Вести

Пошто уредништво сајта новинар.де сматра да су докази и закључци у САД збрањеног списа америчког пуковника Макдауела “Стрељање историје” од пресудног значаја као сведочанство истине за рашчишћавање присилно нагомиланих лажи о дешавањима током Другог светског рата на просторима бивше Југославије;

новинар.де са пријатељима; 27.06.2014

***

о сакривању кључне улоге Срба у Другом светском рату и њиховом пресудном доприносу Победи; и зато што су те наметнуте лажи сржни разлог због којег су данас Србима и Србији угрожени опстанак и будућност као Нације и Државе – зато уредништво уз сваки поједини наставак “Стрељања историје” прилаже “Детаљни коментар” фокусиран на најзначајније Макдауелове доказе, поенте и закључке – али проширене из историјске и из данашње перспективе, у нади да ће то посетиоцима сајта, поготово млађим генерацијама, омогућити директнији увид како у саме лажи али и у истину која безпоговорно раскринкава те лажи – раскринкавање које их непобитно утврђује као битне за данашње расуђивање а зарад буђења Срба као Нације – ослобођењем Истине!

Делове “Детаљних коментара” и делове књиге “Стрељање историје” можете преузети из сваког појединог наставка уколико то желите. По завршетку публиковања свих 25  наставака, уредништво ће вам обезбедити могућност преузимања комплетног текста “Детаљних коментара” и комплетног текстa књиге “Стрељање историје” као пдф документ.

***
***
***

Рекламни текст за Двадесет пети наставак

Стрељање историје: Грч у Души… Сећање на Бол убијене Србије…

…Без Макдауелове мисије код Драже Михаиловића – и то после прекидања односа – лаж издајничке завере би заувек стрељала Истину која никада не би била сазнана! Зато је Макдауелова мисија код Драже Михаиловића вероватно најважнија историјска мисија током Другог светског рата!

Од многих Истина које је Макадауел доказао у свом извештају на Њујоршком процесу за поштено суђење Дражи Михаиловићу – можда је од свих најважнија следећа:

“Злочин за који је Михаиловић оптужен јесте да је за 80% југословенског живља Дража постао и остао симбол једноставног, али упорног југословенског одупирања тиранији, без обзира да ли је тиранија страна или домаћа.”

Детаљни коментар

Двадесет пети наставак (Странице 250 – до краја)

Поднаслов “Ликовни прилози”

Завршна Реч

Огромна завера лажи против Равне Горе, Драже Михаиловића, Срба и Србије, и громадна издаја Циља Победе у Другом светском рату, коју Макдауел открива у забрањеном спису “Стрељањe историје”, и смишљеност и умишљеност завере мржње против Срба преваром о Титовој лажној улози у рату и постављањем Тита на власт послератне Југославије… чији је директан резултат настављање усташког масовног злочина над Србима током рата – обављено послератним масовним убиством чак и сто педесет хиљада Срба током већ прве године Титове диктатуре – насупрот званичним лажним подацима који исто као што број Срба покланих усташким злочином смањују са преко милион убијених на шездесетак хиљада – исто тако смањују и послератни титоистички злочин са сто педесет на свега шездесетак хиљада – и перманентна Титова непослушност Стаљиновим и Коминтерниним наређењима токома рата – непослушност која de facto прераста не само у отпадништво од Стаљина као таквог… већ јесте управо безпоговоран доказ да је комунизам Титу био само лажна етикета којом је маскирао стварни циљ своје мисије: преживљавање рата по сваку цену и то под лажном етикетом некакве антифашистичке и комунистичке револуције – зарад постављања на власт његове антисрпске диктатуре – чега наравно нису били свесни не само обични партизани који су гинули верујући да се боре за ослобођење отаџбине, већ и много, много виши органи титоистичког лажног антифашизма… изузев наравно Титовог ‘језгра’ које је преживљавало на рачун жртвованих преварених и изиграних родољуба… углавном Срба.

Ова громадна превара и обмана само је наставак мржње против Срба која је обзнањена већ током Првог светског рата а поготово његовим завршетком када су Србија као Држава и Српски Народ као Нација – иако једни од принципијелних победника рата – кажњени утамничењем у забран такозване југословенске државе унапред смишљене и умишљене да буде ‘коначно решење’ аустроугарског а доцније и нацистичког… истребљења Срба ка Нације!

Директне последице те мржње јесу и мржња против Равне Горе и Србије током Другог светског рата – одражене не само у Хитлеровом бесу већ и у историјски неупоредивој суровости усташког масовног покоља Срба… и у Черчиловом, а доцније и Рузвелтовом злочиначком шуровању са римокатоличким делом бивше Југославије, чији ће се аустроугарски зли циљ одразити тек у будућности – још распомамљенијом мржњом против Срба као нације и Србије као државе режираним растурањем Југославије и стављањем Србије под нож ‘З’ – под нож ‘коначног ријешења’ – одузимањем суверенитета и права на постојање Држави Србији, њеним комадањем, уништењем Православља, ликвидацијом Националног идентитета и суверенитета, и ликвидацијом самог постојања Срба као Нације… па чак и ликвидацијом сећања да су Срби, Србија и Православље икада постојали на лицу планете Земље и њене Историје…

Повезаност ових круцијалних злочина мржње којима је авет аустроугарског расизма подредила Европу ‘коначном ријешењу’ расистичког ‘српског питања’ – и то много ефикасније, па чак и бруталније од Хитлера – ово злокобно Зло – не само освета подјармљивачке авети Србима због пораза у Првом светском рату него враћање Зла на доминацију глобалном сценом – као и сви злочини Зла – заснована је на префидним лажима: исто као што је провидна лаж изговор убиства Фердинанда за некакав наводни разлог Првог светског рата – иста таква провидна лаж су и Титов ‘антифашизам’ и ‘ратне заслуге’.

Иако не залази у пределе старије Историје, Макдауелово Сведочанство Истине, кроз пажљиву анализу Черчилове злочиначке привржености ‘утицајима’ да је буђење ‘римокатоличког дела бивше Југославије’ управо битни циљ Победе у Другом светском рату – управо изједначава срж Зла већ у мржњи старих Латина против Срба – са доцнијим аустроугарским и ватиканским режирањима историје! Та режирања заснована су на есенцијалним чињеницама – уништење Православља, уништење слободних националних држава попут пре-Немањичких Србија и Немањичке православне Србије, и пост-османлијске православне ‘Старе Србије’ – којој су Османлије требале да буду Глогов колац а која је преживела својим православним родољубљем и пробудила се у модерним временима чак и као победница аустроугарског и ватинаског Зла… дакле, иако Макдауел не залази у ове пределе Историје, из његових закључака ипак непобитно произилази ужасна међусобна узрочност и последичност дугог злочинства Зла у име натурања лажних марионетских најамничких мрионета попут НДХ… без стварног националног идентитета, без стварне сопствене историје… надојених искључиво мржњом… за чије постојање је једини modus vivendi њихов лажни идентитет који егзистира на лажним најамничким идентитетима… који су уствари покорност послушника идолопоклоничких марионета чији је национализам препрограмиран у прописани фанатизам мржње… Зла!

Можда је од свих Макдауелових безпоговорних Сведочанстава Истине још понајтрагичнији од свих записа у књизи “Стрељање историје” садржај завршног прилога Мајкла Раденковића о Рајачићевим извештајима… Тај запис очитује Правду којој је Србија била одана пре него што је за свега годину дана Титова диктатура побила 150.000 Срба и претворила Србију у Крст… Грч стеже душу док се чита о тој Оданости и док се зна како је дивљачки та Оданост Правди побијена!

Тај грч можда најупечатљивије оличава арлаукање партизанских и усташких убица на Зеленгори…

Примитивни расизам мржње чинио је примитивне убице Србије да у свом фанатизму Србе сматрају нижим расним бићима, некавом наводно заосталом наводно нижом расом… која се плаше некаквих вампира и да ће их зато и као такве…

…арлаукањем натерати у бекство!

Међутим… Истина је да су се Равногорци на Зеленгори борили до последњег…

…свесни до последњег тренутка да се боре за Добро!
…свесни до последњег тренутка да се боре против Зла!

Симболично али и историјски неумитно, међутим, партизанско и усташко арлаукање било је ударац Глоговим колцем Ватикану, Ватикановој јереси, Злу и… изнад свега… Глогов колац лажима наметнутим будућности…

…побијеном и обезглављеном Србијом!

Баш зато је Зеленгора присилно ликвидирана из сећања… и то чак и више од ратстргнућа живог Драже и Његовог гроба… сакривена брижљивије чак и од сакривања усташког злочина у Јасеновцу и безбројним јамама…

Али зато што је то арлаукање било доказ дивљачког и фашистичког примитивизма Зла – зато је вредно у Завршној речи коментара “Стрељања историје” потсетити се још једанпут на један од драгоцених прилога Мајкла Раденковића којима је он увео читаоца у Макдауелову студију… “Иследник генерала Драгољуба Михаиловића”:

По сопственим речима иследник је скарадна особа типична за такозвано ‘партизанско језгро’ како их Макдауел назива и оптужује да је једини циљ Титовог назови ратовања био ‘преживљавање’ тог ‘језгра’ – узгред документујући да на пример иживљавање ‘шпанаца’ чак ни сами партизни… нису ‘могли да поднесу’!

Иследник Дражи Михаиловићу био је сада покојни пртизански ‘пуковник’ Владета Селић… несвршени студент, који је становао на истом спрату са данашњим ‘познатим активистом’ Субнора… Јовом Капичићем, ондашњим начелником Удбе. Зато што је био послушан ‘иследник’ покојни Селић је наравно бивао редовно нaграђиванн за своје ‘тековинске заслуге’… чак и звањем конзула у Чикагу… вероватно као ‘квалификовани стручњак’ да провали и ликвидира српско Национално избеглиштво, и да успут ликвидира и Православље Слободне Српске Цркве! Ко је способнији за такву прљавштину од Дражиног иследника којем је главна тековинска заслуга била да већ на почетку рата њему и његовој деви ни на памет није падало да се венчају у цркви, већ подло варају свештеника да би добили… лажне папире! Селићева ‘тековинска заслужност’ – управо фанатичка оданост подвалаџијству и атеизму, и његово тотално отсуство моралне одговорности… очитују се у гомили његових лажних изјава: да је као “партизан” наводно ратовао против Усташа на Купресу?!? да се после рата у својој књизи наводно побунио против званичне интерпретације НОБ-а?!? а понајвише његове лажи да је током назови ‘истражног поступка’ Дражи Михаиловићу увек “давана чутурица пуна шљивовице”, али да Дражa “ипак у разговорима није показивао знаке пијанства” – и најзад… да је Дражи “обећано помиловање”…

Покојни Селић је све те лажи обављао наводно по наређењима “друга Јова” – управо ‘друга’ Јова Капичића – са којим је становао на истом спрату вероватно у кући отетој од српских домаћина у доба већ поменуте године у којој је разуларена гомила примитиваца титоистичке диктатуре усташоизоидно побила 150.000 Срба…

Убиство Праведне Србије поставља данас три питања:

Какви “разговори”?
Каква “чутурица”?
Какво “помиловање”?

Исто као што је фашистички разбојничко отимање имовине од српских домаћина титоистичка диктатура лажно назвала некаквом ‘револуционарном конфискацијом’ имовине од некаквих наводних ‘народних непријатеља’ – тако су лажни и ‘разговори’ и ‘чутурица’ и ‘помиловање’ – нису вођени никакви ‘разговори’ нити ‘иследнички’ нити ‘судски’ – напротив, вођено је незамисливо мучење Драже Михаиловића са усташоизоидним садизмом иживљавајући и сладострасно уживајући у мукама српске жртве; нити је Дража био пијанац, како су уљези-станари отетих станова на истом спрату покушали да будућим генерацијама наметну лаж о Дражи срвирајући лажну причицу о ‘чутурици’; нити је било икакве могућности Дражиног ‘помиловања’ – јер ‘суђење’ није било никакво суђење: мржња уљеза Тита чинила је оно што му је био задатак – убиство и Драже и Србије – због чега је – ради изигравања пре свега стране јавности али и домаћих обезглављених ‘народних маса’ – инсценирано изигравање јавног линча лажно заведеног у стрељану историју као… некакво ‘суђење’ некаквом ‘издајнику’ и некаквом наводном ‘народном непријатељу’!

Исто као и арлаукање на Зеленгори – и арлаукање испред Гарде и на Теразијама… инсценација ‘Јазавац пред судом’ – била је управо неумитан доказ да је убиство Србије и Драже починио исти примитивизам исте мржње који је починила усташка кама… ‘народне масе’ морале су да се натерају да схвате да су, како је то дефинисао Пијаде… ‘бескућници’ – чиме је будућност Срба натерана да схвати да је уместо Правде… на снази ‘револуционарност’!

Лажна ‘револуционарност’ примитиваца… уместо часности Правде…

…зато би уљези морали данас да одговоре какав су разоран отров давали Дражи у чутурицама да би му разрушили психолошку присебност што је очито доказано самим Дражиним понашањем пред такозваним ‘судом’!

Све то значи да су Дражу и Србију убили фашисти, лажни антифашисти, дрипци, барабе, сарадници не само са окупатором него и са Усташтвом, најамници који су срам чак и самом комунизму… чак и упркос накзности комунизма као таквог!

Дакле… пошто су такве наказе убиле Михаиловића зa измишљену ‘сарадњу са окупаторима’, ‘фашисту’, ‘неучествовање у рату против Нацизма’ – према томе, нити поменути покојни Селић нити још жив Капичић, нијесу уствари никакво нити партијско, нити идеолошко, нити икакво ‘језгро’ – већ, као и сам Тито – гњездо најобичнијих гребароша, који су најодвратнији срам чак и за скарадне злочине које је починила ‘револуционарна диктатура’ – о коју се гребу фашистичким разбојништвом – што та диктатура јесте управо једино што је заиста била!

И шта ти гребароши данас изигравају? Зашто нико не позива ‘друга Јова’ да кажу истину где је Дража погубљен, управо растргнут – где му је леш – ко је од западних великодостојника присуствовао растгнућу? Зашто су они данас persone non grata? И… управо… чега су persone non grata? Да ли Истине? Не Истине – него Лажи и Злочина! Потурице су одувек биле најпрепреденије и најбезобзирније persone non grata Зла и Мржње! Тако су и гребароши титоистичке диктатуре, исто као и Усташтво… били надојени управо једино Марксовим песмама из његових постстудентских дана… изазовом Богу да ће му разрушити царство Његово… то је био циљ, задатак и мисија ‘језгра’:

Разрушити Добро! Ништа не изградити – само раѕрушити!

И зато су од ‘чутурице’ којом су Дражи затровали духовну и интелектуални присебност, и од растргнућа живог Драже… и од отимачине и убиства Србије… примитивни гребароши завели у убијеној Србији систематско испирање мозга будућим обезглављеним српским генерацијама:

Зато је данас Омладина окупиране Србије – окупиране процесом истребљења – зато је данас омладина збуњена: намножиле су се легије гребароша, превараната, јевтиних култур-трегера, сензационалиста, најамника разних фела од убица до интелектуалаца… па чак и до свештеника – зато је Српска Омладина која данас осећа урођену српску чежњу и потребу и аманет да верује у Правду и Истину… збуњена чепркањем кроз каљугу наметнутих лажи коју још више и дан данас – опогањују плаћеници… сарадници окупатора… зато се данас чак и они који верују да чине нешто позитивно у односу на историју… даве немоћно у наметнутој летаргији лагарија гребарошког ‘језгра’ и гребарошког потомства и наследника тог ‘језгра’…

…зато је и за једне и за друге, и за оне одметнуте у грабеж и за оне опхрване чежњом за Правдом… немогуће да схвате чак ни опроштај и покајање којим Православље води млађе… зато јер су вечито отворене Божије вратнице за покајање и опроштај – уместо Истином – зачепљене авнојштином лагарије!

Јер Истина је Правда Божија и покајање и опроштај су враћање Истини… наравно ако је то враћање искрено и потпуно.

Зато чак поједини странци знају боље од Срба Српски Национални Дух и Небесну Србију… Недавно је француски професор Ив Батај, публициста и велики пријатељ српског народа, изјавио на Косову да је ‘српски народ добар народ’ – зато јер се ‘креће по вертикали, а не по хоризонтали’:

“Хоризонтала је трговина и материјализам – пролазне ствари.”

“Вертикала представља стремљење ка духовном, непролазном”.

“Спас је у отпору, народном отпору. Такође у духовности и јединству али свакако ван страначких интереса. Неопходно је поставити менталне барикаде како би се одупрли покушајима манипулације народом”, како би се успоставио “отпор против издајника” – отпор онима који раде за зараду, јер “то су плаћеници, лопови и преваранти – а отпор “мора бити – отпор народа’!

Срби су то знали одувек… То је међутим данас једино што Срби – не схватају: не разазнају уљезе, поготово не разазнају духовне и интелектуалне уљезе; не разазнају мржњу… а чак и странци који нас воле зато што су морално одани Истини, попут Макдауела, кажу нам оно што је Србија одувек знала:

‘Не заборавимо… од оних којима је тако много дано – много ће се искати’!

На томе су били засновани Савест, Праведност и Поштење народске мудрости убијене Србије!

А ми… чак и о Зеленгори… ‘Ништа… мук и заборав… једнак помраченој неосетљивости… и незахвалној дрскости.’

Дрскости кога? ‘Онога који је устао на свог оца и преотео му трон’!
Задњи наведени цитати су владике Артемијевог протосинђела Ефтимија:
Морамо знати шта се од нас иска:
Од нас се иска чудовишна Морална Оданост Истини!

Ту чудовишну Оданост Божијој Правди дао нам је драгоцени рукопис Сведочанства истине који је Макдауел давно поверио Мајклу-Мићи Раденковићу, који је хвала Богу сачувао рукопис, организовао превод и одржао древно обећање… приредивши текст за штампу!

Равна Гора победити мора…
…јер, откад бијаше свијета и вијека…
…Правда Божија увек победи Зло!
Истина није ни успомена ни прошлост…
…Истина је Добро којим Србин живи Србију…

Васкрснимо зато Србију Ослобоћењем које јој дуго, предуго… дугујемо.

Амин

У овом последњем наставку Сведочанства Истине су аутентичне фотографије из рата Србије против Нацизма, факсимили до сада премало познатих докумената, и индекс.

Хвала на читању.

Часлав М.Дамјановић

***
***
***

ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ

[flagallery gid=38 skin=minima_jn]