BEOGRAD – Studenti koji završe Elektrotehnički i Arhitektonski fakultet, ili Fakultet organizacionih nauka u Beogradu mogu bez problema naći posao u inostranstvu, često i bez nostrifikacije diploma. Na Zapadu se otimaju i za naše hemičare, fizičare, matematičare i biologe.
Diplome ostalih fakulteta nemaju takvu težinu, pa je za većinu potrebna nostrifikacija, a ponekad i polaganje dodatnih ispita. Primat među fakultetima Beogradskog univerziteta, čija diploma ujedno znači siguran posao ili nastavak studija bilo gde u svetu, već godinama ima Elektrotehnički fakultet. – Odliv kadrova sa našeg fakulteta traje godinama. Od 1948. godine, kada je obnovljen Elektrotehnički fakultet, do danas u inostranstvo je otišao svaki treći student koji je kod nas diplomirao. Diploma našeg fakulteta priznata je na svim kontinentima. Nije potrebna ni nostrifikacija diplome, dovoljno je samo da studenti podnesu uverenje o položenim ispitima i spisak predmeta na engleskom jeziku. Od 1992. godine do 2000. godine u inostranstvo je godišnje odlazilo između 300 i 400 naših studenata, što je bilo oko 90 odsto od ukupnog broja onih koji diplomiraju. Sada je taj broj manji, ali i dalje polovina naših diplomaca posao traži u inostranstvu zbog stručnog usavršavanja ili iz ekonomskih razloga – rekao je za „Blic„ Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Naš sagovornik ističe da bivši studenti Elektrotehničkog fakulteta sada predaju na Berkliju, Stanfordu, Univerzitetu u Los Anđelesu, na Kolumbiji, ali i na drugim prestižnim univerzitetima u Evropi i svetu. Pored toga, kaže Kovačević, svi su bez problema, nostrifikacije diploma i polaganja dodatnih ispita uspeli da se zaposle kako u zemljama zapadne Evrope, tako i u Americi, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.
– Naša bivša studentkinja Jasmina Vujić je profesor na Berkliju, Branka Vučelić je dekan na fakultetu za telekomunikacije u Sidneju, a Irena Ćosić, takođe naša studentkinja, sada je dekan na biomedicinskom inženjeringu u Melburnu. Veću prolaznost na Zapadu sigurno imaju studenti sa tehničkih i prirodnih fakulteta, jer je to kod njih deficitaran kadar. Prohodnost studenata koji završe pravo, medicinu, stomatologiju mnogo je manja, jer su ta zanimanja i kod njih popularna – objasnio je dekan Kovačević.
Prohodnost na fakultetima u inostranstvu, ali i garanciju za dobijanje posla imaju i studenti koji završe Fakultet organizacionih nauka, kao i Arhitektonski fakultet u Beogradu, koji u velikom broju država ne moraju da nostrifikuju diplome. Najviše studenata koji upisuju Fakultet organizacionih nauka u Beogradu zainteresovani su za Odsek za informatičke sisteme i tehnologije (50 odsto studenata upisuje taj smer), jer im on omogućava da bez problema dođu do posla bilo gde u svetu. Diploma ovog fakulteta takođe je cenjena u Kanadi, Australiji, SAD… Svake godine više od 30 diplomaca sa ovog fakulteta odluči se da potraže posao negde u svetu. Arhitektonski fakultet u Beogradu dobio je u junu 2002. godine akreditaciju od Ministarstva kulture Republike Francuske, pa je diploma ovog fakulteta priznata na teritoriji Francuske, ali obezbeđuje i prohodnost za diplomce koji žele da nastave školovanje u zemljama Evropske unije. – Naša diploma je priznata u Evropi, ali i u svetu. Najveći broj naših studenata bez problema nastavlja školovanje u Italiji, Norveškoj, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj.
Što se tiče posla, trenutno se najviše naših diplomaca zapošljava u Holandiji i Francuskoj, jer je tamo posao arhitekte tražen i dobro plaćen – rekao je za „Blic„ Vladimir Milenković, prodekan za međunarodnu saradnju na Arhitektonskom fakultetu. Srbija je potpisnica Bolonjske deklaracije, a svi fakulteti Beogradskog univerziteta od ove godine počinju da rade po novim, reformisanim studijskim programima, koji su u skladu sa evropskim standardima.
Zato se očekuje da će prve generacije koje budu završavale fakultete po novim programima moći bez problema da nastave školovanje, ali i da se zapošljavaju bilo gde u svetu. Najbolji i dalje odlaze Živoslav Tešić, dekan na Hemijskom fakultetu u Beogradu, kaže u šali da je njihova diploma toliko cenjena u inostranstvu da su pomalo tužni zbog toga. – Naša diploma je priznata u celom svetu, pa imamo probleme da studente zadržimo u zemlji.
Najbolji, nažalost, i dalje odlaze
Svaki naš student koji se zaposli u inostranstvu znači odlazak još dva nova, jer toliko dobro rade da poslodavci odmah traže da im dovedu kolege iz Srbije.Naši bivši studenti sada rade u Ajovi na klinici „Majo„, u Americi, Nemačkoj, Francuskoj… – rekao je za „Blic„ Živoslav Tešić. Teško za medicinare i stomatologe Studenti koji u Beogradu završe Medicinski i Stomatološki fakultet moraju da se dobro namuče dok ne nostrifikuju svoje diplome u Americi, ali i u Evropi, jer im je potreban veliki broj dokumenata i moraju da polože brojne diferencijalne ispite.
V. Nedeljković (Blic)
Mogu da potvrdim ovu pricu. Zavrsio sam FON i bez problema radim u USA. Medjutim u Italiji i Holandiji, nisu hteli da mi priznaju diplomu , vec su mi trazili nostrifikaciju.
Diplomirao sam na Vazduhoplovnom otseku Masinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1959.U Januaru 1965 sam otisao u Francusku gde sam se zaposlio i gde sam dans u penziji.
Kada sam sam u Ministarstvu podneo overeni prepis diplome masinskog fakulteta, izdata mi je radna karta sa titulom „ingénieur d’études“, a drzavno preduzece Nord Aviation mi je, bez mog zahteva, priznalo ekvivalent inzinjera d’Ecole Nationale Supèrieure d’Aéronautique.
Pitam se kakvo je stanje danas, kada je i ovde poznato da se u nekim fakultetima u Srbiji mogu kupiti za pare ispiti, diplome, pa i magistrature i doktorati.Kako odvojiti „ciste“ od „prljavih“ diploma? Bojim se da se time inostrane firme i institucije nece baviti i da nece nastaviti priznavanje diploma na „poverenje“ i „reputaciju“ nasih fakulteta.