Вести

Preosvećeni, biti vladika raško-prizrenski, odvajkada je bila i bi?e velika počast. Ali, u ovim sudbonosnim danima po srpski narod, od Vas se očekuje velika odgovornost. Na koji način istrajavate?

Eparhija prizrenska je sigurno najstarija Eparhija na teritoriji SPC o kojoj postoje pisani tragovi. Ona se pominje po imenu u pisanim spomenicima još 1918. godine. U svojoj dugoj istoriji često je menjala sedište i nazive. Nekada se zvala mitropolija, nekada Eparhija. Na tronu prizrenskih Episkopa sedele su mnoge svete i znamenite ličnosti, medju kojima i Naš predhodnik današnji Patrijah Srpski Pavle.

Tačno je da velika počast sedeti na tronu najstarije Eparhije u SPC, ali je isto tako tačno da to služenje nikada nije bilo lako. Službu Episkopa prizrenskih uvek su kroz istoriju pratile velike nevolje, iskušenja i stradanja. Ona prate i Nas danas. Istrajavalo se uvek, i Mi danas istrajavamo u slu�bi Bogu i svome rodu raspetom zajedno sa Kosovom, samo zahvaljuju?i obilnoj pomo?i podvigopolo�nika Gospoda na�ega Isusa Hrista. Bez Njegove pomo?i ne bismo mogli ?initi ni�ta, kao �to je On sam rekao i prorekao. Ali i Mi mo�emo sa svetim apostolom Pavlom ponoviti: �Sve mogu u Hristu Isusu koji mi mo? daje�.

Srpski narod i pored svih neda?a opstaje na Kosovu i Metohiji zahvaljuju?i pastirima SPC, koji duhovno ja?aju preostale Srbe. Crkve su, ako se ne varam � jedina steci�ta mla?eg nara�taja. U ?emu je tajna opstanka vere na Kosovu?

Tajna opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, i sa njima opstanka prave vere, jeste u tome �to tu nema nikakve tajne. Prosto narod je ukorenjen u svetu kosovsko-metohijsku zemlju i sa nje ne mo�e. I oni koji budu prinu?eni da odu sa Kosova (?itaj: koji budu proterani) ne prestaju da budu Kosovci, jer Kosovo nose u svome srcu i u svome bi?u. Sa Kosova se ne mo�e oti?i a Srbin ostati, zato �to Kosovo nije prosta geografija ili demografija. Kosovo � to su oni ve?ni ideali i one duhovne vrednosti svojstvene Carstvu Nebeskome, za koje se opredelio Sveti Knez Lazar i ceo srpski narod jo� one daleke 1389. godine. Te vrednosti i ti ideali sa?injavaju Kosovsko Jeven?elje. A ono glasi: �Sve za Hrista, Hrista ni za�ta�. Tim duhovnim vrednostima Srbi �ive kako oni na Kosovu i Metohiji koji �opstaju�, tako i oni rasejani �ivotnim vihorom po celome svetu.

Kosovo je bilo, jeste i bi?e kolevka srpskog naroda. Ukoliko njegov status bude re�en nepovoljno po srpski narod, odnosno ukoliko ga otcepe od Srbije, �ta ?e Crkva preduzeti?

To je hipoteti?ko pitanje, na koje nerado odgovaramo. Odgovor na to pitanje dala je, ne jednom, istorija na�eg srpskog naroda. Taj odgovor glasi: Kosovo mo�e biti samo okupirano, a ne otcepljeno od Srbije. Ukoliko bi se to i ovoga puta desilo bez pristanka i prihvatanja od strane Srbije i srpskog naroda, Crkva ?e ?initi ono �to je i u mnogim ranijim okupacijama ?inila. Osta?e sa svojim narodom da ga duhovno vodi i rukovodi, poma�u?i mu da opstane i istraje do ponovnog oslobo?enja. U tome SPC ima duboko istorijsko iskustvo jer je mnogo puta u pro�losti vr�ila tu uzvi�enu misiju.

Poslednjih godina, Crkvi se zamera da se i suvi�e me�a u politiku i sudbinu zemlje. Ka�u da Crkva treba da brine o duhovnom �ivotu svoje pastve, a sudbinu zemlje treba prepustiti politi?arima. Kako se sla�ete sa time?

Nikako! Takvi prigovori Crkvi koliko su stari, toliko su i neosnovani. Nije to od danas ili od ju?e. Tako govore ljudi u vlasti samo onda kada Crkva ima drugu i dublju viziju potrebe naroda i dr�ave od njih. Kad god je Crkva podr�avala njihove politi?ke poglede (bili oni dobri ili ne), nikada se nisu bunili i zamerali Crkvi ��to se me�a u politiku�. A kad god je Crkva pokazivala svoje neslaganje sa teku?om i dnevnom politikom onih koji su na vlasti, sledili su prekori i prebacivanja Crkvi. U su�tini, Crkva se i ne me�a u politiku i ne bavi politikom u klasi?nom smislu te re?i. Crkva se trudi da vr�i svoju uzvi�enu misiju u narodu koji joj je promislom Bo�jim poveren. Ta misija nije i ne mo�e biti odvojena od brige za narodni opstanak i njegov prosperitet i u ovom �ivotu. ?ovek nije samo telo, ali ima i telo. ?ovek ne �ivi samo o hlebu, ali ne mo�e da �ivi bez hleba. Zatvarati Crkvu u zidine hrama bila je omiljena taktika za vreme tiranije komunizma u zadnjih 50 godina. To je taktika i svih onih koji svoju slu�bu smatraju za monopol, ?emu su posebno skloni politi?ari i politikanti.

Za vreme Slobodana Milo�evi?a, Vas su, Preosve?eni, optu�ivali da se mnogo me�ate u politiku. A, neki to smatraju i danas?

Sve je re?eo u prethodnom odgovoru. ?emu se ponavljati. Radim samo ono �to smatram za svoju svetu du�nost, a istorija ?e dati svoju ocenu. Ne savremenici. Sud savremenika je naj?e�?e � pogre�an.

Preosve?eni, na samom pragu tre?eg milenijuma � srpski narod prolazi kroz vi�egodi�nju golgotu, uznemiren krizama svih mogu?ih vrsta ovozemaljskog �ivota. U kolikoj su meri ove krize �ansa za nacionalni preporod Srbije?

Da bi se odgovorilo na to pitanje, treba dubinski sagledati uzroke kriza kroz koje prolazi srpski narod. Prona?i im uzroke, uspostaviti pravu dijagnozu. Bez prave dijagnoge nije mogu?e le?iti ni bilo koju bolest na ?oveku. Pogotovu na ?itavom narodu. Na� je utisak, da kao narod jo� nismo dobro sagledali i shvatili uzroke na�ih dana�njih kriza. Zato jo� uvek i nema pravog preporoda. Do tog �eljenog (makar od pojedinaca) preporoda dolazi se kroz istinsko, svenarodno pokajanje, koje podrazumeva povezivanje pokidanih istorijskih niti, da bi narodni organizam mogao normalno da funkcioni�e. A to zna?i treba se vratiti svojim istorijskim korenima, formi ustrojstva dr�ave i vladavine kakvu smo imali onda kada su svetitelji vladali Srbijom. Bez obnove i vaspostavljanja ustavotvorne monarhije u Srbiji nema ni istinskog nacionalnog preporoda. Partije, ma kako se zvale, brinu o �delu�, nikada o �celini� nacije. A preporod je istinski samo kada obuhvata celinu narodnog bi?a. Da?e Bog.

�Ne pada sneg da pomori svet, ve? da svaka zverka poka�e svoj trag�, stara jenarodna izreka. Ni jedna politi?ka stranka u svom programu ne izja�njava se za ateizam. Da li to zna?i da su ovo �bolji dani� za Crkvu ili je politi?ari lukavo zloupotrebljavaju prilikom izbora?

Za Crkvu je podjednako �tetan koliko ateizam (bezbo�tvo) toliko i agnosticizam, materijalizam, socijalizam i svi drugi �-izmi�. Nije dovoljno ne biti ateista � bezvernik, treba biti vernik. Ni jedna partija se ne mo�e pohvaliti da su svi njeni ?lanovi istinski vernici. Te�ko je tako ne�to re?i i za njihove same vo?e. Malo je me?u njima onih koji se trude da veru pravoslavnu �ive. Mo�da oni �ive neku �svoju� veru, pod predpostavkom da se deklari�u kao vernici. Otuda ?injenica �da ni jedna politi?ka stranka u svom programu ne izja�njava se za ateizam�, ne zna?i automatski nikakve �bolje dane� za Crkvu. Crkva svoja duhovna ?eda nikada nije delila na stranke i partije, niti je pripadnost bilo kojoj stranci za crkvu bilo merilo da li je neko dobar vernik, nego koliko svaki pojedinac, kao ?lan crkve �ivi verom crkve.

Srbi na Kosovu su danas jedini narod na zemljinoj kugli koji je li�en svih ljudskih prava � po?ev od prava na �ivot, slobodu kretanja, mogu?nost rada… Na koji na?in Srbi danas opstaju na Kosovu i Metohiji?

Verujemo da u svetu ima mnogo patnji i stradanja, mo�da i ve?ih nego kod nas na Kosovu i Metohiji. Ali �to se Evrope ti?e, nema sumnje da su Srbi na Kosovu i Metohiji najobespravljeniji narod, zahvaljuju?i upravo toj Evropi i mo?noj Americi. Pitanje, kako tako obespravljeni ipak opstaju, mogu?e je objasniti samo snagom vere koja se u nemo?i pokazuje. To je ista ona vera koja je ulivala snagu na�em narodu i pomogla mu da opstane i izdr�i petvekovno tursko ropstvo, i pedesotogodi�nju komunisti?ku tiraniju. Ta vera je i ovoga puta do�la do izra�aja i zahaljuju?i njoj, �na�e pleme poginuti ne?e�.

Preosve?eni, u razgovoru koji smo vodili u Gra?anici pre godinu dana, rekli ste mi da se Kosovo ne mo�e deliti. Ono je svetinja srpskoga naroda! Ali, svet ne misli tako?

I svet nije za deobu Kosova, ali ne iz istih razloga kao Srbi. Oni nisu za podelu iz prostog razloga da ne naljute svoje �ti?enike �iptare sa Kosova kojima su, izgleda, obe?ali celo Kosovo. Znaju?i to, kao i nezaja�ljivi apetit �iptarski, svet tvrdi kako deobe Kosova ne mo�e biti, tvrde?i da bi to Srbi �eleli. Istini za volju, me?u Srbima ima i takvih, ali na sre?u na�u oni nisu na mestu gde se o Kosovu odlu?uje. Kosovo je ne samo svetinja srpskog naroda, nego srce bez koga nema �ivota. Srce se ne mo�e nikome pokloniti, niti se mo�e sa bilo kim deliti. Tako i na�e Kosovo. Srbija bez Kosova ne bi mogla da postoji. Postala bi �to i telo iz koga je i�?upano srce, bez�ivotni le�.

Za�to samo mi Srbi pla?amo veliku cenu, ne bi li opstali kao narod. Ko to danas odre?uje sudbinu srpskog naroda?
Za na� dana�nji istorijski i biolo�ki polo�aj u mnogome smo krivi mi sami. Odgovor je delimi?no dat pod 6-tim pitanjem. Nema sumnje da smo Bogu mnogo sgre�ili kao narod. Ali nema sumnje i da nas Bog voli. Zato nas kara iz ljubavi. Ne kara nas ovim stradanjima i nevoljama da bi nas unu�tio i istrebio, nego da bi nas sebi povratio. A mi smo, izgleda, veoma tvrdoglav narod. Nikako da shvatimo Bo�iju poruku. Nikako da do?emo k sebi i uvidimo na�e gre�ke kako bi se pokajali i ispravili. Ukoliko nas i Kosovo ne opameti i Bogu ne povrati, bojati je se da ?emo jo� vi�e postradati. Bog nas jo� uvek strpljivo i milostivo ?eka.

Za vreme komunizma, ne slave?i krsnu slavu, srbi su se ogre�ili o svoje slavne i svete pretke. Koliko ?emo se kroz svenarodno pokajanje vratiti na put na�ih otaca?
Pokajanje je izlaz iz svih bezizlaza pojedina?nih i svenarodnih. Ukoliko bude svenarodnog pokajanja, bi?e i povratka na put na�ih otaca. A taj put je onaj koji nam je Sveti Sava trasirao, kojem nas je u?io, kojim nas je vekovima vodio, – put koji vodi u �ivot ve?ni.

�Sve bih ti prodao, ali nadu nikada!� Ima li nade za Srbe na Kosovu i Metohiji?

Dokle ima vere u Boga ima i nade. Gde nestane nade, nastaje o?aj. Srbi su daleko od toga. Tu veru i tu nadu u nama ja?aju upravo na�i sveti i slavni Preci, koji su kroz sli?na, pa i te�a isku�enja prolazili, pa ih je u odre?enom vremenu Bog izbavljao. Tu je i primer pravednog bibliskog Jova (videti knjigu o Jovu u Bibliji), ?ije je trpljenje Bog obilato nagradio. Stoga, gore srca, gore misli, gore pogled i molitva.

I za kraj, Preosve?eni, u poslednje vreme sve ?e�?e se spominje povla?enje patrijarha srpskog gospodina Pavla sa trona SPC, iz zdravstvenih razloga, naravno. Koga biste Vi li?no voleli da vidite kao njegovog naslednika?

Dozvolite mi da to pitanje ostavim bez odgovora.
Na?a Andrejevi? (Izvor: Eparhija ra�ko-prizrenska i kosovsko-metohijska)