logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Преузето    929 пута прочитано    Датум: 8.08.2015    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

zaboravПишем у нади да ћу пронаћи начин да истина изађе на видјело! Тренутна прича моје сад већ бивше пријатељице објављена је на хрватском порталу маxпортал.хр и брзином свјетлости се шири по интернету, тако извргавајући моју породицу јавном руглу. Ову патетичну и неистиниту причу можете погледати у линку http://www.maxportal.hr/pismo-prijateljici-koja-je-1991-godine-s-ocem-iz-zagreba-otisla-u-cetnike/

***

Мој одговор

Иванка не могу да прећутим лажи и неистине објављене у твом писму. У праву си имале смо 13 година и ти и ја, кажеш била си невино дијете, а ја сам очигледно и до дан данас остала наивна и у теби видјела пријатељицу.

Ишле смо у исту школу , сједиле у истој клупи у којој си ти ослала да сједиш и даље, а ја сам отишла не знам ни како, ни куда, а још мање зашто?? Гле случајности тај вихор рата је погодио и нас, у страху за живот голи и боси напуштамо своју кућу,СВОЈУ. Твоји родитељи су били неискварени, а моји су само покушавали да нађу сигурно уточиште својој дјеци и због тога ти данас јавно прозиваш мога тату, ја твога споменула нисам нигдје, али видим ти се поносиш и хвалиш ратним подухватима твојих ближњих.

Кажеш нисам била ни мучена ни слиована, зар је требало да останем па и то да ми се деси?? Да, отишла сам, напустила град у којем сам рођена. И да, кажеш Хрватска ми је дала све, НЕ дали су ми мој отац, мајка, мој деда, прадеда…Али ми је Хрватска УЗЕЛА СВЕ осмјех са лица, дјетињство, кућу, очевину И дедовину…

Из Дубраве сам отишла 1991. и никада ме ниси ни питала да ли ме је неко тјерао да би данас могла коментарисати о томе, и не нисам сама отишла била сам исувише мала, отишла је цијела моја породица, ужа, а и шира. Види се по твојим коментарима да си очигледно рат преспавала у неком подруму и ниси свјесна свега што се дешавало, па чак наводиш и чињенице да нас нитко није тјерао ни из Двора на Уни, шта ли су то онда радили твој шогор, твој свекар? Да ли смо отишли пјешице или сгурним превозним средствима је заиста неважно , једно је непорециво СПАШАВАЛИ СМО ЖИВЕ ГЛАВЕ и не могу да се не сјетим тих дана, те туге, тог бола, тих колона, тог прогона за који ти тврдиш да није постојао.

Задојена нисам мржњом, нити сам своје кћерке задојила, али сам поносна на чињеницу да су рођене у Србији и да никада неће морати проћи кроз пакао који су им прошли отац и мајка. Никога ја не пљујем, у том духу нисам васпитана, знам да праштам, али не и да клечим док ме неко пљује, устајем у одбрану свога оца, мајке, брата, мужа и првенствено својих кћерки. Пошто си ме се сјетила и питала како сам ја ти одговарам веома, веома добро с обзиром на све патње које сам доживјела. Имам породицу, имам дом и све што ми је потребно, срећу и испуњен живот, бавим се собом и својом породицом, а нисам као ти, очигледно несрећна и празна јер јавно подстичеш на мржњу и линч, што дефинитивно није одлика срећних људи. Могла бих да ти пишем сатима, али знам да ти нећеш схватити суштину као што ниси схватала ни видјела мој страх тих деведесетих или си ипак од тога свјесно окретала главу.

Мислила сам да имам пријатељицу у Хрватској и поносно причала о њој, сада сам сасвим сигурна да је више НЕМАМ и да ми то НИКАДА није ни била, зар би ти пријатељ могао овако што учинити, јавно да те оцрни без повода и доказа, а слику твоје малољетне дјеце јавно подјели свима уз текст густо набијен мржњом.

Видим много сте поносни и храбри, на то ћу само да кажем: Хрвати су најхрабрији народ на свијету, али не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде!

Опрости им Боже не знају ста чине !!!!

Бранка Рогуља

https://bezzaborava.wordpress.com/2015/08/08/moja-prijateljica-ljuta-jer-sam-prezivjela-imam-i-ja-odgovor-2/

 

***
***
***

 

Pismo prijateljici koja je 1991. godine s ocem iz Zagreba otišla u četnike

Kolovoz 5, 2015 Naslovna, Premium sadržaj 69 Komentari

 

DVIJE zagrebačke prijateljica Ivanka i Branka početkom 90-ih zajedno su išle u školu u zagrebačkoj Dubravi. U predvečerje agresije na Hrvatsku zavšile su sedmi razred. U osmom se Branka nije pojavila. Bilo joj je 13 godina kad je s obitelji napustila Zagreb i otišla u Dvor na Uni, kako bi joj se otac pridružio četničkim postrojbama.

Ivanka je ostala u Zagrebu tužno gledajući za Brankom. Teško je proživjela odluku oca svoje prijateljice.

Većina muških članova Ivankine obitelji sudjelovala je u Domovinskom ratu. Za njenog strica kažu da zna za svaki metak ispaljen u Domovinskom ratu jer je kao izviđač Tigrova prošao sva ratišta. Budući šogor je u vrijeme Oluje ravno s prve crte bojišta došao u rodilište poljubiti ženu i tek rođenog sina, a svekar je cijeli rat proveo u čizmama. Rođeni ujak poginuo je prvi dan Oluje.

To je samo dio obiteljske slike koja je izravna posljedica rata koji je pokrenuo otac njene prijateljice i mnogi slični njemu.

Branka je danas zrela žena, preziva se Rogulja, a u kolovozu 1995. s “traktoristima” je napustila Hrvatsku. Svake godine u vrijeme Oluje na društvenim mrežama objavljuje mitomanske podatke kako su Hrvati počinili genocid nad nenaoružanim Srbima i protjerali ih iz Hrvatske. Za Branku Rogulju Oluja je “zločin bez kazne”.

Ivanka je tužna kad vidi Brankine objave na facebooku, a ove godine nije izdržala i školskoj prijateljici je napisala pismo:rogulja b

“Ponosna sam što mi kći raste u slobodnoj i ponosnoj zemlji. Razočarana sam ljudima koje sam voljela, a ne mrzim ih ni danas, ljudima zavedenim trulom politikom, ljudima koji ne cijene sebe, zemlju u kojoj su rođeni, u kojoj su rasli, koja im je pružila najljepše trenutke djetinjstva i mladosti.

Draga moja Branka, imale smo 13 godina kada si ti znala kamo se i zašto seliš, a ja sam bila samo naivno dijete, neiskvareno, kao i moji roditelji. Kada nas je pogodio vihor rata ni tada te nisam mrzila kao ni danas. Samo što boli svake godine, na isti datum, gledati tvoje objave o “nezaboravu na progon”. Zašto se ne sjetiš 18. 11. ili 11. 7. napisati nešto na svoj zid?!

Vukovar i Srebrenica za tebe ne postoje, nisu se dogodili. Za tebe postoji samo tvoj bijeg u sigurno prijevoznim sredstvom do mjesta gdje su te prihvatili i primili kao svoju. Nisi bila mučena ni silovana. Od kud ti pravo da pljuješ po zemlji koja ti je dala sve?! Od kud ti pravo da od moga oca stvaraš zločinca?! Čovjeka koji u ratu nije ispalio niti jednog metka. Možeš li ti to reći za svojega?

Duboko sam razočarana vjerujući da se ljudi s vremenom mijenjaju, da ih život uči da ne mrze, da sagledaju stvari onakvima kakve jesu. Što očekivati od tvoje djece sutra ako ti danas tako razmišljaš?

Stoga ti, moja prijateljice, javno pišem, na današnji dan. Nitko te nije tjerao, ni 1990. iz zagrebačke Dubrave, niti 1995. iz Dvora na Uni. Sama si otišla. Budi i dalje ljuta, razočarana i puna mržnje ako želiš.

Ja ti danas poručujem da sam sretna i ponosna na svoga strica, na svoga svekra, šogora, na svoje prijatelje i susjede te na svoga ujaka, koji je na današnji dan izgubio život u akciji Oluja.

Ne mrzim te, volim te i opraštam ti. Oprosti i ti sebi, draga moja. Bolje će ti biti u životu, a i tvojoj djeci.

ZA HRVATSKU SVE, A HRVATSKU NI ZA ŠTO!”

 

Ivanka.

izvor:  http://www.maxportal.hr/pismo-prijateljici-koja-je-1991-godine-s-ocem-iz-zagreba-otisla-u-cetnike/




2 коментара у вези “Моја “пријатељица” љута јер сам преживјела, имам и ја одговор!”
  1. “I djavo se pretvara u andjela svijetla a sluge njegove u sluge pravde da bi prevarili ako mogu i izabrane”! Tako je sada i sa Hrvatima kao pripadnicima “tisuculjetne zapadne kulture” u kojoj su Hrvati zivjeli kao Austro-madjarski robovi. Hrvati su bili dobrovoljno robovi sve dok “junacke” sinove tisuculjetne zapadne kulture iz robstva nisu oslobodili “primitivni” Vizantijci ili sinovi SRBskoga Naroda 1918 godine!

    Robske lance u koje su Madjari sa blagoslovom rimskog Pape Hrvate okovali, Hrvati su sami kao divlji narod dobrovoljno sebi iskovali. Isto tako i robski jarma Hrvati su sebi dobrovoljno stavili na vrat posle izgubljene bitke na Gvozdu ili danasnjoj Petrovoj Gori 1097 godine. Poslije hrvatsko madjarske bitke na Petrovoj Gori koja se zavrsila porazom Hrvata, prezivjeli hrvatski plemici su poslije pogibije svoga poslednjeg narodnog Kralja Petra Svacica hrvatsku Krunu u znak gubitka svoje hrvatske slobode i samostalnosti kao i dobrovoljnog robstva na zaprepascenje cijelog tada poznatog svijeta dobrovoljno predali madjarskom Kralju Kolomanu!

    Od tada nastaju poznate price o hrvatskom junastvu koje svedoce da su “Hrvati najhrabriji narod na svijetu ne zbog toga sto se oni nicega ne boje, vec zbog toga sto se Hrvati nicega ne stide!” Zato sestro SRBkinjo, nemoj da se osvrces na zlonamjerne price Hrvata, jer nisu bez razloga prezivjeli Nijemci hrvatskih zlocina na staroj vjecnici u Minhienu kao opomenu svome potomstvu i molitvu Svemogucem Bogu napisali: “SACUVAJ NAS BOZE OD KUGE, GLADI I HRVATA!”

  2. Taj natpis nije u Minhenu, vec je bio do Drugog svetskog rata u Magdeburgu, kao podsecanje na zlocine koje su Hrvati pocinili 1630. u tom gradu. Postoji dosta izvora o tome. Ovde cu navesti jedan “У Лондону је 1638 године изашла књижица „Жаловање над Немачком“ у којој описују страхоте тог рата и где описују Хрвате како једу децу (међу осталом). Силили свештенике да се моле пред олтаром док су их клали, силовали жене у цркви. вадили људима очи, дерали им кожу, ЈЕЛИ НОВОРОЂЕНЧАД, резали женама руке и ноге, пекли живе људе, чупали прсте са ужетом, одерали људима лице, резали нос и уши и правили од њих привесак, бацали жене у реку, сипали људима мокрачу кроз цев у стомак…..” (izvor: http://srbin.info/2014/01/29/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata/)


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo