Након промоције књиге „Косово и Метохија – рат и услови мира“, руског академика Јелене Гускове присутни су могли да постављају питања о самој књизи али и о ауторки и њеном погледу на тренутну политичку ситуацију. Тако је Гускова дошла у прилику да одговори и на питање које се често може чути у медијима а о поређењу Косова и Метохије са Кримом. Присутни новинари у то време су већ напустили излагање па тако портал Новинар.де има ексклузивну могућност да пренесе мишљење једне од најцењенијих руских историчарки, доктора наука и изврсном познаваоцу прилика у српској политичкој историји од другог светског рата наовамо.
Припремио: Иван Максимовић / 21.03.2014.
***
Тренута политичка сиација и промене у геополитичкој карти света почеле су са залагањем Вашингтона у отимању Косова и Метохије од Србије и њихова свесрдна подршка. Ово данас је само лавина коју су насилно, кршећи сва међународна права и уз употребу силе покренули тада.
„Када је кренуло питање независности Косова и када је Вашингтон молио Русију да призна Косово, Русија је одговорила да неће признати јер је то преседан у међунардом праву. Америка је одговорила да је то изузетак из правила и да ни једна друга земља не може поступати тако како је било са Косовом. Москва је на то рекла ми никада нећемо признати Косово ако ви не желите да то буде преседан у међународном праву. После 2008-е, (кад је Запад омогућио да Шиптари са Косова и Метохије прогласе „независност“) свака држава има право да сама одлучује да ли признајемо или не признајемо било коју територију која жели отцепљење у, то јест из многонационалних држава. По том правилу се Русија понашала 2008-е у проблему Грузије и јужне Осетије и исто тако се понаша према Косову које никада неће признати . Крим је пошао од сопствених националних интереса а на то га је натерала политика Вашингтона“ изричита је Гускова.
Она наводи да су спeцијалисти разних друштено политичких струка одржали научни скуп где су разрађивали и предлагали руској власти како изградити критеријуме признавања територија које желе отцепљење. То је требалода буде на нивоу Хелсиншког декларације из 1975-е где би свака територија знала да ли она задовољава тако разрађене критеријуме или не. У те критеријуме је требало да уђу: Могућност економског опстанка, одсуство геноцида на тој територији, одсуство ратних сукоба и тако даље.
Могло је бити до 10 критеријума. Ако би се такви они усвојили Косово не би одговарало ни једном критеријуму и не би могло претендовати на независност, каже Гускова.
„ А на пример Придњестровље, то је засебна територија која не жели да буде у саставу Молдавије и увек је тежила Русији. Она већ двадесет година доказује своју могућност самосталног живота и самосталне државе. Исто тако је и са Кримом. То је са једне стране недостатак Међународног права са друге стране политичке амбиције Вашингтона. Они су криви за све то јер су тада почели да подржавају независност Косова“ недвосмислено је објаснила Гускова.
Своје искуство у сукобима и дешавањима на простору бивше Југославије она је обогатила и личним учешћем у мисији УН-а током ратова деведесетих. Члан је Сената Републике Српске. Лично је познавала Радована Караџића и генерала Младића и активно залаже за њихово ослобађање из Хашког казамата.
Стални дописник портала Новинар.де;
Иван Максимовић, Косовска Митровица, Србија
Објављено 21.03.2014
2006-2014 ©новинар.де
Да би сте послали коментар морате бити улоговани