Вести

Помен и почаст жртвама НАТО агресије на Србију (Фото: Новинар.де)

После 78 дана криминалног и бесомучног бомбардовања  Србије, односно тадашње Југославије, са јединим циљем да се српска држава разбије а њена јужна покрајина преотме, 9. јуна потписан је Кумановски споразум којим је агресије над нашом земљом променила свој облик. Сутрадан, 10. јуна 1999. године у Уједињеним нацијама усвојена је Резолуција 1244. Тим документом Косово и Метохија, као део државе Србије, прелазе под такозвани протекторат и административну управу Уједињених нација.

Од тог дана па за ових 15 година, протерано је готово 300 хиљада Срба и неалбанаца, спаљено је на хиљаде српских домова, узурпирана или под снажним притиском откупљена српска непокретна имовина, разорено и потпуно уништено на стотине православних храмова од којих многи међу најлепшима и највреднијима у свету, уништено небројено српских гробова од којих многи преорани и раскопани, киднаповано и свирепо убијено на хиљаде Срба, недужног и углавном обичног народа.

Пише: Иван Максимовић / 12.06.2014.

***

Тим жртвама, на дан усвајања Резолуције 1244, симболично бирајући време 12 сати и 44 минута паљењем свећа почаст су одали студенти Филозофског факултета у Косовској Митровици.

То исто ови млади људи су то исто учинили и пред спомен плочом подигнутој у част тројице браће који су своје животе дали за Косово и Метохију. Овдашњи плато и носи име по њима, Трг браће Милића.

„Данас, на 15 годињицу завршетка бомбардовања наше земље, одајемо почаст свим нашим невиним жртвама и херојима који су праведно пали у борби за слободу свог народа и свих људи који ћеле да буду лојални својој земљи Србији“ рекао је за портал Новинар.де Јован Алексић студент Филозофског факултета у Косовској Митровици и иницијатор овог догађаја.

„Иначе, данас  у исто време“ додао је Јован „и студенти из организације „Српски код“ из Београда спроводе сличну акцију. Мирно протестују испред зграде Генералштаба, срушене у НАТО бомбардовању и предаће писмо премијеру Србије Александру Вучићу. У којем ће га замолити да та зградаостане као вечно спомен обележје на све невине жртве које су страдале током  НАТО бомбардовања којеје трајало 78 дана и ноћи.“

У писму које ће студенти из организације „Српски код“предати Пемијеру Срије између осталог се каже:

 

НАТО бомбардовање у којој су срушене ове две зграде, покренуто је без одобрења СБ УН и као такво остварује све елементе бића кривичног дела агресије по међународном праву;

-НАТО агресија је иза себе оставила преко 2.000 убијених војника и полицијаца, 4.000 погинулих цивила и 10.000 рањених;

-НАТО агресија причинила је материјалну штету која се процењује у распону од 30 милијарди до 300 милијарди долара;

-У НАТО агресији коришћен је између осталог и осиромашени уранијум, због чега је забележен енорман пораст малигних обољења у Србији, у времену након 1999;

-НАТО агресијом дата је подршка међународном тероризму;

 

Наглашавајући значај и потребу конзервирања ових зграда у стању у каквом се тренутно налазе у писму се додаје:

Поред тога што ове зграде треба да постану спомен-обележје, сматрамо да оне треба да постану и својеврстан вектор у будућем опредељивању “ком се приволети царству“. Када год се пред нас буде стављао избор на коју страну се окренути, уколико будемо имали “путоказ“ у центру Београда, избор ће бити једноставан.

У Косовској Митровици Срби на све стране имају путоказе који им омогућавају да, без обзира на коју страну крену, избор направе без већих недоумица.

Немања Бишевац, студент Српског језика и књижевности, један је од организатора. За наш портал је рекао да су се врло брзо договорили око обележавања  датума када је усвојена Резолуција 1244. „У тој резолуцији пише да су Косово и Метохија и даље у саставу СРЈ, односно данас Србије. Има најава да би могло да дође до обарања Резолуције 1244. Ако до тога дође надамо се да ће наша Влада, уколико дође до тога, решење тражити у Уставу Републике Србије у коме пише да су Косово и Метохија у саставу Србије“ каже он и додаје да се нада ће наредних година бити више људи и да ће успети да „код народа подигнемо свест о нужности сећања на своје жртве“.

Из сфере јавног живота није било баш никога. Ни политичара, ни медија, нити научника. Породице жртава су пошту одали на гробовима и местима на којима су њихови најближи страдали. Овим младим људима, одсуство оних који се немилосрдно утркују да воде и управљају барем делом српског народа, није сметало. Они знају шта треба и то и чине.

„Нас двадесетак студената, на веома скроман начин, дошло је данас у 12 и 44 часова да обележи завршетак НАТО агресије на нашу земљу. У току су јунски и јулски рок, овера семестра, спремање испита али су стеднт издвојили неколико минута да нам се придруже и да се сетимо невино страдалих у НАТО бомбардовању. Спремни смо да истрајемо до крајаклико год је то могуће и жртвоваћемо време и своје обавезе али ми пре свега имамо вољу и жељу да урадимо ово како треба“ тврди Милиц Сташић студент историје на завршној години и Председник Удружења историчара и студената историје у Косовској Митровици.

„Због потребе да се промени слика о нама и да се покаже права истина, желимо да истрајемо до краја“ каже Милица.

Непоправљиво свесни односа и дужности према онима који су за Косово и Метохију дали највише што су имали, своје животе, иако млади и у годинама када се још увек бежи од свих обавеза и проблема и предност даје забави, Јован, Милица и Немања изабрали су поштовање и част као нешто за шта ће увек имати времена, снаге и воље и што неће зависити од поступака других ма какви и ко год они били.

„Желимо да останемо привржени идеји слободе, истине, правде, солидарности, љубави… Свему ономе што чини наш идентитет, што чини светосавље, Косовски завет… Свега што чини темељни део нашег националног и људског идентитета“ каже Јован и наводи да истим вредностима теже како студенти из организације „Српски код“ тако и многи млади Срби широм српских земаља са којима се нада да ће успоставити јачу сарадњу без обзира да ли они живе у Србији, Црној Гори, Македонији, Републици Српској.

Промена свести српског народа представља опасност која угрожава не само свест већ голи опстанак свакога од нас. Срећом, то је нешто што неће ићи лако. Због тога ће морати они који су се на то намерали, да пре свега код себе и у својој свести нешто промене. За почетак могли би да почну да размишљају да народ који гине за духовне вредности са поносом не може бити савладан гневом и мржњом. Срби се зла сећају али добро је оно због чега и са чиме живе.

Стални дописник портала Новинар.де;
Иван Максимовић, Косовска Митровица

Објављено 12.06.2014
2006-2014 ©новинар.де