logo logo logo logo
Рубрика: Религија, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Иван Максимовић    758 пута прочитано    Датум: 31.05.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Један од ретких сачуваних примерака посланице Митрополита Саве.

Један од ретких сачуваних примерака посланице Митрополита Саве.

И у данашње време, као и раније, не престаје да важи актуелност и пуни значај проблема наметања промене православне вере за римокатоличку јерес. Његова опасност данас јесте у томе да се он српском народу не представља као проблем већ више као некаква повољност и то општа. Иако му је суштина само једно – смрт. Духовна и свенародна. Због тога, а поводом објављивања “од пожара у Витлејему до шпанске серије у Бечу” на сајту Православље ПЖВ одлучили смо да исто потврдимо живим подсећањем. Важност упознавања са чињеницама које даље наводимо је заиста огромна јер није довољно познато да је у Аустрији званично и јавно постојало “Удружење за покатоличење Срба” уредно регистровано код ондашње администрације. О настојањима и “надлежности” овог удружења више него довољно се може закључити из самог назива. У тексту који преносимо и описно се да видети како је то изгледало на терену.

Припремио: Иван Максимовић / 31.05.2014.

***

Недовољно је познато и да су римокатолички “црквени” притисци, спровођени кроз државну машинерију Аустроугарске, довели до смене српских епископа и митрополита – администрацијом или, најчешће, смрћу.

Анексијом Босне и Херцеговине, коју је извршила Аустругарска, за Тзрска власт занењена је окупационом влашћу “братских хришћана са запада”. Њихова “самилост”, “сажаљење” и разумевање за патње под вековном тиранијом Турске најбоље се могу препознати кроз деловање “католичке цркве” и администрације током читаве окупације Босне која је прекинута након Првог светско рата. Иако он није разлог али највећу захвалност дугујемо још једном видовданском јунаку српске историје, Гаврилу Принципу.

Непопустљиви став Дабробосанских Митрополита у одбрани верских слобода, и заштита од Бога им поверене пастве, истакао их је пред римокатоличком хијерархијом у Босни и Херцеговини као државне непријатеље. Новоформирано „Друштво за католичење Срба“ и живахна делатност пољских мисионара којом су покушали да преобраћају босанске Србе у католицизам, жигосане су јавним речима и наступима Митрополита Саве. Са друге стране, много мање се зна да су до Анексије БиХ (1908. године) и наследници Саве Косановића (1881-1885), Митрополити Георгије Николајевић (1895-1896) и Николај Мандић (1896-1907) трпели истоветне притиске.

Докуметни који следе показују континуитет западњачких притисака на православне и спремност српске јерархије (нажалост, не и у данашње време) да им се богословско-теоретски и црквено-пастирски одупре. Данас, напротив, такви епископи (иако тек један у СПЦ води отворену борбу против латинске јереси и свејереси Екуменизма) наилазе на најоштрији и бескрупулозан прогон од страних про-латинских “намесника” у српској Цркви. Зато полемика Митрополита Саве Косановића нарочито заслужује историјску анализу, с обзиром на то да је његова апологетика била поткрепљивана искључиво историјским аргументима.

_______________________________________________________

ПОСЛАНИЦА САВЕ КОСАНОВИЋА

Митрополит је посланицу упутио 26. априла 1883. године. Сачувала нам се у препису гламочког проте Стеве Кукрике од 13. маја исте године. Текст, очишћен од сувог административног заглавља, гласи:

„До нашега је знања и слуха дошло увјерење да се недавно устројила некаква моћна пропаганда за Босну којој је цјељ ширење латинске вјере у Босни и умножење посљедоватеља Риму. Кад би та пропаганда обратила своју пажњу на некрштене народе, а оставила на миру нас православне синове једине истините Свете источне Цркве којој не би радњи завидили, али нас искуство и историја учи да је Рим, пошто је отпао и одјелио се од јединства једине саборне и апостолске цркве, увијек насртао на нашу мученичку цркву и служио се свима начинима и средствима да нас за се задобије. Тако је у тој намјери, можда, заснована и садашња нова пропаганда за Босну. Истина, ми имамо тврдо поуздање у Бога и његов свемогући Промисао као и у заштиту Њ. Ц. К. и А. Величанства нашег доброг и правдољубивога Цара и Краља Фрању Јосифа И, кога нека Бог подржи здрава и срећна, и коме смо ми сви вијерни искрено, да он неће допустити никаква насиља на нашу вјеру. Тако исто ми имамо несумњива поуздања у свијест и тврдоћу вјере нашег правдољубивог свештенства као и увјерења о народној љубави према својој православној цркви и прађедовској вјери коју је утемељио светитељ Сава српски, али опет нашу архипастирску душу мори зебња и страховање да лукава вјештина пропагандиста и мисионера, њихов начин и моћна средства, мито и обећања, не помуте памет простога и неуког народа, слабије, немоћније и сиромашније особе и не заведу их странпутицом.

Зато смо се нашли побуђени упозорити вашу пречасност, а преко Вас и цијело Вам подручно свештенство, да будете на опрези и да чувате стадо које Вам је Дух Свети повјерио чрез рукоположење архијерејско. Да свакодневном приликом и у сваком дому поучавате мало и велико, мушко и женско, старо и нејако да остану тврди и непоколебити у православној вјери, да се чувају свакога сношаја са мисионерима и проповједницима других вјера, те да се не даду завести ни преварити. На мито и обећања исто тако да младеж обојега пола, која је приспјела за женидбу и удадбу, савјетујете да избјегава сваки додир љубави са иновјерцима и ако има које чељаде по најму или у службама код туђинаца да родитељи, обштине и дотични свештеник пазе на те невине овчице Христове, а особито да се свакога поста исповиједају и причешћују којом приликом ће их свештеник поучити у вјери и у добром владању.

Још се препоручује Вашој пречасности и подручном Вам свештенству да пазите на себе и на своје владање, јер сте Ви со, виђело и углед народа, те да својом трезвеношћу и побожним живљењем пружате пастви добар пример, особито при свадбама, крсним именима, крштењу и другим тајнама и обредима наше Свете Цркве, када су најбоље згоде и прилике поучавати народ, утврђивати га у вјери. Препоручивати му да чувају образ и поштење супруженско, као и друге хришћанске добродетељи, љубав и братску слогу.

Стојте, дакле, будни и трезвени на стражи православља јер су времена врло мучна и критична у којима се не проповједа христијанство него папство.

Ову окружницу сви подручни Вам свештеници имају сваки за себе преписати и својим парохијанима прочитати. Препоручујући Вас, свештенство и мили народ милости великога Бога и Спаса Нашега Исуса Христа, молитвама Богоматере и светога Саве Немањића, призивамо благослов Господњи на цијело богохранимо наше стадо“.

 

Митрполит Сава Косановић.

Митрполит Сава Косановић.

Сава Косановић је био први Србин на постољу сарајевских митрополита после укидања Пећке патријаршије 1766. године. Цариградски патријарх Јоаким III са Светим синодом изабрао је Косановића за дабробосанског митрополита новембра 1880. године. Избор је указом потврдио аустријски цар Франц Јосиф I. чија је власт пратила сваки његов корак и бележила сваку његову реч. На његове жалбе против неправди и неправилности, које је износио и достављао, влада се није много обазирала. Поводом опасности и насртаје сарајевског надбискупа Штадлерана на православне Србе,  Митрополит Косановић упућује Окружницу свештеницима Дабробосанске митрополије, којом захтева да буду одлучни бранитељи своје угрожене православне вере. Тада долази у оштар сукоб са римокатолицима чија пропаганда, потпомогнута окупационим властима, није бирала средства у борби против митрополита Косановића. Последица тог сукоба била је његова оставка којом је молио цариградског патријарха Јоакима IV да му се дозволи да остатак свога живота проведе у Сарајеву, као приватно лице које се неће ни у шта мешати. (У то време је васељенски Патријарх био надлежан за питања хиротонисања и разлучења а његово име се помињало на богослужењима). Народ је био изненађен овом вешћу. Око 170 угледних грађана саставило је телеграм у коме моли цариградског патријарха да оставку не уважи.  Знајући зашто је митрополит Сава поднео оставку, патријарх је није прихватио али, неколико месеци касније, под притиском аустроугарског двора ипак је уважио и потписао. После пензионисања и повлачења са трона митрополита Косановића, влада му није дозволила да остатак свог живота проведе на свом имању.  Косановићева обавеза да се настани у Бечу, кога није волео и где се ускоро разболео. Под изговором да због болести жели да се пресели у благе египатске пределе, иако у стопу праћен агентима Монархије, он из Солуна успева да се домогне Црне Горе где га је примио митрополит Митрофан Бан који му је указивао посебну пажњу до краја његовог живота.

_______________________________________________________

ПОСЛАНИЦА ГЕОРГИЈА НИКОЛАЈЕВИЋА

Предмет ове посланице јесте распрострањена појава лажних икона које је римокатоличка пропаганда растурала по српском православном народу Босне и Херцеговине. Окружница је упућена 7. априла 1888. године „Пречасном свештенству, благочестивим црквеним општинама и народу дабробосанске епархије“ и врло је занимљивог садржаја:

„Пријављено је, да се међу наш српско православни народ протурају којекакве слике као иконе, који народ незнајући да у том може бити какве пријеваре – купује, тим више што су јефтине и што се доносе на ноге.

Међу таковим сликама тешко се може наћи и један лик да управо одговара типу православне источне цркве. Слике могу бити за око лијепе и примамљиве, али могу имати грдан недостатак; па обично нијесу правилно ни словима обиљежене. А колика се штета чини нашој светој цркви уношењем и присвајањем икона, које нијесу и не могу бити строго православне; о том не треба доказивати. Стога не пропуштамо овим упозорити Наше свештенство, црквене општине и народ на ту околност, те топло препоручити: да убудуће нико не купује икона на којима не буде печата ове АЕМ Конзисторије“.

Посланица је написана против покушаја сарајевског надбискупа Јосипа Штадлера којима је дао да се израде иконе са Светим Савом и Светим Петром, али и друге иконографске композиције које су одисале присилним јединством православних и римокатолика под врховништвом римског папе. (Види: Православље у Босни и Херцеговини, написао П. М. Томић, Београд 1898, стр. 75-76).

 

Митрополит Георгије Николајевић.

Митрополит Георгије Николајевић.

Пошто је Митрополит Сава под притиском бечког двора морао да поднесе оставку двор је за администратора Дабробосанске митрополије прогласио Георгија Николајевића. Већ прве године као митрополит је посетио сваку православну кућу у Сарајеву. За 10 година, колико је био митрополит: рукоположио је 7 ђакона, 2 јерођакона, 75 свештеника и 4 јеромонаха. Такође је и произвео 2 протођакона, 2 протосинђела, 1 игумана, 15 протојереја; 2 архимандрита, а 11 свештеника је одликовао црквеним појасом. Осветио је 35 новосаграђених и обновљених цркава, а отворио је још 17. Обновљене су и отворене 52 нове цркве. Многе цркве у Босни, као и Херцеговини нису имаче црквене књиге, због чега у многим црквама није ни служена литургија. Георгије Николајевић је решио овај проблем тако што су у Сарајеву о државном трошку прештампаване руске црквене књиге. Митрополит Николајевић је помагао све активности које су имале српско обележје.

_______________________________________________________

ПОСЛАНИЦА НИКОЛАЈА МАНДИЋА

Предмет посланице која је упућена верном народу 23. јануара 1898. године јесте појава римокатоличких пропагандних летака. У препису гламочког проте читамо и назнаку: „За цркву у Прекаји, за обе парохије, да се прочита парохијанима“. Та „Окружница пречасном православном свештенству дабробосанске митрополије“ гласи:

„Конзисторија је званично извјештена, да се по свештенству, а можда и по народу нашем растурају поједине свеске пропагандистичког листа „Балкана“ и да те пошиљке врши накладна тискара Антуна Шолца у Загребу.

Тај недостојни поступак наметљивости конзисторија осуђује и пречасно свештенство пажљивим чини да достојно одбије самозванце од себе и својега народа и да то дјелом и говором жигоше онако како је и заслужило, да све свеске тога наметљивога органа поврати ономе ко их је послао; да по парохијама својим распита, па ако нађе покупи и пред народом уништи све што се нађе, да се у народ са ма које стране и ма шта било растурује са намјером да се православље подрије и олаби, као: књижице, слике или опроснице које каковијех братовштина.

Пречасно свештеснтво као чувар чистоте православља, по својој светој дужности, љубави спрам цркве православне и њезиног до данас ничим повређеног Христом Спаситељем, апостолима, васионским и помјесним саборима и светим оцима, повређеног учења; треба да покаже у овом погледу дјелатност своју утолико јачу, уколико непријатељ прикривено њему самом својственом начину већма развија.

Божија благодат нека буде са вама и паством вашом“.

Растурање брошура и летака је био тадашњи римокатолички начин задобијања верника. Патер Хајде, пореклом Немац, се истицао у томе, ружио је веру православну, заједљиво нападао Србе и њихово свештенство. Новцем је мамио „залутале“ овце к себи.

Митрополит Николај Мандић (Преузето са: planeta.rs)

Митрополит Николај Мандић (Преузето са: planeta.rs)

После смрти Дабробосанског митрополита Георгија Николајевића митрополија била је упражњена преко девет месеци. Одлуком цара Франца Јосифа I од  децембра 1896. године, у споразуму са Цариградским патријархом Антимом VII и Синодом Цариградске патријаршије, митрополит Мандић је истовремено одређен за администратора Зворничко-Тузланске митрополије до њеног попуњавања. Штампање црквених књига о државном трошку које је започео митрополит Георгије Николајевић наставио је и митрополит Мандић. Земаљска влада је на заузимање митрополита снабдела многе цркве одеждама и црквеним предметима, а 1900. године набавила је нов намештај за салу где су држане конзисторијалне седнице. Године 1905. од уштеде писарничког паушала основана је Конзисторијална библиотека са преко 1.000 дела богословске, правне и лепе књижевности. Заслугом митрополита Николаја Мандића заживео је мировински фонд за издржавање сиротих свештеничких породица, коме је темељ положио блаженопочивши митрополит Георгије Николајевић. Митрополит Мандић је посебну пажњу посветио Светој тајни крштења. Наредио је свештеницима да на први позив родитеља одмах крсте новорођенче да се не би десило да дете умре некрштено. Према сачуваним подацима митрополит Мандић је у Дабробосанској епархији рукоположио преко 60 свештеника. Веома мали број их је одликовао, јер је у додељивању одликовања био строг.

Време њиховог деловања и борбе за православље било је изузетно неповољно и веома опасно. Иако је Цариградска патријатшија одлучивала о хиротонисању или смењивању клира, то није било могуће спровести на простору под аустроугарском окупацијом без потписаног Указа Аустроугарског владара. А баш из тог света су долазили они најагилнији да покрштавају српски народ. Укидање слободе вероисповести Србима и насилна или “плаћена” промена вере за римокатоличку јерес, од таквих, сматрала се за нарочит успех и било награђивана и слављена. Да би се имао још бољи увод у то стање препоручујемо текст који говори о томе колико је српских Епископа и црквеног клира, који су се истински трудили за одржање народа у православној вери, било убијено у Бечу односно “напрасно умрло”. текст можете прочитати посетом ОВЕ СТРАНИЦЕ. Данас српке владике не доживљавају телесну смрт у Бечу али је о само зато што су запали у јерес Екуменизма и кроз такво деловање, више него што би било који римокатолик могао, раслабљују дух православља у српском народу због чега је неопходно што више о томе говорити али на прави начин. То свакако значи клонити се водећих медија и владика за које се по својим делима може видети коме се приклањају а кога се одричу. Да би се то препознало заиста нису потребно никакве школе ни било каква писменост.

 

Стални дописник портала Новинар.де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица

 

Извори:

1) Посланице тројице дабробосанских митрполита.

2) Митрополит Сава Косановић

3) Нема више времена – од пожара у Витлејему до шпанске серије у Бечу

4) Митрополит Николај Мандић

5) Митрополит Георгије Николајевић

6) Тајанствене смрти српских владика у Бечу и другде.

7) Митрополит Николај Мандић ФОТО




1 коментар у вези “Посланице тројице дабробосанских митрополита”
  1. Slavni i Sveti preci danasnjih SRBa stide se odrodjenih potomaka svojih koji su najvecim svojim djelom kroz jugoslavenstvo se rasrbili, a kroz ekumenizam, papizam i globslizam se odrekli Svetog Pravoslavlja i postali ni voda ni vino vec buckurus koji nesluzi nicemu drugom nego da se prospe!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo