombi i sedam Vaseljenskih Sabora. Preporučivo je da pravoslavlje ne opterećuje sebe tuđim gresima i, dalje, ne treba da se stvara utisak kod onih koji postadoše dehristijanizovani, reagujući na zastranjivanje zapadno-stilizovanog hrišćanstva, da je pravoslavlje tome srodno, prestajući time sa svedočenjem da je ono jedina istinita Vera u Hrista, i jedina nada narodima Evrope.

Nesposobnost rimokatolika da se odvoje od odluka sopstvenih (a po njima Vaseljenskih) sabora, koji su legitimizovali filiokve, primat, nepogrešivost, svetovni autoritet Rimskog Pontifa, “stvorenu blagodat”, bezgrešno začeće Svete Majke, uniju. Uprkos svemu ovome, mi pravoslavni nastavljamo sa takozvanom tradicionalnom razmenom poseta, ukazivanjem počasti Papi koje pripadaju pravoslavnom vladici i potpuno zanemarujemo serije svetih kanona koji zabranjuju zajedničke molitve, dok teološki dijalog iznova vene, i, nakon što biva izvučen iz dubina, ponovo propada dole.

Svi pokazatelji dovode do zaključka da se Vatikan ne kreće ka odricanju od svojih jeretičkih učenja, već samo ka njihovoj “reinterpretaciji”, drugim rečima ka njihovom prikrivanju.

Rimokatolička eklesiologija varira od jednog kruga do drugog, od takozvane “otvorene” eklesiologije Enciklike “Ut Unum Sint” do eklesiološke isključivosti Enciklike “Dominus Jesus”. Treba primetiti da su oba gorepomenuta gledišta u suprotnosti sa pravoslavnom eklesiologijom. Samosvest svete Pravoslavne Crkve ne dozvoljava priznanje drugih, inoslavnih crkava i veroispovesti kao “sestrinskih crkava”. “Sestrinske Crkve” su jedino pomesne Pravoslavne Crkve iste vere. Nijedno drugo pominjanje “sestrinske crkve”, osim pravoslavnih, nije teološki dozvoljivo.

“Filiokve” je promovisana od strane Rimokatoličke strane kao još jedan zakonit izraz učenja u pogledu ishođenja Svetog Duha, i teološki ekvivalent Pravoslavnom učenju da je ishođenje “samo od Oca” – pogled koji nažalost podržavaju i neki od naših teologa.

Pored toga, Pontif smatra primat za svoje neotuđivo pravo, kao što se može zaključiti iz nedavnog brisanja titule “Patrijarh Zapada” od strane aktuelnog Pape Benedikta 16.; takođe iz njegovog pozivanja na globalnu misiju apostola Petra i njegovih naslednika tokom omilije u Patrijaršijskom Hramu, kao i iz njegovog nedavnog govora, u koji je uključeno i sledeće: “…unutar društva, sa prejemstvom apostola, čije je vidljivo jedinstvo garantovano od strane naslednika apostola Petra, ukrajinska katolička zajednica uspela je da očuva živom sveto predanje, u njegovoj celosti” (Catholic Newspaper, No.3046/18.4.2006).

Unija se primenjuje i osigurava na mnoge različite načine, uprkos suprotnim proklamacijama Pape. Ovakav dvoličan stav je očigledan, između ostalog, i iz provokativne intervencije prethodnog Pape, Jovana Pavla II, kojom je odveo pravoslavno-rimokatolički dijalog u Baltimoru do katastrofe, kao i iz pisma koje je poslao aktuelni Papa Kardinalu Ljubomiru Husaru, Unijatskom Arhiepiskopu Ukrajine. U ovom pismu od 22.2.2006, naglašeno je sledeće: “Imperativ je osigurati prisustvo dveju velikih kanala jednog predanja (istočnog i zapadnog)…Misija koju preduzima grkokatolička Crkva, koja je u punom opštenju sa naslednikom apostola Petra, je dvojaka: s jedne strane, ona mora vidljivo očuvati istočno predanje unutar Katoličke Crkve; s druge strane, ona mora biti naklonjena spajanju dveju predanja, svedočeći da ona ne samo da mogu da se međusobno usklade, već da zajedno predstavljaju suštinsku zajednicu u svojim različitostima”.

Viđeno u ovom svetlu, gestovi ljubaznosti kao što su posete Pape Fanaru i Atinskog Arhiepiskopa Vatikanu, bez prethodnog uslova za jedinstvom u veri, mogu u jednu ruku stvoriti pogrešan utisak jedinstva, i time odvratiti inoslavne koji bi mogli gledati u pravoslavlje kao u istinitu Crkvu, i u drugu ruku, onesposobiti doktrinarne senzore mnogih pravoslavnih. Čak i više, oni mogu nagnati neke od vernih i revnosnih pravoslavnih, koji su duboko zabrinuti nepriličnim dešavanjima protivnim Svetim Kanonima, da se odvoje od tela Crkve i stvore nove raskole.

Stoga, iz ljubavi prema pravoslavlju, ali sa bolom u pogledu jedinstva Crkve, i s namerom da očuvamo pravoslavnu veru od svih novotarija, svedočimo u svakom smislu ono što je osvedočeno na Vanrednoj Dvostrukoj Svetoj Skupštini Svete Zajednice Svete Gore od 9/22 aprila 1980:

“Mi verujemo da naša Sveta Pravoslavna Crkva jeste Jedina Sveta Katoličanska i Apostolska Crkva Hristova, koja ima punoću Blagodati i Istine i, iz ovog razloga, neprekinuto apostolsko prejemstvo. Nasuprot tome, Zapadne “crkve” i “veroispovesti” su na mnogim mestima izvitoperile veru Jevanđelja, apostola i svetih otaca i lišene su blagodati, istinitih svetih tajni i apostolskog prejemstva…”

Dijalozi sa inoslavnima – ako su usmereni da ih obaveste o pravoslavnoj veri da bi postali prijemčivi božanskom prosvećenju koje bi im otvorilo oči da bi se mogli vratiti pravoslavnoj veri – se ne osuđuju.

U svakom slučaju teološki dijalog ne mogu pratiti zajedničke molitve, učešće u liturgijskim okupljanjima i službama sa bilo koje strane i bilo kakve druge aktivnosti koje mogu stvoriti utisak da naša Pravoslavna Crkva priznaje Rimokatolike kao potpunu Crkvu i Papu kao kanonskog (istinitog) Rimskog Vladiku. Ovakve radnje zavode pravoslavne, kao i rimokatoličke vernike, kojima se predočava pogrešan utisak o tome šta pravoslavlje misli o njima…

S Božijom milošću, Sveta Gora ostaje verna – kao i pravoslavni narod Gospodnji – veri svetih apostola i svetih otaca, i takođe i iz ljubavi prema inoslavnima, kojima se suštinski pomaže kada pravoslavni sa svojim neodstupnim pravoslavnim stavom ukažu na razmere njihovog duhovnog otuđenja i način na koji se oni mogu izlečiti.

Propali pokušaji za unijom tokom prošlosti uče nas da je za stalno jedinstvo, prema volji Božijoj, unutar Istine Crkve, prethodni uslov drugačiji način pripreme i smer od onoga koji smo sledili u prošlosti i koji se izgleda sledi do današnjeg dana.

Od strane predstavnika svih predstojatelja zajedničke Skupštine dvadeset Svetih Manastira Svete Gore Atonske
Posrbio Manuilo

(Grčki tekst može se naći na adresi: http://www.agioros.com)
Monah Prodromos Gregorijat – Sekretarijat Svete Zajednice





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo