logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: новинарство    770 пута прочитано    Датум: 17.11.2006    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

djordjevicmirk.jpgGost Press kluba je Mirko ?or?evi?, publicista i jedan od najboljih poznavalaca crkve i svih religija na ovom podru?ju, a moda i ire.
RSE: Ko su vehabije?

?OR?EVI?: Kod nas se, to nije jednostavno objasniti, vrlo malo o njima zna. Ne samo to se u irem delu nae hri?anske javnosti manje o njima zna, nego, za ?udo, ni kod naih muslimana ne?ete nai?i na mnogo ozbiljnijih podataka o vehabijama i o njihovom pokretu. Zaista je pravo vreme da se o tome progovori.

Re? je o jednoj pravnoj koli u islamu koja se vezuje za ime Abdul Vehaba koji je iveo u XVIII veku. On nije ponudio nikakvo novo tuma?enje islama, nego je jedan od onih radikalnih islamista koji religiju i njenu poruku svode na politi?ko-ideoloke obrasce. Ako ho?emo da ih objasnimo, valja po?i od toga.

U islamu, ire gledano,i na arapskom istoku i u Evropi postoje brojne kole za tuma?enje. Islam nije tako monolitan kao to se kod nas predstavlja, niti se on, istine radi, nikako ne smije svesti samo na neki dihad i terorizam. Vehabije su jedno rigorozno krilo u islamu koje je dosta snano u Saudijskoj Arabiji. Ima ih i u Siriji. Jo manje se kod nas zna da puno tih grupica ima na prostoru dananje Rusije, u muslimanskom delu Azije.

Oni nisu brojni. Predstavljaju grupice, ali dva faktora im uveliko diu cenu. Oni svojim ispadima i ponaanjem dobijaju veliku medijsku promociju. Drugi faktor je da nastupaju vrlo agresivno. Ni tre?i faktor nije zanemarljiv – u sredini gde islamski prvaci savesnije gledaju na stvari, oni gube neki ve?i uticaj. Kod nas su se pojavili kao zastupnici rigoroznog, bukvalnog razumevanja islama, sa po?etkom u Miloevi?evom ciklusu ratova u Bosni. Tako?e su predstavljali grupice koje su ubrzo dole u ruke raznih ratovo?a na Balkanu i razli?itih idejno-politi?kih struja koji su ih upotrebljavali.

RSE: To zna?i da su bili ratnici?

?OR?EVI?: Dobar deo njih, ako nisu bili direktno ratnici koji zastupaju dihad, nasilno irenje vere, je ipak bio u rukama nekih struktura koje su htele samo islamsku Bosnu. Ali, da bi smo ih razumeli, moram napraviti mali otklon. Nema religije u svetu u kojoj takvih radikalnih ekstremista nema. Imamo ih i mi pravoslavci Srbi. Oni se kod nas zovu ziloti. Na sred Fruke gore te njihove grupice imaju ?ak jedan manastir nad kojim se vijori zastava doneta iz Svete gore Pravoslavlje ili smrt. Zilot je stara jevrejska re? koja zna?i gorljivi, oni koji su mnogo rigorozni. Oni ?ak izdaju jedan debeli ?asopis u Beogradu. Uvek i u svakoj religiji su mogu?a ta ekstremisti?ka odstupanja koja nemaju veze sa izvornim porivom religije u ?oveku, koji je njegov li?ni poriv. Jednom re?ju, to je politi?ki islam, radikalizacija. Kada se iskombinuje sa politi?kom situacijom, kakva je u Novom Pazaru, dobijamo razmere koji vie ne podse?aju na tradicionalnu netoleranciju, pa ?ak ni na povremene izlive verske mrnje, ?ega ima na ovom prostoru, nego se sve pretvara u versko nasilje u pravom smislu te re?i.

RSE: Najve?e uporite zilota je u Gr?koj. Mnogi nai svetenci na visokim poloajima su se tamo dokolovali.

?OR?EVI?: U esfigmenskom manastiru na Svetoj gori je sedite Zilota. to je naro?ito zanimljivo, a to se manje zna, inspirator tih grupa je neki monah Simeon, koji je Srbin. One su tamo u sukobu sa gr?kim vlastima. Za njih je vaseljenski patrijarh u Carigradu otpadnik. Zagovaraju proste, agresivne stvari, da ne treba optiti ni s kim. ?ak je i patrijarh Pavle za njih otpadnik zato to razgovara sa drugima, sa katolicima. U Srbiji je zbog politi?ke situacije srpski vehabizam bio uzeo maha. Bratstvo 40 sestara su kod ?a?ka osnovali jedan manastir. Stvari su dobile takve razmere da je, na zahtev Srpske pravoslavne crkve, morala da reaguje drava sa jakim policijskim snagama, koje su ih silom oruja izmestile iz tog manastira. Oni su se kasnije rasuli. Ima ih i danas na Frukoj gori i predstavljaju dobar primer toga da nema religije u kojoj nema ekstremista koji deluju kao politi?ke grupe o?ajnika i zagovaraju metode irenja vere nasiljem i isklju?ivo?u.

RSE: Da li je bilo podrke neke politi?ke strane novopazarskim vehabijama?

?OR?EVI?: Na veliku alost dugo smo se svi zaklanjali, pa i analiti?ari, da su to male grupe koje nemaju podrku i dugo su islamski krugovi tako definisali stvari. Ovih dana je postalo jasno da te grupice uivaju podrku odre?enih politi?kih struktura koje se sasvim jasno raspoznaju. Primera radi, u Novom Pazaru imamo Ugljanina i Rasima Ljaji?a, kao mo?ne politi?ke faktore na sceni. U taj prostor su se udenule grupice vehabija i oni imaju nesumnjivu politi?ku podrku. Da nevolja bude ve?a, a taj moment mnogo ko se boji da naglasi, ako danas oni uivaju neku vrstu zatite, ili se barem pozivaju na gospodina Ugljanina, barem nisu s njim u sporu, i ako znamo kakvi su odnosi na politi?koj sceni, ispada da je najblie objanjenje da svako ovde eli da ima svoje zilote i svoje vehabije, svoje radikalne elemente koji dobro do?u politi?kim borbama. To se, na alost, otelo kontroli u Novom Pazaru i tamo je ve? oruje progovorilo.

RSE: Postoje razli?ita tuma?enja o tome ta se tamo deavalo. Jedno od tuma?enja je da oni trae neki druga?iji na?in sluenja.

?OR?EVI?: Kada se blie pogleda, po meni, sutina ostaje politi?ko-ideoloka. Njih ?ete prepoznati i po spoljnim znacima, a i po onome ta tvrde i ta ho?e. Imaju duga?ke brade i kra?e pantalone da im mantija mnogo ne smeta. Zagovaraju jednu vrstu islamskog obreda pet molitvi dnevno i da ona bude bukvalno doslovna onom kako pie u Kuranu. Ali to je nemogu?e iz prostog razloga to obred koji se praktikuje u zemljama vrelog peska i sunca je, ovde na Balkanu, neprimenjiv, gde vladaju mrazevi ispod 20 stepeni. Osim toga, ritualni motiv koji oni nude u vrenju obreda, pet puta dnevno klanjati se licem prema Meki, neprimenjiv je bilo gde zbog toga to odudaraju od normi ponaanja savremenog ?oveka u modernoj civilizaciji XXI veka. Stoga oni tr?e i idu na sigurna sredstva, a to je da prave skandal. Nude jednu vrstu obredne novine koja je bezna?ajna sama po sebi jer je islam strogo kodifikovana religija, koja ima i obrednu praksu. Oni imaju i pravni sistem utemeljen vekovima, erijatsko pravo. Odustali su od mnogih stvari i vie nema kamenovanja, ali su oni za to dosledniju praksu. Sluaju?i njih mogli bi ste o?ekivati da ovde, ako neko u?e u damiju, a nije musliman, treba da bude kamenovana, a u normalnom islamu vekovima je odre?eno mesto u damiji gde ja, kao hri?anin, ulazim, pridravaju?i se samo formalnih propisa, moram da se izujem. Nije u pitanju ni brojanica, ni nonja.

RSE: Koliko po vaoj proceni ima vehabija u Srbiji? Da li ih je najvie u Bosni? Ima li ih na Kosovu?

?OR?EVI?: Po onome to znam, a trudim se da znam samo prave izvore, u Bosni ih je bilo neto vie u vreme ratnih sukoba u mestima oko Zenice i jo u nekim krajevima, ali su vrlo brzo neutralisani u Bosni jer se pokazalo da u Bosni postoje uleme, koji su se dosta dobro postavili prema njima i oni su vrlo brzo neutralisani. Budu?i da su u Bosni oni posegli za saveznitvom sa mudahedinima, sami su sebe komrpomitovali i bosanska vlada, dre?i se evropskih normi, bukvalno ih je odstranila, proterla, osim nekih koji su dobili dravljanstvo. Tako su u Bosni oni neutralisani. Na Kosovu ih ima vrlo malo i do skora se nije mogla registrovati ?ak ni jedna grupica, ali u novije vreme ima nekih grupica. Najve?i je problem u Novom Pazaru gde oni poodavno deluju. Tu je jedan veliki problem i tu bi se trebalo koristiti iskustvo susedne Bosne. Drava bi se morala jasno odrediti prema njihovoj prisutnosti. Ali tu ima jedna teko?a. I crkve i Islamska zajednica odvojeni su ustavno od drave, tako da drava direktno ne moe da intervenie, ali bi mogla kada oni iskora?e i po?nu da izazivaju nerede. Drava bi morala biti odlu?nija. Do sada u Novom Pazaru nije bio slu?aj da je drava povukla neki ozbiljniji potez, kao to ga je povukla u slu?aju kod ?a?ka, gde su ekstremiste specijalci bukvalno fizi?ki uklonili. To je bila trodnevna borba. Te ene su fanatici. Njih su bukvalno specijalci morali da uveu i iznesu. Verski fanatizam je poznat u istoriji.

RSE: Dva ugledna, a mislim i naj?itanija nedeljnika u Srbiji, Vreme i NIN, objavili su u poslednjem broju na naslovnoj strani skoro istu sliku patrijarha koji glasa. Kako Vi tuma?ite to to je patrijarh glasao?

?OR?EVI?: To je vano ra?istiti. Koliko vidim, u medijima je to ostalo potpuno nera?i?eno. Nije stvar u tome da patrijarh glasa. Mogao je i do sada. Budu?i da ima li?nu kartu na Kosovu, i na albanskom i na srpskom jeziku, trebalo bi da glasa samo na Kosovu. Po zakonu nema pravo ovde da glasa jer nije izvadio dokumenta, barem je tako izjavljivao do nedavno. Pokazivao je li?nu kartu i s ponosom isticao da je stanovnik Kosova. Da li je on to ve? formalno reio, ne znam. Nije bilo dobro to je patrijarh glasao, barem ne javno. Patrijarh je glasao u dogovoru sa vladaju?im strukturama koje su htele da upotrebe crkvu za svoju kampanju. Po mom uverenju, ne samo da su oni crkvu i starog patrijarha upotrebili, nego su ih i zloupotrebili, jer na?in na koji je patrijarh glasao i kako je to u medijima prezentirano, osobito drugog dana referenduma, kada je bilo dramati?no da li ?e iza?i dovoljan broj, je zloupotreba crkve od strane reima. ?esto sam govorio da crkva na takav na?in ne treba da se mea u javni politi?ki ivot i da mora da bude oprezna jer nema te vlasti koja je ne?e zloupotrebiti. I ovoga puta vladaju?a garnitura u Srbiji crkvu je upotrebila, i dobila je tom upotrebom, ali je, po mom dubokom uverenju, crkva tu izgubila na dui rok. Neki ?ak smatraju da je drugog dana glasanja za Ustav, kada je situacija bila dramati?na da ne?e iza?i ni polovina, crkva odigrala glavnu ulogu i da je njoj ponu?ena preambula koja je poreklom iz crkve.

RSE: A kako to tuma?ite, jer Srbi nisu specijalno religiozan narod. Idu samo u odre?enim trenutcima u crkvu – na parastos, ven?anje, krtenje?

?OR?EVI?: Tu ste u pravu. Nije stepen religioznosti u dubljem smislu jak kod nas Srba nikada ni bio. Elementarna istraivanja koja vre sociolozi to pokazuju, ali tradicionalizam kao vera u crkvi i vrenje obreda su na visokom nivou. Ve? vie od 10 godina crkva je uvu?ena u takve politi?ke kombinacije da je njena politi?ka uloga postala zabrinjavaju?a i pretvara se u jednu vrstu klerikalizacije koja na dui rok moe tetiti crkvi. Drava je materijalno obilato pomae i zbiva se neto to je, po mom miljenju, vrlo negativno na dui rok. Da se ?ovek u 92. godini ivota, poten ?ovek, srpski patrijarh, ovako pompezno zloupotrebljava u politi?koj kampanji, nije prvi put i nije dostojno pravih vernika. Se?ate se da su na sred hilandarske lavre, Kotunica i drugi imali politi?ke promocije. To je zloupotreba crkve. Niko sveteniku u crkvi ne brani, niti treba da brani, da ima svoj stav. Tekst Ustava, koji su gra?ani Srbije napokon usvojili, nudi tri ?lana u kojima se regulie crkva i vera. To je neto najpametnije to sam pro?itao slovom, neto za ta smo se godinama zalagali da u?e u Ustav. Crkva je sada sa ovim gubitnik, odvojena je od drave. Uopte nije stavljena na prvo mesto. Izjedna?ena je sa svima. Nije ni pomenuta u Ustavu. Vladaju?a struktura oko gospodina Kotunice se dosetila da joj bace jedan jak mamac, dobar, preambulu Kosovo. Crkva je tu odigrala jednu znatnu ulogu. Ne znam kako ?e se odre?ivati kona?ni stasu Kosova, ni u kom pogledu, ali bez obzira to oni trpaju vladike u taj kosovski tim, pregovara?ke strane bi?e drava Srbija sa svojom delegacijom, kosovske strukture i svetske kontakt grupe, ali crkve, po slovu zakona, ne mogu odlu?ivati. Ono to ?e crkva na Kosovu imati da uradi, kako god status Kosova bio reen, je to da ?e priznati postoje?e stanje i podrava?e vlast i sara?ivati sa njom. Dole joj je mesto. Ovo za sada je samo politi?ka igra.

RSE: Kako tuma?ite to to su se jastrebovi u Crkvi, kojih je uvek bilo, gotovo u?utali?

?OR?EVI?: Dugo godina, jo za vreme komunizma, u Sinodu, pa i Saboru ire, smo razlikovali dve struje – jastrebove i golubove. Jastrebovi su one ekstremne vladike koje ne ele nikakvu saradnju sa komunisti?kim vlastima. Golubovi su ipak sara?ivali sa postoje?im vlastima. Ako smo mogli, govorili su oni, da u?estvujemo u strukturama vlasti na Kosovu u vreme Otomanske imperije, pa zato ne bi smo u?estvovali i u strukturama Titove vlasti. Danas ova podela na golubove i jastrebove ne vai. Vreme ju je uklonilo. Danas, sem nekoliko izuzetaka, svi su jastrebovi, ali ima nekolicino vladika koji javno uspevaju da kau kako takva politika ne?e doneti dobra. Crkva je trebala realnije da podvu?e crtu ispod svoje prolosti pod Miloevi?em i da gleda istini u o?i. Vladike Teodosije s Kosova, i aba?ko-valjevski otvoreno govore da ta politika nije bila dobra i da sada nije dobra, da treba sara?ivati sa svetom, otvarati se za druge i druga?ije. Oni to javno govore, to do skora nije bilo skoro mogu?e. U crkvi je vrlo jaka jedna konzervativna struja, matrica, koja zagovara monarhiju, jaka je ta nostalgija za monarhijom, iako polovina vladika skoro otvoreno tvrdi da su davno potroeni takvi oblici vladavine i da treba osavremenjavati. Danas vladaju?e strukture u Beogradu uspevaju da dobiju crkvu samo na kosovkom mitu, pri ?emu na dui rok to ne?e dati neke rezultate jer ?e se crkva prilagoditi situaciji. Pretpostavimo da Kosovo postane nezavisna drava. Naa crkva ?e sara?ivati sa tom nezavisnom dravom jer je dole sedite njene arhiepiskopije, dole je sredite Rako-prizrenske eparhije, dole je ona nastala i ti ?e odnosi morati da belee samo blizinu saradnje. To im i nude neke kosovske strukture danas. Nevolja je u tome to su Srbi na Kosovu dobra masa za politi?ke borbe izvan Kosova.

RSE: Patrijarh ima 92. godine. Da li postoji sta za patrijarha ili se njegovom smr?u njegov sta zavrava?

?OR?EVI?: Mi svi se svake nedelje molimo i dug mu ivota elimo. Svi smo ljudi prolazni. On je u dubokoj starosti, ali jo uvek vri svoje dunosti. Da je po?ela bitka oko nasle?a, to je javna tajna.

RSE: Kako Vi vidite tu bitku?

?OR?EVI?: Nekada stie u medije, u iskrivljenijem obliku, da su se podelili u Sinodu, pa i ire, u Saboru. Na ?elu jedne struje stoji Zvorni?ko-tuzlanski episkop, Vasilije Ka?avenda, poznat po svom velikom dvorcu. Ona zagovara mogu?nost da se patrijarh pre vremena ukloni s funkcije. Formalno za tako neto ne postoji mogu?nost, jedino da patrijarh bude viom voljom onemogu?en da vri svoje dunosti. U principu, patrijarh se ne bira dok viom voljom ne ode sa ovog sveta. Mi smo Srbi napravili jednu greku, koja se u narodu apu?e na vrlo nezgodan na?in i to stvara famu sa nezgodnim reperkusijama. I ovog sadanjeg patrijarha Pavla smo izabrali na ivog patrijarha koji je bio spre?en da vri svoje dunosti jer je bio u komi. Koma je trajala dve godine. Onda se moralo na?i neko reenje i izabran je patrijarh Pavle. Bilo je vreme da se izabere neko ko ?e biti neto kao zamenik. Oni su poli novom formulom, pa su izabrali nekolicinu zamenika i tu je dolo do sukoba. Nametao se jedno vreme Vasilije Ka?avenda, ali je brzo postalo jasno da su mnogi nezadovoljni s njim, koliko zbog njegove prolosti, toliko i zbog njegove tvrde linije da se s drugima ne pregovara. Kada ho?u nekako da uprostim odgovor na ovo pitanje kaem – Kakav smo narod, takva nam je i crkva. Ne moemo traiti da nam crkva bude savrena, a mi smo takvi kakvi smo.

Milica LU?I? ?AVI? (RSE)





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo