Вести

Са улица Косовске Митровице (Фото: Новинар.де)

У недељу, 22. јуна, у јужном делу Косовске Митровице, окупило се преко хиљаду Шиптара да протестује против непотпуног уклањања српских барикада са друге, српске стране. Те барикаде су подигнуте у лето 2011. године како би се Срби одбранили од насртаја не екстремиста, већ готово општег зла, мржње, и насиља Шиптара свих узраста и старосних доби над Србима, најчешће незаштићеним и слабим. Бројне јединице тзв. „косовске полиције“, Еулекса и осталих окупаторских војних снага успеле су да зауставе руљу при насртајима да пређу на српску страну града.

Припремио: Иван Максимовић / 25.06.2014.

***

У медијима се наводи како је шиптарска страна одлучила да организује протесте са циљем да уклони барикаде. На такозвани „Парк мира“ устали су екстремисти који су били најрасположенији да ставове шиптарског народа сами спроведу.

Несрећни „Парк мира“ заиста јесте бесмислица и политичка вулгарност мада Србима пружа и неке одређене гаранције. Свакако треба истаћи да он јесте својеврсна барикада а да својим изгледом, за разлику од набацане гомиле бетона и камења, наглашава дуже трајање на том месту и безбедност Србима у северном делу града. Претња која остаје јесу они малобројни Срби који су пристали да буду учесници шиптарских институција самопроглашеног тзв. „Косова“ и на тај начин окрену леђа трајним српским интересима а подржани, слободно можемо рећи, криминалним структурама које заступају велеиздајници у Влади Србије. Због тако накарадно постављене хирерахије на простору Србије а ван њеног државног система, у стварности ништа не представља сигурност. Уосталом, недостатак сигурности и јесте начин глобалног „пословања“ које у том случају намеће своју војну подршку односно производе своје војне индустрије, својих здравствених организација и својих едукативних структура. Све то има за циљ да пороби народе и стави их у службу својих интереса а дајући им неважне и замарајуће делове цивилног сектора на управу оставља утисак тобож слободе.

То исто дешава се и у главама припадника тих мисија што представља кохерентан талас притиска за остваривање глобалног циља. Тако је један од припадника италијанских Карабињера, када је „констатовао“ да је дан после протеста „сада све у реду“ јер нема сукоба на улици, на одговор новинара да ништа није у реду док је овај део Србије окупиран – он изненађено узвикнуо „стварно“? Када му је потврђено да је то стварно и да је тако већ петнаест година он је спустио поглед и рекао „аха… али важно је да не размишљате о томе како би решавали своје проблеме“. Одговор је просто гласио да је то исто као када би сте били много болесни и не би размишљали о тој болести да би сте били здрави. То просто не иде. Ипак, „Парк мира“ је био баш то. У сваком случају, сваки центиметар српске земље јужно од Ибра упозорава да се барикаде на мосту у Косовској Митровици не смеју уклонити! Чак шта више и сутрадан, пошто су барикаде увече уклоњене, више Шиптара је са кечетом на глави (бела муслиманска капа која се носи у многим деловима исламског света али на Балкану је једино Шиптари носе па се овде сматра њиховом националном капом), пешице или колима ушла у српски део. Неки су сели у српске кафиће да попију кафу а други су се победоносно фотографисали код фонтане на тргу „Браће Милић“, српских хероја убијених од терористичке УЋК. Поподне их је „Парк мира“ примирио. Ту су настале и прве варнице јер Шиптари нису могли да поднесу да Срби желе да остану у овом делу Србије и да истовремено буду сигурни у својим домовима а не под тзв „системом Косова“ који је уништио српску историју, садашњост и будућност у највећој мери у којој је то могао. Изгледа да мисле да могу и више.

Болесни умови шиптарских вођа несхватљиво су насиљем, од кога се Срби барикадама бране, пробали да учине да се барикаде уклоне како би они несметано могли да се предају својим националистичким страстима. Они су већ ту показали шта је њихов циљ и које су њихове методе али у медијима и изјавама политичара, сва кривица је бачена на неколико квадрата вештачке зелене површине. Нико није поменуо истину и услове у којима Срби живе јужно од Ибра, тамо где барикаде више није могуће подићи.

Медији су просто престали да размишљају о окупацији, о стотинама порушених цркава, о разореним гробљима, о убијеним и киднапованим Србима, о трговини органа и владајућој класи нарко-дилера и неосуђених терориста и све то, ваљда, како би већ једном решили проблем на Косову и Метохији.

Стални дописник портала Новинар.де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица – с обе стране барикада.