logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: M.Lukic    256 пута прочитано    Датум: 2.04.2017    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Deklaracija_zajednicki jezikБоде вас у очи овај наслов, зар не? Наравно, наслов је и смишљен да испровоцира, па морам одмах да се оградим пошто само Србе, потписнике ове декларације, сматрам аутошовинистичком багром, док ме остали савршено не интересују. Дуго сам ћутао чекајући да умнији од мене кажу своје о фамозној декларацији коју неки сматрају темељом за стравање неке нове Југославије или можда Балканије, а могла би да се зове и Регионалија или Овокрајевија, пошто наше јавне личности обично избјегавају епитете: српски, српска, српско, осим кад пљују по нама.

пише Миодраг Лукић, 01.04.2017

***

Дакле, сакупила се антисрпска аутошовинистичка багра да потпишу декларацију о заједничком језику, http://jezicinacionalizmi.com/ а заборавили намјерно неоспорну чињеницу да је то српски језик, а по њиховом ће већ сутра можда бити: југословенски, балкански, регионални ило овокрајевски, само да не буде српски.

Да није тужно било би смијешно, али пошто је тужно треба да видимо ко су људи који су потписали ову декларацију, као и ко финансира овај антисрпски пројекат, наравно и са којим циљем?

Почећемо од Борке Павићевић директора центра за културну деконтаминацију. Ова сподоба која је, види чуда, на Сорошевом платном списку добија оспице чим се помене нешто што је српско, за њу добро информисани у Србији кажу:

Борка Павићевић – једна од активисткиња и србомрзаца на платној листи Џорџа Сороша и разних фондација, испостава страних обавештајних служби. Велики борац против „српског национализма и СПЦ“, а као шиптарски лобиста у Београду је организовала изложбу слика шиптарског терористе Адема Јашарија. Као подршку организаторима Геј параде организовала срамну изложбу фотографија на којој су Господ Исус Христос и православни светитељи приказани као хомосексуалци. Као вишеструки плаћеник страних структура у Србији, ужива заштиту свих проевропских режима и никада није изведена пред лице правде.

Дивана жена ова Борка зар не, па није ни чудо да је њен потпис веома значајан на списку потписника декларације којом се српски језик претвара у чудо које се назива „заједнички језик“.

Послије баба Роге, упс, баба Борке ту је и „књижевна величина“ Владимир Арсенијевић оснивач удружења Крокодил. Човјек са карактером морског краставца што се код њега види и голим оком, за њега у Србији кажу:

Владимир Арсенијевић – књижевник који је стекао славу деведесетих пљувањем по режиму Слободана Милошевића, а и свему што је српско, паралелно фанатично величајући „запад“. Чувена изјава „Србија је данас тужна, заостала, десничарска, паланачка државица, ксенофобична, неповерљива, дозлабога конзервативна, скучене, таблоидске свести, дезоријентисана изнад свега понекад се чини да из овог ковитлаца.заиста нема правог излаза.“ Један од квази-интелектуалаца са израженим комплексом ниже вредности у односу на „запад“.

Наша позната глумица Мирјана Карановић, жена која је добила политичку награду у Берлину заједно са Јасмилом Жбанић, а касније опет политичко мућкарску награду у Локарну са Андреом Штаком. Упознао сам је те године када је снимала филм „Госпођица“ у Цириху. Боље да не износим овде своје личне утиске, јер мање су гадни они које су написали из удружења НАШИ: “Мирјана Карановић – некада позната глумица, а сада промотер антисрпских филмова, квази-културе и геј идеологије. Снимила филм о силованој муслиманки и узела учешћа у том пројекту који као и низ других сличних пројеката за циљ има да у јавности створи утисак о Србима као дивљацима и геноцидном народу. Ова глумица је активна као геј лобиста и бесрамни је носилац титуле „геј икона“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији.”

И да завршимо са овом женом за коју, на основу њених интервјуа које сам видио на телевизији, одговорно тврдим да је психопата и то опасан или је то само последица конзумирања наркотика?

Биљана Србљановић – у народу позната као драмска списатељица и кокаински зависник. Од окорелог националисте постала је заштитник „грађанске Србије“, промотер америчке НАТО демократије и поборник паланачких погледа на „западни свет“, борац за права ЛГБТ популације. Залаже се за сорошевски тип отвореног друштва, мењање друштвене свести код Срба и кроз јавне наступе често се на највулгарнији начин односи према српском народу, цркви, српским великанима, итд. Реализовала позоришни пројекат о Гаврилу Принципу који је финансиран од стране аустријских фондација са све премијером у Бечу, а који за циљ има да замагли једноставну истину о Францу Фердинанду као окорелом диктатору и окупатору српског народа. Један од симбола послератног квази-интелекта и примитивизма у Србији.

Иначе још један од потписника је и ментор Биљане Србљановић књижевник Филип Давид, широј јавности ипак познатији као њен ментор него као књижевник премда је добио НИН-ову награду која је одавно обазвријеђена као и све остало у Србији, поготову као знамо да горе наведени и њима слични владају културом у Србији.

Декларација, онако како је написана може да превари наивне и добромјерне људе, па претопостављам да ће још много Срба ставити потпис на декларацију којом се одричу српског језика у корист заједничког, али можда до тога и не дође ако они умни Срби, чији је посао да то раде, устану у одбрану српског језика.

Но да видимо ко финансира ово, што некима изгледа као маргинална појава, дока ја поуздано знам да је то озбиљан пројекат да нас једном за увијек дотуку и створе од нас људе Новог доба, каквих на жалост у Србији има поприлично.

Кажу на њиховом сајту, мислим на сајт ових србомрзаца:

http://jezicinacionalizmi.com/donatori/

Projekat “Jezici i nacionalizmi” omogućili su:  Allianz Kulturstiftung – Berlin,  Forum ZFD – Beograd

Чуди ли некога да ове двије њемачке фондације финансирају овај пројекат? Мене не чуди, а очекујем да ускоро сазнам колику улогу у свему овоме играју фондације које су нам до сада „помагале“ поготову Сорошева.

Циљ ове ујдурме која личи на лакрдију, а на жалост је само дио једно великог пројекта, је да нас као народ дотуку, у чему ће им наравно помоћи наши познати аутошовинисти, како они који су већ потписали декларацију тако и они који ће тек да је потпишу, али и они који је неће, због тренутних политичких интереса, за сад потписивати.

Занимљиво је да су већина потписника умјетници или псеудоумјетници, а шта се деси када се умјетници дочепају власти знамо из историје. Умјетник је или псеудоумјетник био и Хитлер, сликао је боље од многих својих савремника само није одабрао стил који је одговарао духу времена, па је послије стварао свој дух времена, а спаљивао дјела оних који су препознали на вријеме дух времена па успјели да постану славни премда нису сликали ништа боље него он, а сумњам да су били психички здравији од њега.

Дух времена у Србији одређују баш они који су потписали декларацију, па можемо да сасвим исрпавно закључимо да у сваком од њих чучи по један мали Хитлер, барем Србе мрзе као што је и он мрзио.

Списак аутошовиниста који су потписали декларацију. Ако ми се поткрао неко ко није српског поријекла молим га да ми опрости. Као што би и ми можда могли да опростимо Давидима, Ивањију и Клајну што се одричу српског језика, није њихов премда им је матерњи. Могуће је да сам неког неоправдано изоставио, али његов траг ће бити видљив и поред тога што сам пропустио да га поменем.

Vladimir Arsenić, književni kritičar i urednik, Partizanska knjiga/ Časopis Ulaznica, Zrenjanin

Boban Arsenijević, profesor, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu

Vladimir Arsenijević, pisac, Udruženje Krokodil, Beograd

Bojan Babić, pisac, Beograd

Vladislav Bajac, pisac i izdavač, Geopoetika izdavaštvo, Beograd

Đorđe Balmazović, grafički dizajner, kolektiv Škart, Ljubljana/Beograd

Filip Balunović, politikolog, Beograd

Janko Baljak, filmski reditelj, redovni profesor Fakulteta dramskih

Ljiljana Banjanin, vanredni profesor, Departman stranih jezika i književnosti, Univerzitet u Torinu

Milan Barać, doktor nauka, lingvista, Filološki fakultet, Nikšić

Svetislav Basara, pisac, Beograd

Ranko Bugarski, doktor nauka, lingvist, Beograd

Dragan Bursać, profesor filozofije i kolumnista, BUKA Portal, Banja Luka

Alice Copple-Tosić, prevodilac, Beograd

Darko Cvijetić, pjesnik i redatelj, Prijedor

Dušan Čavić, novinar i filmadžija, Ciklotron, Beograd

Ivan Čolović, antropolog, Biblioteka XX Vek, Beograd

Filip David, književnik, Beograd

Mia David, arhitekta, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Milena Dragićević-Šešić, redovna profesorka, UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu

Mirjana Đurđević, doktorka nauka, književnica i profesorka, Beograd

Vladimir Đurišić, pjesnik i muzičar, glavni i odgovorni urednik portala Proletter, Podgorica

Tatjana Đurišić-Bečanović, doktorka nauka, Filozofski fakultet, Nikšić

Jasna Gajević, blogerka, Podgorica

Jelena Gall, lektorka, Odsek za slavistiku, Cirih

Svetlana Gavrilović, politikolog, urednica Radničke komune Links, Beograd

Rajka Glušica, doktorka nauka, lingvistkinja, Filološki fakultet, Nikšić

Vladislava Gordić Petković, profesorka univerziteta, anglistkinja, književna teoretičarka i kritičarka, Novi Sad

Nataša Govedarica, dramaturškinja, Beograd

Dinko Gruhonjić, doktor nauka, novinar, Odsek za medijske studije, Filozofski fakultet, Novi Sad ???
Zlatica Gruhonjić, profesor njemačkog, prevodilac, Udruženje Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu, Banja Luka ???
Ово двоје Грухоњића можда нису српског поријекла, па ако је тако нека ми опросте што их стрпах у антисрпску аутошовинистичку багру.

Saša Ilić, pisac, Udruženje LINKS, Beograd

Ivan Ivanji, književnik, Beograd

Božena Jelušić, profesorica književnosti, Budva

Bojana Jokić, aktivistkinja, NVO LGBT Forum Progres, Podgorica

Dejan Jović, redovni profesor Sveučilišta u Zagrebu i gostujući profesor Univerziteta u Beogradu, Zagreb

Ivan Klajn, redovni član SANU, Beograd

Bojan Krivokapić, pisac, Novi Sad

Svetlana Lukić, novinarka, Peščanik, Beograd

Brano Mandic, novinar i pisac, Podgorica

Olga Manojlović Pintar, istoričarka, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Bojan Marjanović, pisac i novinar, magazin „Liceulice“; Beograd

Milan Marković, vanredni profesor, Biotehnički fakultet Univerziteta Crne Gore, Podgorica

Nikola Marković, urednik dnevnih novina Dan, Podgorica

Tomislav Marković, novinar i pisac, Beograd

Svetlana Mesarević, novinarka, Peščanik, Beograd

Svebor Midžić, teoretičar, Beograd

Dejan Mihailović, prevodilac, urednik, Beograd

Đorđe Miketić, pisac, Od usta do usta, Beograd

Stevan Milivojević, Aktivista za ljudska prava, Podgorica

Igor Milošević, Asocijacija za demokratski prosperitet – Zid, Podgorica

Mirjana Miočinović, univerzitetska profesorka u penziji, Beograd

Marija Mitrović, slaviskinja, redovna profesorka u penziji, Università degli studi di Trieste

Aleksandar Novaković, pisac i dramaturg, Beograd

Teofil Pančić, novinar i pisac, Beograd/Novi Sad

Dejan Papić, izdavač, Beograd

Borka Pavićević, dramaturškinja, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, Beograd

Koča Pavlović, novinar i poslanik u Skupštini CG, Podgorica

Ana Pejović, Udruženje Krokodil, Beograd

Vuk Perišić, pisac i prevoditelj, Rijeka

Milutin Petrović, reditelj, redovni profesor univerziteta, Beograd, Srbija

Darinka Pop-Mitić, umetnica, Beograd

Darka Radosavljević-Vasiljević, istoričarka umetnosti, Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Beograd

Đuro Radosavović, pisac, Podgorica

Maja Raičević, aktivistkinja, Podgorica

Luka Rakčević, odbornik u Skupštini Glavnog grada, Podgorica

Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf, strip autor, Pančevo

Bogić Rakočević, književnik, Podgorica

Ksenija Rakočević, saradnica u nastavi na Filološkom fakultetu, Nikšić

Ana Ristović, pesnikinja, Beograd

Svenka Savić, profesorka emerita, psiholingvistkinja, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Tijana Spasić, književna kritičarka i novinarka, Beograd

Biljana Srbljanović, dramska spisateljica i vanredna profesorka, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd

Srđan Srdić, književnik, Kikinda

Dragoljub Stanković, književnik, Beograd

Slavica Stevanović, univerzitetska saradnica i slobodna prevoditeljica, Univerzitet u Tibingenu

Boban Stojanović, Queeria – Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti, Beograd

Dubravka Stojanović, istoričarka i profesorka, Filozofski fakultet, Beograd

Olivera Stošić Rakić, urednica književnih i tribinskih programa, Kulturni centar Beograda

Tanja Stupar Trifunović, književnica, Banja Luka

Daliborka Uljarević, politikološkinja, Centar za građansko obrazovanje (CGO), Podgorica

Vuk Uskoković, politikolog, Univerzitet Donja Gorica, Podgorica

Srđan V. Tešin, književnik, Kikinda

Nenad Veličković, pisac, Sarajevo

Dragan Velikić, pisac

Srđan Veljović, fotograf, Beograd

Olga Vojičić-Komatina, viši saradnik s doktoratom (književni nauke), Filološki fakultet, Nikšić

Radina Vučetić, istoričarka, vanredna profesorka, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Nikola Vučić, novinar, N1 televizija

Zoran Vučkovac, BASOC, Banja Luka

Nenad Vujatović, pisac, Bruxelles

Nikola Zečević, politikolog, Univerzitet Donja Gorica, Podgorica

Aleksej Zorić, novinar i prevodilac (bivši urednik Srpske redakcije BBC-a), London

Miodrag Živanović, Filozofski fakultet, Banja Luka

 

Као што видите накупило се много њих који ће нам можда, колико већ сутра, бити комесари и слати нас на стријељање само зато што смо Срби и не мислимо као они.

 

01.04.2017
Миодраг Лукић
http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/
http://www.ljudigovore.com/2017/01/m-m-d-ko-je-miodrag-lukic/
http://www.tragovi-sledi.com/dijaspora/2435-ko-je-miodrag-luki%C4%87





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo