logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: новинарство    554 пута прочитано    Датум: 25.12.2006    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

atlantida.jpgBritanska vlada nedavno je objavila dosad najobimniju studiju ekonomske cene i rizika globalnog zagrevanja i mera koje bi mogle smanjiti emisiju gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte.

Napisan pod dirigentskom palicom Nikolasa Sterna iz Londonske škole za ekonomiju, koji me je nasledio na mestu glavnog ekonomiste Svetske banke, izveštaj jasno stavlja do znanja da nije više pitanje da li sebi možemo da priuštimo da nešto učinimo po pitanju globalnog zagrevanja, već možemo li da dozvolimo da ne činimo ništa. Izveštaj predlaže agendu čija bi cena bila jednaka svega jednom postotku godišnje potrošnje. Troškovi globalnog zagrevanja koji su navedeni u izveštaju viši su u odnosu na one objavljene u prethodnim studijama, budući da obuhvataju više dokaza o tome da će se proces globalnog zagrevanja odvijati mnogo brže nego što se ranije mislilo i da bi opseg zagrevanja mogao biti mnogo veći nego što se ranije verovalo.

Kada sam 1995. godine učestvovao na Međuvladinom panelu o klimatskim promenama, naučnoj grupi koja povremeno procenjuje efekte globalnog zagrevanja, suočili smo se sa pregrštom dokaza o tome da je koncentracija gasova koji izazivaju globalno zagrevanje u atmosferi značajno porasla od početka industrijske revolucije, zatim da je ljudska aktivnost u velikoj meri tome doprinela i da će to imati dalekosežne posledice po klimu i nivo mora. Ali, retko ko je tada mogao da proceni da će se arktički led topiti tako brzo.

Uprkos sugestijama da zbog toga što nismo sigurni kakve će sve negativne efekte izazvati globalno zagrevanje, ne moramo mnogo da činimo na tom planu, a smatram da bi trebalo da se ponašamo odlučnije. Kako je to rekao jedan od naučnika: ukoliko vozite planinskim putem i približavate se steni u automobilu čije bi kočnice mogle da otkažu, a magla je sve gušća, hoćete li voziti opreznije ili manje oprezno? Globalno zagrevanje više brine naučnike koji ne kriju strah od onoga što bi moglo da se dogodi, nego stanovništvo. Naučnici su, dakle, uvideli šta bi budućnost mogla da donese. Kako se ističe u Sternovom izveštaju, najsiromašniji su najranjiviji. Procenjuje se da bi do kraja ovog veka trećina Bangladeša mogla da se nađe pod vodom. Maldivi i mnoštvo pacifičkih ostrvskih država će nestati – to su zapravo Atlantide 21. veka.

Za ekonomiste, problem je očigledan: zagađivači ne plaćaju punu cenu štete koju prouzrokuju. Zagađenje je globalni problem enormnih dimenzija. napredne zemlje bi mogle misliti da je od nestanka Bangladeša i ostrva nema nikakve štete, ali činjenica je da nijedan rat ne bi mogao više da razori.

Obračun sa globalnim zagrevanjem trebalo bi da počne uvođenjem globalno prihvaćenog poreza. To ne znači povećanje sveukupnog oporezivanja, već zamenu neke poreske stope porezom na zagađivanje. Iako predsednik SAD Džordž Buš kaže da veruje u tržište, on je pozvao na dobrovoljnu akciju. Ali ima više logike u korišćenju snaga tržišta, nego u oslanjanju na dobru volju, naročito kada su u pitanju kompanije koje svojim jedinim ciljem smatraju maksimalizovanje profita, bez obzira na cenu. Exxon, kako se navodi u izveštajima, finansira organizaciju čiji je cilj potkopanje poverenja u nauku o globalnom zagrevanju , upravo kao što duvanske kompanije finansiraju “istraživanja” pitanja validnosti statističkih podataka koji pokazuju vezu između pušenja i raka. Neke kompanije kao da slave otopljavanje polarne ledene kape jer su procenili da će to smanjiti troškove vađenja nafte ispod Arktičkog okeana.
Dobra vest je da ima mnogo načina za smanjenje emisije štetnih gasova. Jedan od njih je eliminisanje subvencija za neefikasan rad. SAD, recimo, subvencionišu proizvodnju etanola na bazi kukuruza i nameće tarife na etanol na bazi šećera; negde sakriveno među poreskim stavkama su i milijarde dolara subvencija na naftnu i industriju gasa. Osim toga, cene energenata koji se dobijaju iz fosilnih goriva ukazuju na to da će se ohrabrivati inovacije, a i male promene u načinu života, na primer, promena boje krova u toplim klimatskim uslovima ili sađenje drveća oko kuće mogu da smanje korišćenja energije za klima uređaje.
Imamo samo jednu planetu i moramo je čuvati. Globalno zagrevanje je veliki rizik koji jednostavno ne možemo više ignorisati.

Joseph Stiglitz je dobitnik Mobelove nagrade za ekonomiju. Njegova nova knjiga je “Making Globalization Work”

DANAS





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo