Вести

Резултати избора у Грчкој су познати. А прве реакције су више него једнозначне. Тако један од најугледнијих дневних новина немачког говорног подручја, швајцарски „Ноје Цирхер Цајтунг (“NZZ”)  на насловној страни овако коментарише: „Талас шока запљуснуо је Европу“ („Schockwellen durch Europa“). Победа левог блока у Грчкој значи да је Атина кренула путем конфронтације са Европском унијом, а пре свега са богатим земљама северне Европе („vor allem den reichen Ländern des Nordens genommen“). Победник избора Алексис Ципрас најавио је да ће са Бриселом поново да разговара о пакету мера штедње. Ово је пре свега упућено на адресу Берлина.

пише Никола Н.Живковић, 26.01.2015

***

Немачка влада се и до сада увек одлучно противила да се Грчкој изађе у сусрет, те да строге мере штедње буде стављене ван закона. Две највеће немачке странке одмах су најавиле да не долаи у обзир да се поново разговара о грчким дуговима. Сличне поруке стижу и из Европске центалне банке, као и од Европске тројке, а она гласи кратко и недвосмислено: „Грчка мора да поштује уговоре.“

Једино мање политичке странке у Немачкој показују разумевања за нови курс Атине. Тако шеф Алтернативе за Немачку – АфД (Alternative für Deutschland) Бернд Луке (Bernd Lucke) каже да „Сириза“ има пуно право да захтева нове преговоре, јер „новац Грци ионако неће моћи да врате. Цео терет грчких дугова натовариће се на крају ипак на леђа немачких порезник обавезника“. Луке саветује Грцима да напусти евро и да се врате драхми. Такође се овом резултату радује и Левичарска странка (die Linkspartei). Она за финасијску кризу у Грчкој оптужује банке богатих држава ЕУ и њихову политику необузданог неолиберализма.

Лондонски „Тајмс“ каже да је и британска влада забринута због оваквог изборног резултата у Грчкој. Премијер Камерун (David Cameron) је преко твитера написао, да ће то „повећати економску несигурности у целој Европе“. Сличне реакције чуле су се у Француској и у Финској.

Док север Европе стоји јасно негативно према оваквом изборном резултату у Грчкој, дотле југ показује више разумевања. Ово се посебно односи на Шпанију и Италију.

Један од најзначајнијих немачких дневних листова „Зидојче Цајтунг“ показује нешто више разумевање за грчки изборни резултат: „Грци су бесни… Шеф странке Сириза добио је гласове и зато јер је избацио пароле против Немачке и канцеларке Меркел. Досадашњи премијер и конзервативни политичар Антонис Самарас покушао је да заплаши бираче ширењем страха да ће Грчка пропасти, ако бира Сиризу. Но, бирачи су игнорисали упозорења Самараса. Грци су просто престали да се боје, а уместо тога растао је њихов бес. Грчки бирачи дали су шансу новим, неискусним, „непотрошеним“ политичарима. Грци су поднели толико жртава, штедили, прихватили мање плате и пензије, а резултат је никакав.“

(„Die Griechen sind wütend… Doch der linke Syriza-Chef punktete auch mit Parolen gegen Deutschland und Kanzlerin Merkel.  Dagegen schürten die Konservativen um den bisherigen Premier Antonis Samaras die Ängste vor einem neuerlichen Absturz ins Bodenlose. …Die Furcht der Griechen nahm ab, ihre Wut aber stetig zu. Wut ist ein starkes Gefühl, es kann Welten zum Einsturz bringen. Die Wähler hoffen auf die Unverbrauchten, Unerfahrenen Die Wut und die Empörung so vieler Griechen richtete sich gegen all jene, die sie dafür verantwortlich machen, dass ihre Opfer in fünf Krisenjahren weitgehend umsonst waren. Weil Griechenland nicht wirklich vorangekommen ist.  http://www.sueddeutsche.de/politik/wahlsieg-von-syriza-tsipras-schlaegt-den-purzelbaum-1.2319844)

Британски „Индепендент“ просуђује изборе хладне главе, преко чињеница: „Незапосленост износи 25%, а проценат младих без посла је још већи и достиже бројку од 50%. Лекари упозоравају да им у болницу редовно долазе људи, који су неисхрањени. Новац који се шаље Грчкој одмах се враћа у Француску и Немачку, односно њиховим највећим банкама, како би Атина платила камате на дугове. Тако да Грчка од тог новца нема никакве користи. Сириза нема афере иза себе, мрље и никоме ништа не дугује. Нова влада ће покушати да укине монопол на медије, кије је имала досадашња пробриселска влада. Нова влада ће предложити ромоцију радничких самоуправних задруга и национализацију банака и услужног сектора. У погледу спољне политике, планира да затвори стране војне базе на територију Грчке и да земља изађе из НАТо-пакта.“

(„…unemployment is at 25%. Youth unemployment is around 50%. The country is facing a health emergency and doctors regularly see people hospitalised because of malnutrition. Money being sent to Greece in bailout instalments is simply going back to French and German banks to pay interest on debt. Syriza is untainted by government and owes nothing to anyone; Greece’s elite can expect the break-up of media monopolies. Proposed economic reforms include the promotion of workers’ cooperatives and the nationalisation of banks and privatised utilities. A €4bn public investment programme will be brought forward. In terms of foreign policy it wants to close foreign army bases in Greece, and has suggested withdrawing from NATO. http://www.independent.co.uk/news/world/europe/syriza-everything-you-need-to-know-about-greeces-new-marxist-governing-party-10002197.html)

Познати немачки интелектуалац и један од водећих политичара „АиФ“ Александар Гауланд  (Alexander Gauland) каже да грчки сценарио може да буде веома поучан и за Немачку. Грци су створили коалицију између левичарске и десничарске странке, што показује да су Грци зрео народ, који зна да се политички организује када стоје у игри витални интереси нације, онда ваља одбацити идеолошке разлике. Зато су Алексису Ципрасу честитали не само левичари, него и десничари, каона пример из Француске Ле Пен (Le Pen). Нова влада намерава да одбаци диктат Тојке из Брисела, а да не напусти евро. Но, то ће ићи тешко: «Или Ципрас мора да врати дужницима новац. Ако то уради, онда је преварио своје бираче. Или да Ципрас остаје чврст, онда ће ЕУ бити присиљен да Грчку избаци из евро-зоне. Ову дилему можемо да опишемо са немачког стајалишта овако: Или ће Меркел да присили Ципраса, да даље преговара са Тројком из Брисела, а то значи да ће Грчка и даље наставити да пати и крвари. Или ће Меркел да изиђе у сусрет Ципрасу и део дуга ће опростити Грчкој, а тај дуг ће онда да плате немачки порески обвезници. Прва варијанта била би катастрофа за Грчку, а друга би значила издаја интереса немачких грађана. Државе ЕУ са југа Европе видимо да неће моћи саме да се опораве. Или ће Немачка да плати њихове дугове. Но, то неће да прихвати немачко становништво. Или ће Немачка морати да присили те земље да спороведу реформе. Но, управо то Немака не сме да ради. Реформе морају да иду од самих грчких бирача, а не као директива из Берлина. Немачка се налази у дилеми, коју је већ јасно видео Бизмарк: „Немачка је превелика, да би била као Италија. Истовремено, Немачка је премала, да би могла да влада Европом. И зато Немачка мора да балансира између ове две крајности и да избегнемо да имамо непријатеље. То је била тајна мудре Бизмаркове политике. Једино решење видим у томе да се Грци врате драхми.“

(ENTWEDER Tsipras gibt den Gläubigern Griechenlands nach und zahlt doch – dann hat er seine Wähler verraten und Griechenland sieht neuer Unruhe entgegen, Militärputsch oder Revolution. ODER Tsipras bleibt konsequent – dann müssten die Euro-Granden Griechenland wegen Bruch der Rückzahlungsversprechen aus der Euro-Zone werfen.  Man kann das Dilemma auch aus deutscher Sicht beschreiben: ENTWEDER Merkel zwingt Tsipras unter die Troika-Dikatur und lässt die Griechen weiter bluten. ODER Merkel macht es Tsipras leicht, stimmt einem Schuldenschnitt zu – und lässt damit einen Teil der griechischen Schulden vom deutschen Steuerzahler übernehmen. Das eine ist eine Katastrophe für Griechenland und seine notleidenden Menschen, das andere ein Verrat an Deutschlands Bürgern. Wir alle sehen im Moment, dass die Südstaaten nicht auf die Beine kommen. („COMPACT“-Ausgabe 2/2014)

Да се послужимо Гауландом, верујем да би грчки сценарио могао бити веома поучан не само аз Немачку, него и за Србију. За последњих петнаест година Србија је испунила све захтеве који су долазили из Брисела и Вашингтона. А крајњи резултат, видимо da je, благо речено, катастрофалан. Од Зорана Ђинђића преко Бориса Тадића и сада Александра Вучића, непрестано се маше обећањима о уласку Србије у Европску унију. А народ живи све горе, све бедније, а неки помак ка бољем није на видику, сем у говорима Вучића и његових министара. Но, њима, како ми се чини, више нико не верује.

Ко од данашње српске владе говори о изумирању српске нације. Реимо ово: сваке године 35000 Срба више умире него што се рађа. О том проблему нисам никада чуо да је икада проговорио и једну реч неко од чланова српске влада. Али нам зато Александар Вучић непрестано прича о искрнеом пријатељству са арапским шејицима и њиховим милијардама долара. Зар премијер заиста верује да су Срби толико глупи?

Ваља да дође неко, као и у Грчкој, свеж, „непотрошен“. Данашњи политичари у 90% случајева представљају неку врсту сировог материјала за ресиклажу: били су у ЈУЛ-у, СПО-у, Радикалима,  ДС, а данас су Напредњаци. То је нека врста путујућег циркуса, које више ни деца не могу да узму озбиљно.

Србија је данас једна од најсиромашних земаља Европе. Око двадесет одсто живи у крајњој беди. Индустрија је уништена и нико не говори о њеном оживљавању. Уместо да сами, на пример, производимо сок од малина или јабука, увозимо га из Словеније и Хрватске. Грађевинаство, сем нешто у Београду, потпуно је замрло. Постали смо просјаци Европе, који не могу да живе без социјалне помоћи. Најспособнији висококвалификовани млади људи одлазе у Канаду, Аустралију, Јужну Африку, али и Русију и Кину, да тамо продају своје знање, јер у Србији нису никоме потребни. У Београду, уз ретке изузетке, пролазе политички подобни, који су чланови странке на власти.

Уместо да се заустави даљња приватизација, која је довела Србију у положај просјака, распордаје се и оно мало државних предузећа, које нико други у свету не би ниакда продао. Не постоји национална банка за развој привреде, али су зато широм отворена врата за стране банке, које нуде гађанима новац уз зеленашке камате. За приватизацију која је опљачкала државу нико до сада није одговрао.

Ствара се лажна слика да ће нам само чланство у ЕУ донет благостање, а прећуткује се цена. Погледајмо Бугарску. Како је у ЕУ, та земља је изгубила преко два милиона младих људи.

Као што и пример Грчке показује, потребан нам је нови приступ, нове идеје, које би народу повратило достојанство и самопоудање, да смо и ми некада знали да правимо путеве, фабрике и мостове, а не да стално слушамо од стране српских политичаа да се извињавамо због 2геноцида», кога и сами газде из ашингона, Лондоан и Берлина знају да га није било.

Грци су, очевидно, решили, да се ослоне на сопствене снаге. Зашто то не би могли да урадимо и ми, у Србији? Све земље негују љубав према својој земљи, само се нама, преко «невладиних организација» и осталих страних агената,  то забрањује. Како у прошлости, тако и данас Срби могу да се мотивишу на жртве не тако да примамо похвале од америчког или британског амбасадора, већ да се жтвујемо за добробит наше отаџбине, како су то радили и наши преци у прошлости.

Русија је године 1945. победила Хитлера не зато што је била индустријски јача држава од Немачке, већ зато што је имала веру у себе. Тако и код нас. Опоравак Србије може да започне ако повратимо веру у себе, тек тада можемо да се избавимо  дужничког ропства, које су нас довеле све српске владе од године 2000.

Синоћ су на «РТС», Дневнику у пола осам, овако наши гледаои могли да чују о  ситуацији у Украјини: «Сепаратистичке, проруске снаге бомбардовале су Марионопољ. У том нападу погинло је десетак грађана. Украјина је за тај злочин оптужила Русију.»

При томе су приказали Парошенка, а нису дали могућност и оној другој руској страни да каже своју верзију о том догађају.

А шта се заправо догодило? Деморалисана армија Парошенка, подржана од Вашингтона, губи на свим линијама фронта и то од људи, који бране своја села и градове. Да би медијсак слика Запада била на страни неоцистичког режима у Кијеву, они су очевидно инсценирали овај злочин над сопственим народом. Или да будем прецизнији: и у Доњецку и у Марионопољу већина становника су Руси. Само за последњих седам дана украјинска артиљерија бомбардовала је Доњецк и Луганск, где је погинуло десет пута цише цивила него пре два дана у Марионапољу. О томе ћути и «наш» РТС.

Овакво извештавање остаће забележно као најсрамније поглавље у историји те телевизије. Зар ми Срби не знамо како се то ради. Американци су заједно са Изетбеговићем организовали покољ сопственог становништва у Сарајево, а то је онда послужило Вапингтону да бомбардује српске положаје у Републици Српској. Слично се поновило са Рачком.

А «јавни сервис грађана Србије» претворио се јавни сервис НАТО-злочинаца, који финасирају уништавање Украјине. Једина утеха јесте да су пале маске и сада Вучић ни његови медији више не могу ни да глуми да су «пријатељи Русије, али хоћемо у ЕУ». Говоре против земље, која брани интересе наше државе одлучније од саме српске владе.

А како је Вучић победио на изборима? Преваром. Пре избора говорио је једно, ондосно, да ће бранити интересе српског народа, а после избора, видимо, брани интересе оних, који су 79 дана бомбардовали и уништавали нашу земљу.

Као ни Грци, ни Срби се више неће дати заплашити претњама «невладиних организација», којима се прети народу, да се не враћа «у црне деведесете». Убеђен сам, да ће грчке избори донети и велике користи нашој земљи и да ће грађани да скину, демократским изборима, овај ненародни, антисрпски, квислиншки режим, који се држи уз помоћ заклетих непријатеља српског народа: Енглеза, Немаца и Американаца.

Никола Н.Живковић