logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно    Аутор: Иван Максимовић    205 пута прочитано    Датум: 2.05.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

А. Ђикић: "Српски преговарачи у Бриселу наивни"

А. Ђикић: “Српски преговарачи у Бриселу наивни”

Недавно је прошло годину дана од парафирања а након тога и усвајања такозваног „Бриселског споразума“ којим се регулишу не само услови живота Срба, већ и много више од тога, на Косову и Метохији. Понуђене услове из тог споразума српски преговарачи су у потпуности прихватили а на изненађење чак и њихових креатора.

Припремио: Иван Максимовић / 02. мај 2014.

***

Данас је на терену стање у потпуној супротности са најавама српских потписника овог споразума чија се званична верзија до данас крије.

„Србија из бриселског споразума не може да добије ништа а може да изгуби много“ каже за портал Новинар.де професор Александар Ђикић који је неуморно и без посустајања указивао, писао и заступао родољубиве ставове истински се залажући за учвршћивање нашег посрнулог националног бића. А и сам је сведок многих неправди нанетих српском роду.

„Када причамо о читавом овом процесу који се дешава око Косова и тог силног притиска са Запада, војног, дипломатског, економског… А када у тај контекст доведемо и јачање Турске, последњих неколико деценија, можемо једноставно да дођемо до закључка да је та велика Албанија нека одскочна даска да се остваре неоосманске аспирације које се евидентно буде у Турској а најпрепознатљивије су током турских предизборних кампања. Нескривено се говори о претензијама Турске на ове просторе. Ако све то сагледамо и мало размислимо, видимо да се око велике Албаније сплео један читав низ моћних савезникаи из арапског света, Емирати, Саудијска Арабија и тако даље, али и из Турске а нарочито из Западног света пре свега Америка, Немачка и Велика Британија. И онда када све то знамо, ако знамо, онда нам самоубилачки делује оно што наша дипломатија ради у бриселским преговорима под покровитељством управо тих земаља којима одговара Велика Албанија а никако им не одговара нормална и стабилна Србија и здрав српски народ“ предочава Ђикић.

„Бриселски споразум“ се у српској јавности и котролисаним медијима на сва уста проглашао готово највећим историјским успехом српске дипломатије. За убеђивање Срба на Косову и Метохији у ту добробит власт није штедела ни читаве жандармеријске јединице а у више  случајева уцене, претње и насиље употребљени су као средство убеђивања. На основу свог искуства и сазнања Ђикић сматра да је државни врх Србије понудама „Бриселског споразума“ приступио доста наивно јер све и да је српска делегација која у Бриселу преговара, најспособнија, најдобронамернија и национално најсвеснија, а што није тако, она би била у позицији Давида наспрам једног заиста Голијата. Дакле једна мала балканска држава, у проблемима у каквима се Србија налази, треба у тим бриселским споразумима да избори нешто против, у сваком погледу, изузетно моћних земаља. А све је то усмерено ка одузимању дела државне територије. То је немогуће. Немогуће је без неког евентуалног, страшног заокрета у политици Сједињих америчких држава и тих моћних земаља а што се неће тако брзо десити. Зато је Србија прерано, што се нарочито види након догађаја у Украјини и са Кримом, прерано, непромишљено ушла у једну такву авантуру“.

 

Геноцид, ратови, злочини и разарања које су нам Западне земље, не само деведесетих већ готово од ослобођења од Турака, без престанка наносиле до данас и не би имале тако погубан утицај, сматра Ђикић, када их ми не би смо аминовали. Са таквим ставом српска политика се неминовно окренула у рад против својих националних интереса.

„Нажалост, мислим да се Србија Бриселским споразумима добровољно одриче дела своје територије не сагледавајући целокупност балканске ситуације. Србија ће се врло брзо наћи у истуреном положају, доста ослабљена према једној моћној асоцијацији исламских држава пре свега ту мислим на Турску, велику Албанију, не треба занемарити ни фактор Босне јер је све то једна иста прича у коју Србија улази потпуно неспремна без сагледавања целокупности позиција на тој Балканској шаховској табли“ упозорава професор Ђикић на сву величину опасности која се занемарује у иступима српске дипломатије.

Оно што Бриселски споразум доноси, српски народ и родољуби одбијали су масовно. Власт се правдала тиме да је то нужност и олакшица којом ће пут ка учлањењу у Европску унију постати краћи. Због признања самопроглашене независности јужне српске покрајине од стране највећег броја земља Европске уније Срби су још активније одбијали тај споразум. Власт је још активније заступала такав свој став користећи средстав којима располаже.

Већ данас на Косову и Метохији можемо да видимо шта заиста тај споразум доноси. Једном речју – пуну независност Косова и Метохије, дела територије државе Србије. Најскупљег али најбогатијег, у сваком смислу. У ту, од овдашњих политичара препознату као велеиздају, упустили су се не само српски политичари који иза себе имају све прошле ратове у бишој Југославији које су водили, већ и највише српске културне и интелктуалне инстанце већ и они најважнији – представници Српске православне цркве са патријархом на челу. Шта ће незапамћена издаја донети будућој Србији? Свако може да тумачи на свој начин али ће се то неизбежно открити врло, врло убрзо.

 

Стални дописник портала Новинар.де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица, Србија.

 

Објављено 02.05.2014
2006-2014 ©новинар.де

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo