logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво    Аутор: Преузето    516 пута прочитано    Датум: 18.05.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

srbljanovicУглавном текстове спремам дуго и пажљиво па их објавим у научним или информативним медијима. Зато често не стигнем да кажем шта ми је на срцу, или бар не на време. Мој нови блог је решење. Ту ћу писати брзо, у даху, а ви не замерите што није савршено.

Објавио Андреј у Текстови мај 18, 2014

***

Имам нпр потребу да браним Биљану Србљановић од хајке која се подигла на њу. Не зато што смо екипа или што јој дугујем услугу. Напротив, она и њега екипа покретали су још горе хајке против мене па јој дугујем сасвим другачији текст.

То радим да бих указао на кризу вредности милосрђа у нашем друштву.

Милосрђе би требало да буде знак доброчинства и саборности, да се врши стално и тихо. Ми смо од милосрђа направили инцидент. Нешто што се врши једнократно, на сав глас, често са циљем величања себе и понижавања других. (Иначе, ми од свега правимо инцидент, укључујући и нашу отаџбину, која ће ако овако наставимо, историјски гледано, испасти једнократни инцидент слободе у миленијумском трајању ропства и туђе власти).

На тај начин милосрђе се претворило у своју супротност и почело да служи индивидуализму, који је иначе код нас, по мом искуству, израженији него на ”индивидуалистичком и отуђеном Западу”.

Не знам браћо Срби да ли знате, али Америка и ЕУ су статистички најмилосрдније културе на свету. Кад сам био у САД, са чуђењем сам открио да многе највеће установе (чак и Харвард!) највећи део прихода добијају из донација, а да су Aмериканци, иначе чувени по безобзирном капиталистичком индивидуализму, људи који највише новца на свету дају у добротворне сврхе.

Колико сте ви у последњих годину дана уложили у општи интерес: новца, минута, енергије?

Кад сам од мање више све српске елите на свету тражио 100.000 евра за борбу против антисрбизма, скупио сам 300 евра (100 је дао суоснивач).

Кад је Арно Гујон, на почетку свог активизма, одржао прво донаторско вече са Србима у Француској, добио је 10 пута мање новца него са Французима и једва исплатио трошкове.

Када спасилачке екипе током ове поплаве иду по кућама, људи не само да одбијају помоћ, него одбијају и да их пусте кроз двориште да стигну до комшија.

Али онда дочекамо својих пет минута, као што је неко болесно дете, или нека Србљановићка, и у тих пет минута сви се утркујемо да будемо најмилосрднији на свету.

Како изаберемо тих пет минута? Бојим се о томе да пишем, али ајде да испробам како иде ово блоговање, ако ме затрпате критикама, следећи пут нећу бити овако искрен (а можда будем и још искренији, из ината, видећемо).

Пример болесне деце, за коју водећи лекари у земљи и иностранству кажу да су неизлечива и одбију да оперишу. А онда очајни родитељи нађу неког шарлатана, којем је добит важнија од добробити пацијента, који каже нема проблема, оперисаћу, али за астрономску цифру.

Очајни родитељи се обрате јавности за умируће дете. Е то је тих наших пет минута. Али знате за кога? За оне исте који не дају спасиоцима да прођу до комшија. За оне исте који завиде сваком ко је бољи од њих. За оне који да би били срећни чекају само једно: да комшији цркне крава. То је једина прилика да они буду милосрдни. Јер унесрећени родитељи никако не могу да буду бољи од њих. Ако им се оствари сан, остаће са тешко болесним дететом. Ако се сан не оствари, доживеће највећу трагедију, да сахране своје дете.

Само најсебичнији постају милосрдни тек кад је неко толико јаднији од њих. Да су очајни родитељи којим случајем тражили помоћ за српског вундеркинда који је остао без стипендије… не би добили ни динара.

Случај Србљановићке? Многи који су дуго чекали нешто лоше да кажу о њој сад могу да се сакрију иза паравана, Боже мој, милосрђа, и да пљују до миље воље. При томе да сами испадну високо морални и квалитетни људи, све праведници и светитељи. А грешницу ћемо каменовати.

Ускоро ћемо бројати ко је колико пелена поклонио, колико лопата убацио у џакове са песком. То није милосрђе. Милосрђе захтева безбројне лопате, уграђене свакодневно у темеље општег интереса. И нема ударничких значака. Награда ти је што у том здању живиш и ти и читава заједница, и што ће у њој живети будућа поколења.

За крај да додам да сам као директор КЦНС јуче подржао отказивање свих програма – против своје воље.

Један сам од оних који би, да сазнају да је сутра крај света, наставили да раде тачно оно што раде. Мислим да свако треба да ради свој посао, да писци треба да пишу и држе промоције, без обзира што је криза, а можда и баш зато. Претпоставка је да баш на тај начин навише доприносе општем интересу.

Ако та претпоставка не важи, е то је онда други проблем, за други блог.

Сад одох са децом у цркву, не знам да ли то сме да се ради док су #poplave.

 

извор: Блог Андрег Фајгељ

http://andrej.fajgelj.com/moj-prvi-blog-podrska-biljani-srbljanovic/

 

 

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo