Вести

DOGAĐAJ godine 2006. za Crnu Goru svakako je referendumski izlazak iz zajedničke države sa Srbijom. Politički i istorijski efekti ovakve odluke još se mere. Kuda će dalje Crna Gora, ali i kakve posledice će osamostaljenje imati na život običnih građana?

LAJKOVAčKOM PRUGOM

ZA sedam meseci samostalnosti zbilo se mnogo toga što je promenilo političku sliku. Recimo, Milo Đukanović je, posle 17 godina neprikosnovene vladavine, napustio sve državne funkcije. To je izazvalo blagi zemljotres u krugovima DPS, a opoziciju naprosto zbunilo. Prvi su ostali bez vođe, drugi bez večitog protivnika.
Bilo kako bilo, Đukanović je nestao iz javnog života. Za tu priliku skovana je pesma „Ode Milo Lajčakovom prugom“, s jasnom aluzijom na slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka koji je, kao „nadzornik“ EU za crnogorski referendum, kažu, zdušno navijao za osamostaljenje. A pobeda na referendumu je, svakako, bio preduslov da Đukanović lagano ode u političku penziju.
Prazninu nastalu nestankom velike teme, državnog statusa, vladajuće stranke u Crnoj Gori popunjavale su za proteklih sedam meseci stalnom propagandom „evropskog puta“. Tako su udarne vesti one o prijemu crnogorskih ustanova i organizacija u međunarodne, od MMF do internacionalnog društva pčelara. Posebno se insistira na ulasku ovdašnje vojske u NATO, iako junačka Crna Gora ukida armiju. Dok traju pregovori o ulasku u „Partnerstvo za mir“, inostrani vojni zvaničnici sve žešće dolaze u Podgoricu, pa je tako general Stiven Blam, načelnik Biroa nacionalne garde SAD posetio trening centar crnogorske vojske i policije u Danilovgradu. Doneo je i neku vrstu odlikovanja za crnogorske visoke oficire i počeo da ih deli, ali se ispostavilo da u ruci ima više znamenja nego potpukovnika i pukovnika crnogorske vojske. Blam je, potpuno spokojno, dve značke dodelio dvojici fotoreportera podgoričkih dnevnih listova, koji su se našli u blizini!
– I vi ste zaslužni za demokratske promene – sa smeškom je kazao američki general „odlikovanima“. I mimo NATO, Crna Gora je ukinula „redovnu“ vojsku i ostaće samo profesionalna. Zato se imovina bivše JNA, VJ, VSCG, a sada VCG, rasprodaje. Na placevima gde su bile velike kasarne, nići će poslovni centri, ratne luke postaće marine za jahte… Rešen je, doduše na skandalozan način, i problem „viška“ aviona: dva „supergaleba“, posle popravke i skidanja naoružanja o trošku vojske, ustupljena su do sada nepoznatom privatnom aero-klubu „Naša krila“. Ispostavilo se da tu NVO vode bivši ili aktivni policajci, među kojima je i Ljubiša Mijatović, šef telohraniteljske službe Mila Đukanovića, pa je slučaj stigao i do skupštinskog odbora za bezbednost.

SVE TVRđA GRANICA
OSTAĆE na snazi potpis tadašnjeg premijera i v. d. ministra odbrane Mila Đukanovića o besplatnoj predaji aviona vrednih pet-šest miliona evra svom šefu bezbednosti. Važi, do daljneg, i naslov iz „Novosti“ povodom ove afere: „Čuvali Mila, dobili krila!“
No, nije samo vojna imovina na stalnoj rasprodaji. Dobar deo najatraktivnijih hotela, fabrika, stanova, ali i celi kompleksi zemljišta postali su vlasništvo stranaca. Cene nekretnina vrtoglavo rastu, a najbolje mušterije su Rusi, koji, kažu, plaćaju kešom. Uostalom, to je vazda bio san Crnogoraca: „Nas i Rusa dvesta miliona„. S druge strane, zvanična Crna Gora kune se u Ameriku. Ako prođe, biće „i jare i pare“, što da ne?
Na unutrašnjem planu dogodio se raspad opozicije, koja je sada svrstana u tri grupe. Glasove bivšeg bloka za zajedničku državu podelili su, na ravne časti, SNS, SNP i „Pokret za promene“, tek toliko da Đukanovićeva DPS ima apsolutnu vlast.
U takvom odnosu snaga, priprema se novi ustav. Dilema je na pretek: Kojim jezikom će govoriti Crnogorci? Koja će crkva biti „zvanična“? Ko su „konstitutivni narodi“? Kakvi će biti simboli i himna? Zvanično se propagira „distanca“ od Srbije i svega srpskog, počev od ćirilice do muzike. I, polako se zaboravlja na obećanja da se u životu građana vekovima oslonjenih na Beograd ništa neće promeniti. Hoće, uverili su se oni koji su želeli da se leče na VMA ili, banalnije, da preko granice između Dobrakova i Brodareva „prošvercuju“ koje kilo paprika ili prase. Policajci i carinici imaju isti kriterijum kao na Horgošu ili Dimitrovgradu, samo (još) ne traže pasoš.
Dok traje privikavanje na samostalnost, barem trećina poslanika parlamenta odbija da ustane za vreme intoniranja himne. Pristalice suverenosti na automobilima već imaju nalepnicu MNE, oni iz suprotnog tabora još drže trobojku i znak SCG. Prvi se kunu „Milenijuma mi, Sozine mi“, među drugima ima i onih koji ne prolaze preko mosta u Podgorici i kroz tunel ka moru, jer su to, kažu, „predreferendumski“ objekti!

OPET U KOLAŠINU
PODELE u Crnoj Gori, sudeđi po svemu, nisu prevaziđene. U smeru „pomirenja“, ocenjuju mnogi, desilo se samo jedno čudo: u Kolašinu, gde su SNP i DPS pred Novu godinu sklopili koaliciju i formirali opštinsku vlast. Baš u Kolašinu, pre više od devet godine, tadašnja DPS definitivno se pocepala na „Milove“ i „Momirove“.
Hoće li, bez Đukanovića i Bulatovića, koji su, u međuvremenu, sišli sa „istorijske scene“, Crna Gora naći mir?

PEČAT
PUTNICIMA koji su „Montenegro erlajnzom“ onomad leteli za Crnu Goru policija je u pasoše uredno udarala pečate, kao u svakoj drugoj pograničnoj zoni.
– Jezivo – priča nam čitateljka, Podgoričanka, pokazujući pasoš overen na „međunarodnoj liniji“ Beograd-Podgorica. – Glasala sam za samostalnu Crnu Goru, ali sam mislila da će biti kako su obećali, da prave granice nikad neće biti…

Večernje Novosti

Čedomir Prelević