logo logo logo logo
Рубрика: Вреди прочитати    Аутор: Иван Максимовић    1.325 пута прочитано    Датум: 29.05.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

И замишљена рана може да боли.

И замишљена рана може да боли.

Редакција портала Новинар.де (www.novinar.de) дошла је до снимка на коме се виде припадници Војске Србије са америчком „браћом по оружју“ у заједничким вежбама.

Овај видео је направљен у „промотивне сврхе“ (ми би пре могли да кажемо посрамљивачке сврхе имајући у виду тренутак и околности у којима се ово бунило дешава) и ускоро ће бити организовано пласиран. Ово није први пут да се овакве војне вежбе одвијају али јесте први пут да су припадници терористичке УЋК са Косова и Метохије равноправно заступљени као и наши војници – додуше од оних истих који су за ове и разорили, окупирали и откидају део наше земље.

Пише: Иван Максимовић / 29.05.2014.

***

Мој Милане, кад у НАТО пођеш…

Видео снимак који почиње панорамом са благим брежуљцима над чијим врховима доминира минарет „локалне џамије“, која је део „сценографије“ ово војног полигона, приказује тимове америчке и српске пешадије, на војном полигону у Хохенфелсу (Немачка). Задатак овим војницима јесте да „очисте“ терен, односно осигурају простор за надолажење пешадије испред које су пошли. Током акције један од српских војника, по сценарију, бива рањен а амерички колега му вида рану и онда га одвлаче у жбуње.

Чује се и српски језик. На тренутак све изгледа као у филму с тим што се српски говори течно за разлику од поменутих. Дијалог почиње реченицом „јел идемо, Милане?“. И одоше…

Током рањавања, овоме што глуми српског војника(глуми, јер частан српски војник ту нема шта да тражи), прилази амерички колега и почиње да му затеже гумицом ногу како не би невидљиво искрварио с обзиром да је замишљено рањен. Тада други од српских замишљених војника коментарише „рањен је у ногу. Може да говори“. И она прва, као и ова реченица, садрже у себи јаку симболику. Тако је и са српском државом. Све сами умишљени професионалци, без образа, заборављеног завета, заклетве и части, за шаку долара замишљају од себе да су јунаци и јуришници. Обратимо пажњу на улогу која им је додељена „чисте терен за долазак пешадије“. Сама пешадија представља топовско месо. Шта ли је тек са онима који су испред њих? Рецимо да је неки однос одреска и млевеног меса.

Да ли је ко нормалан и могао да помисли да ће они (НАТО агресори) који нису смели да копнено уђу на територију КиМ-а 1999. године плашећи се огромних губитака у људству приликом сукоба са српском војском, данас да обучавају те српске војнике да буду – још бољи у томе? Не, није. Толико луди само ми можемо да се правимо и нико више.

Међутим, ове године је вест посебно заболела српску јавност јер су у тим вежбама равноправно заступљени и шиптарски терористи са простора јужне српске Покрајине коју су окпирали и разорили ови што видају ране „српском војнику“ (у даљем тексту Милан).

 

Ко не слуша песму, слушаће олују.

И Србија постаде „рањена али може да говори“. Али не проговара, јуначки трпи све оно што не мора а убија је. Ваљда хоће да постане јача… ако преживи.

У медијима се провлачи вест како ВС заједно маневрише са шиптарским припадницима „КБС“ а представници одрођених делова српске Владе се згражавају над понуђеном помоћи од тих истих за време поплава у којима је ВС показала сав свој дефект стечен током година саветовања и модернизације од стране НАТО-а. Али, Милан је за новине рекао „звао сам наше да им пренесем а они рекли – настави, и ја послушао наређење“. Да, много је сведочења где људи са простора бивше Југе,  када се сретну преко гране, просто буду обузети носталгијом. Ваљда отуђеност међу „савезницима и пријатељима са Запада“ утиче на претерани раст исте. Србији смета само то што тих неколико Милана, тих НАТО српских војника није дошло да се покваси у Обреновцу – а Шиптаре не прихватамо! Свако нека се дави код своје куће. Барем је то часно.

Представници ВС су иначе већ годинама редовни учесници НАТО вежби ко год у Србији да је био на власти од демократских промена, тачније од доласка Тадића и касније Шутановца на место Министра одбране. И ту нема ништа ново и не треба се бунити прогресу, напретку и бољитку већ клерофашистичким идејама о слободи коју нам је Господ даровао. То је кочница прогресу а не савијање главе, магарчење пред живим непријатељем и пљување по мртвим прецима којима би требали, ако ништа друго, бар да се захвале што уопште могу да пљуну. „Јер, да није ове државе, ђе би ја свога керо свез’о?!“

 

Лепа села лепо (ће да) горе.

Знате шта мене брине? Она џамија са почетка приче. Никада ме ниједна права џамија није бринула као ова лажна. Ево и зашто. Није она направљена на том немачком Амселфелду да би се наши у овој пеинт бол игри осећали „као код куће“. Направљена је она много раније. Са много озбиљнијом сврхом. На том месту су се тренирале НАТО јединице које су долазиле на Косово и Метохију у њихову „мировну мисију“, већ годинама. И то тако да се тачно зна ко су „вредни магарци“ а ко „црне овце“.  Проблем је само што једни требају да би окупација била успеша а други само сметају. Али ако нема ових да сметају онда ни НАТО неће бити потребан. Зато треба наћи оне који би били између, просто речено – уместо да сметају нека штите оне који су потребни па макар и од себе самих. уосталом то НАТО свуда у свету и ради.

Ту почиње друго поглавље. Са брда одакле је Милан пуцао гледајући у минарет, спустамо се у градић. Оно што вас ту сретне за неверицу је. Саобраћајни знак који вас обавештава да сте ушли у Гњилане! Дакле не спрема се наш Милан за Сирију, Либију, Никарагву, Украјину па ни Русију, судећи по знацима. Већ за… Гњилане… А ту долази као миротворац. Кога друго да мири и смирава до Србе и Шиптаре. Да се ништа не препушта случају видимо по осталим детаљима ове сценографије. Ту се налази „православни храм“, импровизован до детаља заједно са свештеником и његовим стомачићем. По фотографијама које видимо – „глумци“ су убеђени да су Срби много агресивнији и посесивнији. Нема везе што је српска земља – интереси су Запада а уз то иде само „независно“ Косово па нека је мајци и крваво, хероинско, рушилачко, терористичко, заслепљено мржњом, геноцидно… Њено је, лепо јој је. А ни Милан се не буни, он има своје наређење.

На следећим фотографијама приказан је начин обуке НАТО војника на полигону Хосенхелф, који се припремају за одлазак на Косово и Метохију. Већ годинама се сценографија не мења. На том полигону је и наш Милан.

На крају ево и неких од резултата обуке са полигона о коме се говори у овој причи:

А ово на обуци нису имали. Срби деле храну са окупаторским војницима на барикадама где им се одузимају и земља и животи. Овако чист и без прикривених намера испуњавање завета из Јеванђеља да ко нас каменом ми њега хлебом, несумњиво је у некоме од ових војника посејао семе вечног живота и жеље за исконском правдом.

Историја је учитељица живота на чијим часовима Срби спавају.

Да се вратимо у прошлост и то нашу.

У периоду после Другог светског рата Срби на Косову и Метохији пролазе кроз невиђену голготу. На стотине хиљада их је протерано, многи убијани, девојке и девојчице силоване, имовина преотета. Нико није одговарао за то.

Седамдесетих и осамдесетих долази до масовног прогона Срба који у колонама крећу да напуштају КиМ. СФРЈ „шути“. Организује „несврстане“ негде по белом свету и црној Африци.

Исељенике у колонама пресреће Слободан Милошевић. Слуша њихове проблеме и обећава да ће помоћи.

Видовдан, шестоти по реду, подсећа на заборављене светиње, на јунаке (гле чуда) веће и светлије од партизанских (иако су и они махом Срби). Подсећа да је на Косову проливена крв, дат завет и освећена земља. Милошевић нуди обнову српских земаља – ако народ хоће. На његов начин, додуше. А у тренутку када остали, са свих страна, то много више желе.

Године 1989. Милошевић враћа Уставом КиМ под пуну управу Републике Србије. Сузе и радост код косовских Срба. Насиља од стране Шиптара се смањује јер безбедност преузима центар у Београду а селидбе престају.

Почетком деведесетих ојачавају сепаратски покрети финансирани шверцом наркотика и белог робља у Европу и Америку. Невиђену суровост показује шиптарска мафија при преузимању послова од тамошњих криминалаца, по извештајима ФБИ-ја. Не смета то Американцима, имају они дугорочне планове. Ратови у Хрватској и Босни одлажу питање Косова.

Средином деведесетих почињу убиства и киднаповања српских полицајаца, интелектуалаца и цивила. По први пут се обелодањује до постоји некаква „УЋК“.

Запад криви Милошевића за „репресију“ над Шиптарима да би почели да бомбардују Србију у име демократије, без икаквог одобрења јер нема ни повода. Говоре како Шиптари не желе независност већ аутономију и демократске услове живота.

По окупацији Косова намеће се независност као једино могуће решење јер су сва друга (лажна и намештена) исцрпљена. Да би се приказала праведном западњачка машинерија незаустављиво сатанизује Србе, иначе једине жртве, а оправдава и прикрива злочине Шиптара, до данас.

Погром 2004-те године помаже да се добрим делом „ослободе“ и оних тврдоглавих Срба. Да је то био пожељан потез видимо по томе да нико није кривично одговарао а сада знамо и да је све било организовано. Ето, баш негде у Немачкој и Америци.

Север КиМ нападнут 2011. године да би се и ту сломио отпор. Сарадњом са Тадићевим а после и „напредњачким“ режимом у Бриселу се вештачки чупају нити између два дела Србије. У два наврата без повода НАТО војници, данас али чак и у том истом тренутку Миланови другари, пуцају по ненаоружаном српском народу не би ли им већ једном преотели земљу и историју.

Данас, после силом, претњама, уценама и уз многе обмане, прогураних шиптарских избора на северу КиМ, промовишу се и „парламентарни“ за шиптарску „владу“ на Косову. Повлачењем и гашењем својих институција, уз срамне епитете „паралелне“, не оставља другу могућност до успостављања шиптарскх лажних и неважећих институција.

У том тренутку… Милан са брежуљка осматра минарет у српском граду на територији Немачке. Чисти терен за НАТО војнике који треба да упадну у „Гњилане“. Заједно са онима и за оне који су упрљали руке и болесне умове Радоњићким језером, Клечком, Жетеоцима у Старом Грацку, Волујком, Жутом кућом, аутобусом у Ливадицама код Подујева, стотинама српских храмова, гробаља, домова…

Већ следећег месеца, овог јуна, у базу на југу Србије Милан доводи своје другаре из Немачке да мало вежбају код њега кући. Неколико километара од правог Гњилана, оног на Косову и Метохији. Хоће ли Милан да прође крај џамије са својом браћом по оружју да би осуо паљбу на малени остатак тврдоглавих, неразумних Срба?

 

Мој Милане, па јел’ дотле дошло?

Звучи немогуће? Али кад се присетим и све горе набројано изгледало је немогуће пре него што се десило. Међутим неко се трудио па све немогуће учинио могућим.

Немогућим се чинило да ће Милан у Немачкој са Шиптарима и Американцима да осигурава прилаз Гњилану. А од кога?

9652864738_728af5190e_z

Црна су времена дошла, није шала… Хоће ли, како и на који начин преживети српство?… (Источни Конго, Африка. Фото: Џони Хог)

 

Сећам се да смо му радосно, са сетом и дивљењем певали. Деда би био поносан као никада у животу. Ми клинци гледали смо у Милана са дивљењем држећи се рукама за ивицу стола и пропињући се на прсте да га видимо. И он би нас погледао свечано и са осмехом пуним љубави. Веровали смо у његову снагу и бескрајну оданост. Сви часни преци и ратници кроз дедине очи, испод накривљене шајкаче и кроз неколико седих власи, гледали са поносом у тек стасалог Милана и он је у том тренутку био победа свих наших ратова и битака до тада.

 

Мој Милане, кад у војску пођеш,

кад у војску пођеш, мој Милане.

Немој моју капију да прођеш,

капију да прођеш, мој Милане.

Ногом стани марамицом мани,

марамицом мани, мој Милане.

Нека пукну сви наши душмани,

сви наши душмани, мој Милане.

 

Мој, Милане… кад у НАТО пођеш, не маши и не јављај се. Капију ми слободно прођи и не враћај се. Јер душмани нису, изгледа да смо ми пукли. Опет, не знам хоћеш ли ме послушати. Ти само пратиш наређења а ја сам непоправљиво тврдоглави Србин.

 

Стални дописник портала Новина.де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица

 

Објављено 28.05.2014
2006-2014 ©новинар.де




4 коментара у вези “ЕКСКЛУЗИВНО: „Српски војници“ са америчким на НАТО вежбама у Немачкој! (ВИДЕО, ФОТО)”
  1. […] новинар.де […]

  2. […] Опасан тренинг… (U.S. Army photo by Markus Rauchenberger) Лепа села лепо (ће да) горе. Знате шта мене брине? Она џамија са почетка приче. Никада ме ниједна права џамија није бринула као ова лажна. Ево и зашто. Није она направљена на том немачком Амселфелду да би се наши у овој пеинт бол игри осећали „као код куће“. Направљена је она много раније. Са много озбиљнијом сврхом. На том месту су се тренирале НАТО јединице које су долазиле на Косово и Метохију у њихову „мировну мисију“, већ годинама. И то тако да се тачно зна ко су „вредни магарци“ а ко „црне овце“.  Проблем је само што једни требају да би окупација била успеша а други само сметају. Али ако нема ових да сметају онда ни НАТО неће бити потребан. Зато треба наћи оне који би били између, просто речено – уместо да сметају нека штите оне који су потребни па макар и од себе самих. уосталом то НАТО свуда у свету и ради. Ту почиње друго поглавље. Са брда одакле је Милан пуцао гледајући у минарет, спустамо се у градић. Оно што вас ту сретне за неверицу је. Саобраћајни знак који вас обавештава да сте ушли у Гњилане! Дакле не спрема се наш Милан за Сирију, Либију, Никарагву, Украјину па ни Русију, судећи по знацима. Већ за… Гњилане… А ту долази као миротворац. Кога друго да мири и смирава до Србе и Шиптаре. Да се ништа не препушта случају видимо по осталим детаљима ове сценографије. Ту се налази „православни храм“, импровизован до детаља заједно са свештеником и његовим стомачићем. По фотографијама које видимо – „глумци“ су убеђени да су Срби много агресивнији и посесивнији. Нема везе што је српска земља – интереси су Запада а уз то иде само „независно“ Косово па нека је мајци и крваво, хероинско, рушилачко, терористичко, заслепљено мржњом, геноцидно… Њено је, лепо јој је. А ни Милан се не буни, он има своје наређење. На следећим фотографијама приказан је начин обуке НАТО војника на полигону Хосенхелф, који се припремају за одлазак на Косово и Метохију. Већ годинама се сценографија не мења. На том полигону је и наш Милан.   новинар.де […]

  3. […] новинар.де […]

  4. Sadasnje vlasti beogradskog Pasaluka uskoro ce Vojsku Srbije kao najamnike da salju na KiM da cuvaju siptarsku vlast od SRBa i postenih Albanaca koji su nezadovoljni nacinom njezinog vladanja!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo