Колико кошта слобода говора? Удружење књижевника Србије подружница Поморавског округа, упутило је молбу Магазину Таблоид да им помогне изношењем неувијене истине везано за случај избацивања из привременог смештаја једног пензионера и инвалида, трајно везаног за инвалидска колица.
Радосав Лазић, ТАБЛОИД, 29.12.2016
***
Реч је о Миомиру Нешићу, веома плодном сликару, песнику и педагогу који је превођен на више светских језика. Такав човек је избачен из привременог смештаја, очито из разлога јер се његова супруга у више наврата дописима обраћала инспекцијама и институцијама указујући на неправилности у њиховом раду. Сад је осветољубиви председник Свилајнца са својом „екипом“ одлучио да Нешића избаци на улицу или смести у неадекватну гаражу, недостојну за живот нормалног човека, смртоносну за инвалида. Нешић тренутно борави у стационару, али време му полако измиче. Надлежних нема.
Средином децембра, у месту Црквенац, код Свилајнца, у јутарњим сатима, на крову основне школе је избио пожар. У вишесатном гашењу је учествовало двадесетак ватрогасаца. Током пожртвованог гашења кад се део запаљеног крова обрушио на ватрогасце било је лакше и теже повређених. Један ватрогасац је задобио прелом подлактице, док су другом контузована ребра.
„Пожар пре два сата није био толико раширен, али сада је захватио целу површину крова. Како угасе један део, други креће да гори. Материјал за изолацију гори. Штета је велика. Пожар је кренуо од димњака школе, за сада не можемо да кажемо шта је узрок“ говорио је тада директор школе Игор Димић. Срећом сви су безбедно евакуисани: деца, радници школе и вртића, као и један заштићени станар.
Сличну изјаву дао је и Пера Милановић, председник општине Свилајнац, до скора познат у народу као Пера Кафеџија. После недавне одлуке да се за дочек Нове године у луксузном ресторану за преко 500 запослених у државним и јавним предузећима списка преко милион динара пореских обвезника, Пера је добио нови надимак Пера Милионче. Толико о реновирању, мерама штедње и осталим паролама. После афере „Нова година“ челници општине су изјављивали да су то у ствари они урадили, да општина неће баш све да плати „као вид подршке“.
„Нешто ће платити и синдикалци на рачун буџета општине“ правдао се и Пера, али касно. Надимак је његов, паре су наше.
Свилајнчани нису заборавили да је нешто слично било и са „Мамином телевизијом“ која је отворена после простачког, силеџијског (успут и незаконитог) избацивања ТВ „Ресава“ из закупљених просторија. Било је то време кад је Пера дрмао Поморављем а његове демократе се клеле у слободу медија. Касније је све то папиролошки „покривено“, Мамина телевизија променила власника, ТВ „Ресава“ више не постоји (логично). Једино надимци остају на снази. Њима Свилајнчани чувају историју, док чекају боља времена.
Интересантна су та дешавања по Свилајнцу. Тешко је да се у њих поверује јер Пера о томе посебно „води рачуна“. Тако смо пре мајских поплава могли из бираних медија да сазнамо како су „штабови у Свилајнцу и Параћину увели приправност на водотоковима“. Онда смо обавештени да је штета од поплава у Свилајнцу преко 13 милиона евра. Прилози о тим страхотама су на Б92 често били дужи него из Обреновца и Крупња.
Оно што нисмо могли да видимо на националној телевизији је вишедневно окупљање неколико хиљада незадовољних грађана Свилајнца који су тражили Перину оставку. Наиме, постојала је реална могућност да се пробије брана на Ресави и да се водена маса излије у комасирани атар села Тропоње, као што је годинама у назад више пута урађено. Пери и његовом штабу је то предочено, благовремено му је нуђена механизација из термоелектрана „Морава“, али он то није прихватио. Због тога је изгубљен један људски живот. Поплављено је више од 2.000 кућа, док се више хиљада крупне стоке и живине подавило.
Разлоге за неодлучност и несналажење Свилајнчани су видели у касније „непровереном“ податку да би у случају скретања водене стихије било поплављено више десетина хектара жита које је Пера имао у атару села Тропоње. Како год (за сад) али је Пера после поплаве опет себе представио као хероја коме су сви притекли у помоћ, што су уредно бележиле камере Б92. Наведимо: ГИЗ (немачка организација за међународну сарадњу), СПОЈИ (српска православна омладина Инсбрук), Делегација ЕУ, Милбауер, Каритас и многи други. Наведимо и да је Премијер Вучић нагласио да из Кушиљева (општина Свилајнац) „Влада Србије и формално креће у велику акцију реконструкције и реновирања школских и здравствених објеката широм земље“.
Интересантно је да је Фонд породице Ђоковић желео да помогне али по принципу „кључ у руке“а не уплаћивањем средстава на рачун. Реновирали су по том принцупу део дечијег вртића.
У преобликовању истине Пери велику помоћ пружа и директор Б92, Веран Матић са (плаћене) функције „специјалног саветника“ општине Свилајнац. Тако да је савршено јасно зашто РТВ Б92 бар једном није рекла неко слово о томе како Пера „дере“ медије који му нису по вољи.
Због тога би судским вештацима грађевинске струке било јако тешко да 40 хиљада евра развуку на постављање тобогана и справа у дворишту свилајначког вртића, иако су папрено скупе играчке растегљиве, пошто су углавном од гуме и пластике.
После поплава „успешна“ новчана пракса се није мењала. Тако су се родитељи жалили да су трошкови за екскурзију на Копаоник увећани за 5.000 динара „иако су деца смештена у Брзећу“. „Велики новац остаје професорима на челу са директором на располагању. Нама је то велики додатни издатак јер једва састављамо крај са крајем.“ Нажалост, како то обично бива у Свилајнцу, општинска инспекторка је напрасно отишла на боловање. Подсетимо читаоце да је Пера својевремено укинуо стипендије одличним ученицима. Паре је пребацио Мами док телевизија „мало“ не стане на ноге.
Пожар у школи је виђен на националној телевизији али не и писмо родитеља који траже заштиту своје деце. „…У школи група професора редовно пије на челу са директором Игором Димићем. Почиње се ујутру а завршава пред крај радног времена. После школе наставник Јавор Јовановић је колима у пијаном стању ударио дете на коловозу. Цео случај је заташкан. Каква је то школа из које излазе пијани наставници? Намеравамо да испишемо транспаренте и окачимо око школе „Пажња, пијани професори у саобраћају“.
Како је изгледала „довршена“ реконструкција, средствима Владе Србије, да се закључити (не и речима описати) са фотографије чучаваца у школском дворишту. Интересантан је никад до сад виђен подухват грађевинара, извођача и подизвођача. Прозори су постављани на крају, пошто су урађени зидови. Наравно, прозори нису могли да се поставе без…рушења зидова. Један прозор је „ненаменски“ зазидан Нешићевом сликом, док су неоштећени мурали које је радио пре инвалидитета „наменски“ уништени.
Напоменимо и Нешићев грех, тачније његове пензионисане супруге. Она се у најбољој намери обратила Пери речима: „…Просто је невероватно шта се ради на реконструкцији школе у Црквенцу. Верујем да нисте упознати и сигурна сам да не бисте подржали да извођач радова не одради у потпуности реконструкцију. Не верујем да је пројектант изоставио да пола ходника на спрату реконструише, а пола не. Пре бих рекла да је то самовоља директора школе ‘Јован Јовановић Змај’, Игора Димића, извођача радова и председника МЗ“.
Наивна жена је указивала инспекцији на пропусте у настави и молила да се „изврши поправка разбијених канализационих цеви испред и иза ревизионе шахте настале током прошлогодишњих радова“. Уједно је речено и да „отпадне воде не стижу до септичке јаме, већ се од отворене ревизионе шахте разливају по дворишту а фекалије остају у цевима“. После ових „злонамерности“, Нешићи „преживљавају најцрњу голготу која може да се замисли“.
Бројне истине, заташкавања и бахатост морају да чекају нека боља времена. Једино се Нешићима жури јер ће Момира пре закључења броја избацити из стационара. Ко зна, можда и за Нешиће претекне нека кост од прославе.
извор ТАБЛОИД 379; 29.12.2016
http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=379&cl=21
Да би сте послали коментар морате бити улоговани