logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    604 пута прочитано    Датум: 25.12.2006    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Srbija je važna evropska nacija: Federiko LombardiVatikan, Beograd – Uoči ovogodišnjih božićnih praznika prostor Balkana bio je u žiži diplomatske aktivnosti Vatikana.

Vatikan je međudržavne odnose sa Crnom Gorom podigao na nivo ambasada, papa Benedikt XVI imenovao je novog apostolskog administratora za Kosovo, dok makedonski državni zvaničnici posle nedavne posete Rimskoj kuriji tvrde da “računaju na papinu pomoć za evroatlantske integracije Makedonije”. To je jedan od razloga što povodom Božića za naš list govori direktor Radija, Televizije i Informativne službe Vatikana Federiko Lombardi.

Papa pozvao ljude da se duhovno pripreme
Vatikan – Papa Benedikt XVI pozvao je vernike, u svom nedeljnom govoru na Trgu svetog Petra u Rimu, da se “duhovno pripreme za Božić” i da prevaziđu svoje predrasude. “Isus je došao zbog svakog od nas i načinio nas braćom”, rekao je Benedikt. Zauzvrat, rekao je papa, ljudi bi trebalo da prevaziđu svoje predrasude, da sruše barijere, i da uklone podele, kako bi izgradili svet pravde i mira. “Sa takvim osećanjima, draga braćo i sestre, hajde da proživimo poslednjih nekoliko sati koji nas dele od Božića, tako što ćemo se duhovno pripremiti da pozdravimo bebu Isusa”, dodao je Benedikt. Papa će odrzati ponoćnu misu u Bazilici svetog Petra. Na dan Božića u podne papa Benedikt će preneti svoju poruku “Urbi et Orbi” (gradu i svetu) na Trgu svetog Petra. Beta-AP

- Sveta stolica nastoji da pažljivo prati sve regione sveta zato što ima univerzalnu odgovornost. Balkan je važan prostor gde Vatikan želi da obavlja svoju prevashodnu ulogu, pre svega da duhovno podupre i pomogne vernike katoličke veroispovesti, ali i da bude angažovan na promovisanju svega što može pomoći miru i razumevanju između različitih vera i naroda. Tenzije i konflikti koji su izazvali mnogo krvi na Balkanu konačno moraju da postanu prošlost.

Katolička crkva nastojala je i nastoji da putem svog moralnog i duhovnog autoriteta, koji je priznat na međunarodnom nivou, dođe do stabilnog mira na dubokim osnovama prihvatanja i međusobnog razumevanja između različitih etničkih grupa, nacija i religija. Setimo se samo napora i inicijativa Jovana Pavla Drugog, o čemu postoji obilje knjiga i dokumenata od kojih je neke na srpski jezik prevela i objavila Apostolska nuncijatura u Beogradu – objašnjava u intervjuu za Danas Federiko Lombardi.

Jezuita i novinar
- Sredinom leta sveštenik Federiko Lombardi (1942) je na mestu portparola Vatikana zamenio Navaro Valsa, koji je dužnost direktora Informativne službe Svete stolice obavljao 22 godine. Lombardi je rodom iz Soluza u oblasti Pijemont u Italiji. Pripada jezuitskom redu. Školovao se na jezuitskim školama u Torinu, gde je diplomirao na matematičkim temama u teologiji i filozofiji. Zaređen je 1972, a između 1984. i 1990. bio je provincijal za jezuite u Italiji. U crkvenim medijima tvrde da je “ovaj rezervisan, ali odlučan i brilijantan čovek najveći deo profesionalnog života proveo kao novinar”. U tom svojstvu pratio je pokojnog papu Jovana Pavla Drugog na njegovim mnogobrojnim putovanjima.

Postoje li poređenja i analize o položaju vernika Rimokatoličke crkve u državama nastalim na prostoru bivše SFR Jugoslavije i kako se u Vatikanu ocenjuju odnosi sa Srbijom i Srpskom pravoslavnom crkvom?

- Odnosi između SPC i Svete stolice su intenzivirani i poboljšani poslednjih godina. Bilo je nekoliko poseta delegacija na najvišem nivou. Ostvareni su dobri i obećavajući odnosi na kulturnom planu. Nedavno se upravo u Beogradu srela Mešovita komisija za teološki dijalog pravoslavnih crkava i Katoličke crkve. Ubeđen sam da smo na pravom putu, da će odnosi i ubuduće ići uzlaznom linijom i da će biti sve intenzivniji. Papa Benedikt XVI stalno ističe da je ekumenizam jedan od osnovnih prioriteta njegovog pontifikata. Činjenice i dela govore da je zaista tako.

U Srbiji se odnos sa Vatikanom najčešće posmatra kroz vizuru eventualnog papinog dolaska. Kakve su šanse da se Beograd nađe u programu putovanja pape Benedikta XVI u 2007. godini?

- Koliko mi je poznato, papina poseta Srbiji u 2007. nije predviđena, niti verujem da je moguća. Za narednu godinu već su predviđena određena putovanja ali, papa je jako obazriv kada se govori o njegovim budućim putovanjima i poziva nas da imamo u vidu njegove godine i njegovo zdravlje. Ukoliko ne poseti neku zemlju, to ne znači da ne bi želeo ili ne smatra to putovanje važnim, nego samo da tamo još ne može ići. U svakom slučaju, niko nam ne brani da se nadamo da bi papa mogao posetiti Beograd.

Da li, uprkos poboljšanju odnosa Vatikana sa Vaseljenskom patrijaršijom i Grčkom pravoslavnom crkvom, ključ ekumenskog dijaloga hrišćanskog Istoka i Zapada, ipak leži u Moskvi? Papa Benedikt XVI u Carigradu je pozvao na “puno jedinstvo rimokatolika i pravoslavaca”, ruski patrijarh Aleksije Drugi tvrdi da je zajedništvo moguće u oblasti etičnosti i socijalnih pitanja, ali ne i veronauke. Kako vidite tu situaciju i kako komentarišete optužbe Ruske pravoslavne crkve da Vatikan u Ukrajini “vodi neprijateljsku politiku” prema Rusiji i pravoslavlju?

- Kontakti Katoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve održavaju se niz godina u kontinuitetu, ali još uvek nije bilo moguće organizovato susret ruskog patrijarha i pape. Predviđanja i nagađanja na tu temu mogu samo da prouzrokuju neuspeh sličnih inicijativa, tako da je bolje sa strpljenjem sačekati da se stvore svi za to neophodni uslovi. Teškoće koje postoje su poznate. Recimo, optužbe za prozelitizam na ruskoj teritoriji koje se upućuju Katoličkoj crkvi, kao i tenzije koje se povezuju s ukrajinskom Grkokatoličkom crkvom.

Nadajmo se da će se ti otpori i nesporazumu prevazići. Naravno da zasigurno postoje polja na kojima lakše dolazi do saradnje i susreta, kao što su napori u borbi protiv socijalnih problema. Mislim da postoji i sve veća saglasnost pravoslavaca i katolika na polju teških etičkih problema koje nam nameće razvoj savremenog društva, poput odbrane života i porodice. U suštini to je izazov koji sekularizacija nameće hrišćanstvu i obavezuje sve prave vernike da osete povezanost u otkrivanju i odbrani osnovnih vrednosti vere u Hrista. Teškoće postoje pre svega na polju “eklesiologije”, odnosno vizije zajedništva Crkve i njene strukture. Te teme su na stolu Mešovite komisije za teološki dijalog između pravoslavaca i katolika. Radi se o ozbiljnim i teškim temama, ali je neophodno da se o njima raspravlja otvreno i lojalno.

Vatikan se javno oglasio protiv smrtne kazne bivšem iračkom predsedniku Sadamu Huseinu, tvrdnjom da takva presuda ne doprinosi miru, niti reševanju iračke krize. Šta Rimska kurija vidi kao rešenje za Irak i Blisku istok u celini, imajući u vidu i krizu u Palestini?

- Katolička crkva se poslednjih godina otvoreno angažovala i izjasnila protiv smrtne kazne, pošto smatra da to nije put kojim se dostiže pravda. Smatramo da oni koji su danas osuđeni za najteže zločine mogu biti kažnjeni i stavljeni u takve uslove da nikome ne mogu naškoditi, a da istovremeno ne budu pogubljeni. Nije bilo nikakve zvanične izjave Vatikana po pitanju izricanja presude Sadamu Huseinu.

Što se tiče konflikta na Bliskom istoku, pape su – namerno govorim u množini, oduvek eksplicitno govorile da rat, upotreba oružja nije put za dostizanje trajnih i dugoročnih rešenja, posebno složenih problema. Iskustva govore da su u pravu. Ali, Crkva ne predstavlja političku moć. Ona može samo da ponudi doprinos putem svog moralnog autoriteta pozivajući sve na razum, međusobno razumevanje, traženje rešenja kroz dijalog i pregovore, apelujući na poštovanje prava ljudi i naroda da žive u dostojnim uslovima, u slobodi, u bezbednim međunarodno priznatim granicama. To su stvari koje su pape toliko puta ponovile.
Šta bi bila Vaša božićna poruka čitaocima u Srbiji?

- Znamo da je Srbija u proteklim godinama prošla kroz izuzetno težak period. Mnogi u Evrope nisu bili blagonakloni prema Srbiji zbog tadašnjeg režima, njegovih pozicija i onoga što je činio. Situacija je sada znatno poboljšana i mora se nastaviti u tom pravcu. Srbija je važna evropska nacija i svi joj moramo pomoći da pronađe svoje mesto koje zasužuje u “porodici naroda”, kako je govorio Jovan Pavle Drugi: Želim Vam radost, otvorenost, veru u budućnost, želju za mirom i susretom sa drugim narodima Balkana i Evrope. Posebno bih požeo istinsko širenje ljubavi i međusobnog razumevanja između pravoslavaca i katolika, između naših Crkava, radi svedočenja Jevanđelja našega Gospoda, a na dobro naših društava.

Jelena Tasić Prevod: Igor Radojčić

DANAS





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo