Вести

Навикли смо већ од садашње владе да нас убеђују како нам је цео свет пријатељ, чак – да немамо непријатеља. Али, на жалост, Срби нису успели да их увере, да им у те приче једноставно не верују! Јер, мало, мало, па се испостави нека сасвим друга стварност, коју они, не смеју нити да виде, нити да признају, свеједно како се она одражава на живот „грађана“.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 11.02.2016

***

Тако, Вучић непрестано понавља како нам је Немачка пријатељ, како без њене помоћи, посебно њене премијерке, не можемо да се замислимо у ЕУ. А кад је коначно, после толиког клечања, дошло до отварања поглавља у преговорима са ЕУ, почело се са најпроблематичнијим (35), оним који се односи на Косово!

Наравно и дабоме, по њеном налогу!!, што Вучићу није сметало да каже: „Хвала, Меркел!“

А шта да кажемо о о мигрантима, односно избеглицама?

Меркел им је „отворила врата“, позвала их је све у Европу, и они су нагрнули. А зашто је то учинила? То ни сам Бог не зна. Ко зна, можда је по среди нека освета?. Коме?

И сад кад је дошло до загушења… Кажу да их је само у Немачку, дошло преко милион. Немачка је почела да се буди и буни. У популарности Меркелове, према писању, самих Немаца (DW) „дошла је до драстичног пада. Култура добродошлице одавно се претворила у забринутост Била је то политичка одлука, коју је она сама донела, без закључка ЕУ или немачког парламента, а камоли немачког народа“ …

„Биће отворена и парламентарна анкета о догађајима лета 2015. Многи знају да је поступак А. Меркел правно споран. Њен коалициони партнер из Баварске, прети чак уставном тужбом!

Европа је у кризи, кривицом А. Меркел!“ (DW)

Наравно, све то Вучић зна, а знао је и кад је полазио на састанак премијера у Давосу, кад је изјавио „Говорићу позитивно о Меркел. Макар био једини. Она је највећи европски лидер.“

Нема сумње, таква похвала сваком прија, па макар долазила и од једног Вучића. Међутим, ми нисмо приметили да је Меркел, наш пријатељ онолико колико је Хрватској, Турској и Косову.

Али се зато као пријатељ непрестано исказивао амерички амбасадор Кирби, који је ових дана напустио Београд, да би начинио места новом америчком амбасадору.

Колико се он доказивао у том пријатељству, видело се ових дана када је изјавио да неће да мења садашњу Владу, која видним реформама корача ка ЕУ. А колико је он био у то умешан видело се и по томе што је пред свој одлазак заређао, као по парохији. од једног до другог министра, да им се захвали на успешној сарадњи, као Зорани, Небојши Стефановићу, Гашићу…и наравно, Вучићу, када су на опроштајној посети закључили да су „односи САД и Србије много бољи него пре три године, када је Кирби дошао у Београд, а Вучић постао шеф Владе“.

Кирби је, том приликом, нагласио да су у амбасади САД нарочито поносни на снажно и растуће војно партнерство са Србијом. Као и то да Србија као суверена земља, сама доноси одлуке о државама са којима сарађује. Па је тако, током 2015. одржано више од 90 заједничких војних вежби , што је три пута више него што је имала са ма којом другом земљом. А у 2016 биће их још и више!“

Са чим се, унапред, сложио и сам Вучић: „да се нада да ће сарадња војске Србије са НАТО пактом бити унапређена, што је начелник Генералштаба генерал Диковић, одмах прихватио „Војска Србије спремна је на задатке, под мандатом ЕУ, за сарадњу са НАТО “.

Наравно, кад је реч о војсци Србије, све што је урађено Гашићева је заслуга, наравно уз сагласност шефа, коме, како је изјавио, „једино верује“ Али, због једне шатровачке изјаве да воли „лако женско клечање“, сменише га, на жалост напредњачких посланика Скупштине, који су сви од реда, током целодневног (!) заседања, здушно хвалили премијера што је нашао тако доброг министра одбране, који је одлично и савесно обављао своје министарске дужности, што је и Вучић неколико пута поновио током те халабуке, тј. да његов „Бата“, није смењен због нерада, већ због недостојног и непристојног речника, који не приличи једном министру, и уопште „треба да престанемо да будемо мрачна балканска крчма. Свако ко каже жени да клекне, тера је у Сигурну кућу!“

Дакле један циркус, који не пристоји ни скупу месне заједнице, а камоли Народној скупштини. Једино оправдање могло би бити да она и није Народна скупштина, већ скуп бивших радикалских луфтера, који су ради сопствене добити претрчали у напредњаке.

И исплатило им се.

Рекосмо већ, дошао је нови амерички амбасадор, коме су једни признали његово право име – Скот, док су га други прекројили у пристојније – СКАТ. Тај нови, као и Кирби, говори сасвим добро српски, па се тако обратио пучанству и преко ТВ. Примио га је и Вучић и овај Скот/ Скат успео је већ да каже, како САД доживљава Србију као стуб стабилности у региону и да пружа пуну подршку њеном реформском процесу и европском путу, чиме је у срце дирнуо премијера, јер њему је регион мера Србије, баш као и европски пут са реформама..

Наравно, никог није изненадило што је нови амерички амбасадор најпре примио Зорану, да би „похвалио њен допринос реформама, као и и у развоју балканске сарадње“.

Кад је пре доспео до тих сазнања и открића!? Неко му је то сигурно издиктирао и он њој пренео, и тако су успоставили терен по ком ће се одвијати њихова сарадња, јер она је, нема сумње, први сарадник сваког америчког амбасадора.

Уосталом, она му се најавила у правој светлости, још у интервјуу у листу „Данас,“ у ком је рекла да ће „врло брзо морати да се обрати пажња на националистички блок Двери – ДСС и то због – наше деце!“ Зна ли се да је она после Вучића, не само као потпредседница СНС-а, главни стуб и странке и владе, али зна ли се и то, како пише на сајту те странке: да је СНС национално –конзервативна странка, онда њена изјаву у листу „Данас“ на најпровокативнији начин побија основно опредељење странке, чији је подпредседник.

И ником ништа. Што рекао једном Богдан Поповић: „ Жена, она је увек актуелна!“, што Зорана у највећој мери потврђује. Додуше, Наполеон је рекао Мадам де Стал: „Жена у политици има да ћути“

Зорана и ћути и говори, о свему, не само о политици.

И председник Николић, који се скоро сваке недеље досети нечег громопуцателног, што има да узбуни пучанство, па се тако ове недеље дохватио Запада. Наиме успео је да пронађе да је наше срце на Истоку, али да желимо да живимо као на Западу!

Прошле недеље се постарао да изјави да треба да чувамо српски генски материјал, што је ожалостило Обдусмана, уверавајући председника да је Србија држава свих грађана, а не само српског народа!

Док је Тадића, бившег просрпског председника, ова изјава просто разбеснела, називајући га „фашистом, да је пропагирање банке генског материјала својствена фашистичким идеологоијама ‘крви и тла’, због којих су свет, Европа и Србија платили високу цену, пре више десетина година. Оваква изјава председника Републике представља за Србију и њене грађане огромну срамоту!

Да га подсетимо, колика је тек његова срамота кад је преко загребачке ТВ изјавио да је генерал Младић највећа историјска срамота Србије!

А пропо миграната, аустријски и немачки листови пишу да су мигранти Вучићева лична шанса да остане на власти. Наиме, да би се додворио Меркел, држи границе отворене, изјављујући да се затварањем граница неће решити избеглички проблем. Шта више, прећутно је спреман да прими оне мигранте којима Немачка не буде дала азил, и које ће вратити одакле су дошли, дакле у Србију и Македонију, уз неку цркавицу!

И шта онда са њима?

Како преносе „Вести онлине“ Вучић је у интервјуу ББС обећао: „учинићемо што буде европска одлука . Ако нам кажу да се границе затворе , ми ћемо их затворити, чак иако не мислим да је то најбоље решење. Али, ако нам кажу да је то најбоље решење, ми ћемо га прихватити.“

Сме ли један премијер суверене и независне државе овако да се раѕбацује у корист других? Да ли би то учинио мађарски премијер Орбан!¬-?

Меркел је ових дана била у Анкари и обећала им је 3 милијарде, ако пристану да буду „стражар Европе пред мигрантима!“ Међутим, Турци уцењују, пристаће али за 6 милијарди!

Европа не познаје Турску, иако је непрестано подржавала, још од Наполеона. А ми смо заборавили оно што смо на својој кожи спознали, кроз четири и по века! Сад су на реду Европа и њени удварачи који у том погледу не знају за границе. Видели смо шта је Вучић поручио Европи, преко ББС, што је новинара који га је интервјуисао навело да закључи. „Лично сам запрепашћен Питам се да ли би све ово смео рећи и на српском у својој земљи!“

Још како! Стално говори. Због тога га и одржавају на власти.

Поменимо, на овом месту, пророчанство краља Милана: „Ова се земља неће променити, осим ако ако јој се другачије буде говорило од стране Европе!“

Уосталом ни Европа не може да се снађе . Неко је покушао да је уразуми напомињући да је „Турска земља са великим демократским недостацима, и удварање Ангел Меркел Турској , може да помогне само привремено…

Ни – привремено. Није ли Ердоган поручио „Послаћемо милионе избеглица у Европу!“ Напослетку све то нема везе са демократијом, већ са жељом и потребом Турске да опељеши Европу и Немачку, која упркос високој демокртији, пељеши све државе ЕУ. Како рече проф. Зец: „Немачки суфицит је дефицит осталих“.

Тек, пред навалом миграната свако се довија, како зна и уме.

Аустрија (коју Вучић доживљава као искреног пријатеља), је спремна да пошаље војску у Македонију и Србију, да зауставе прилив мигрната, али Вучић , као да то одбија, јер „Србија има снажне одбрамбене и безбедносне снаге и увек ће бити способна да сачува свој народ и своје границе“.

Међутим, биће да се уплашио своје овако резолутне изјаве, која би могла да повреди Меркел и њену Европу, па додаје „Србија ће штитити своје националне и државне интересе , али у складу са европским вредностима, без подизања зидова“

Дакле, може свашта да се деси. И већ се дешава, како би Вучић доказао да је Меркел лидер Европе!

Додуше, Дачић се џилита са свакојаким изјавама, па и са том да „Србија неће бити стециште миграната“, као да то од ње зависи.

А шта тек има да се дешава током предизборне кампање?

Зорана је већ почела, и то у име „наше деце“, коју треба заштити од националиста. И Дачић, иначе њен љути супарник, не само у овој влади, већ и много шире, јер су и његове амбиције широке, и он се, попут ње, окомио на националисте, маркирајући „СРС (Шешеља) као опасне и неконтролисане националисте“.

Наравно, питање је с ким Шешељ може да спроводи тај наводни неконтролисани национализам? Пре се могло очекивати да ће он по свом повратку, формално избацити из СРС све прелетаче у напредњаке, чиме би спасао не само радикалски образ. Уместо тог јасног и одлучног одрицања од оних које и данас називају радикалима, чак и сам Шешељ, у извесном смислу, кокетира са Вучићем, са којим би као, сарађивао ако би се одрекао ЕУ, што се не може замислити. Баш као ни таква Шешељева спремност!

Он који је створио Вучића испада да га не познаје, на шта је тај његов ученик све спреман, само да би остао на власти. Несрећа Србије је управо та сигурност остајања, јер искрено речено, Вучић, са Немачком и САД за леђима, нема алтернативу.

Некадашњи пуковник Обреновићеве Србије, историчар Александар Протић, написао у једном свом тексту да „свако озбиљно време нађе озбиљне људе, као што и декаденција нађе своје жалосне представнике.“

Од 5.октобра Србија је у непрестаној декаденцији, непрестано регрутујући, из свог бића, читаве ешалоне те „жалосне представнике“, стварајући тако неомеђени простор за 107 странака, те се не треба чудити шта се ово са нама дешава.

И друге су земље са Истока из комунистичке идеологије ушле у капиталистичку транзицију, али само се Србија лишила свих национаних темеља, у нади да ће се тако брже приближити Европи, а једино она није постала члан европске заједнице! И сад лебди у недефинисаном простору између неба и земље. Наравно, што рекао једном Бећковић, свему је крива СПЦ, која се и данас такмичи са пропалитетима из разних странака, да на место говора мржње, пропагира говор љубави!

Шта више, успели смо да дођемо до премијера који, усред православља, пропагира дух протестанског капитализма, који се диви протестантској етици, ономе што је њихова цивилизација успела да створи.

„Много тога можемо од њих да научимо“, што ће поновити као потребу и као шансу, кад се разговарало са католичком Пољском, а сада и са исто таквом Аустријом, за коју Вучић тврди да нам је искрени пријатељ, подржавајући наше реформе и наш пут ка Европи. Са њиховим „аусминистром“, чак је на „ти“, као некад краљ Милан и Виљем II, па тако му тај Курц каже: „Александре донео си стабилност региону и ми те видимо као особу која је то учинила. Уверен сам да ће пут Србије ка ЕУ бити брз, а тако мисле и други у Европи“.

Шта више, тај Курц „захваљује грађанима за подршку реформама које су одиста неопходне, како би Србија била атрактивнија за инвеститоре“.

И на крају: „У теби видимо не само наду за Србију, већ и за цео регион“.

То су већ такви изливи, а ваљда и докази, да Вучић нема шта даље и више да тражи, баш као ни гласачи на најављеним изборима.

Склопљен је и споразум о тзв. дуалном образовању (школовање уз рад), по ком ће школе и факултети, по аустријском рецепту, убудуће сарађивати са њиховим компанијама, којих има, у овом тренутку, у Србији око 500, а то дуално образовање је, иначе, једно од главних аустријских производа . Аустријске ће компаније учествовати у том средње стручном образовању тако што ће ученике примати на праксу.

Почеће се са шпедитерима, а затим са банкарским службеницима и трговцима, чиме ће се извршити реформисање занимања које привреда тражи, и тиме се решава питање запослености младих.

Дај Боже!

Курц је изјавио да је Србија за Аустрију најважнија земља у региону. Па ће тако бити обезбеђено место у аустријском министарству иностраних дела, и за једног младог српског дипломату, како би, на лицу места, научио како то раде Аустријанци.

Да су се раније тог места сетили, могли су Дачића да пошаљу у Беч да он научи како се то ради.

Мада како је он препреден и виспрен, и мазан свим мастима, могао је и он њих да научи том занату!

Слободан Турлаков