logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати    Аутор: Иван Максимовић    206 пута прочитано    Датум: 14.02.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Дуге цеви.

Демократија излази из дугих цеви.
Поновљени шиптарски избори на КиМ

Забележено: 15.-17. новембар 2013.

Путовање аутобусом од Београда до северне Косовске Митровице траје око 6 сати и 30 минута, уз обавезно заустављање на граничном прелазу Јариње. Ту мешовити састав полиције КПС (косовских полицијсаких снага) и царине са припадницима ЕУЛЕКС и војницма КФОР у позадини контролишу путнике, пртљаг, теретни промет и лична документа. Некада је контрола рутинска и своди се на показивање личних докумената, а некада је она детаљнија.

Пише: Јово Вукелић – 14.02.2014.

***

Приликом уласка на Косово и Метохију у петак, 15. новембра, нама – путницима су тражене на увид само личне карте. А приликом повратка са Косова у Србију у недељу, 17. новембра, на дан одржавања локалних избора, од путника је затражено да поред индетификације докумената изађу из аутобуса и покажу садржину свог пртљага.

У петак се одржавао у Митровици завршни митинг листе „Српска“ на централном градском тргу. Дуж пута од граничног прелаза до Митровице било је распоређено десетине полицијских аутомобила са полицијацима, јер је из Београда на митинг долазио премијер Србије Ивица Дачић са сарадницима. На неких стотинак метара од центра стациониране су биле трупе КФОР, које су обезбеђивале цео појас око северне Митровице.
Приликом уласка у Митровицу било је паркирано 30-так аутобуса који су из околних места са Косова и Метохије и централне Србије довели симпатизере листе „Српска“ на овај партијски скуп. У аутобусу који је стизао баш у време почетка митинга је био и Небојша Јовић, шеф штаба за бојкот избора, који је негодовао што полиција зауставља аутобус са редовне линије и тражи да путници са стварима напусте аутобус знатно пре станице: “Неће им помоћи ови увезени митингаши, избори су пропали!”
Трг је био пун грађана, а локални лидери „Српске“ са српским министрима тражили су од грађана да масовније изађу на изборе. Дачић је истакао: „Гласање је једини начин да имате власт коју ће признати Приштина и међународна заједница. То је једини начин да буде формирана Заједница српских општина, чији ће административни центар бити у Косовској Митровици“.

Окупљени су аплаузима поздрављали делове говора премијера, али није било већег одушевљења у маси. Видело се да нема великог интереса грађана Митровице за ове изборе. Непријатни инциденти на бирачким местима 3. новембра оставили су мучан утисак код грађана и мало је њих који су хтели да говоре о изборима. Новинарске екипе су, видели смо, безуспешно заустављале људе на улици који су одмахивали руком не желећи да ишта кажу за јавност.
Сусрет са лидером бојкота др Марком Јакшићем открио је да је он врло задовољан неизласком грађана Митровице на изборе. Он то пластично објашњава: „Није гласало више од 90 одсто бирача. То је велики успех, јер смо грађане уверили да су избори штетни по њих. Не верујем да ће са свим притисцима на поновљеним изборима гласати много више људи, јер се мишљење и уверења не мењају преко ноћи. Зато овог пута немамо кампању против избора“.

Састанак са Оливером Ивановићем, кандидатом за градоначелника Митровице, протиче у другачијем тону. У његову канцеларију стално улазе активисти и чланови штаба, трају последње припреме и договори пред изборну ћутњу. Ивановић истиче: „Ја сам везан за овај град, желим да се у њему живи боље, квалитетније, да грађани имају бољи стандард и да све јавне службе буду квалитетне и ефикасне. Ови избори о томе одлучују, а не да ли ће Косово бити независно. О томе одлучује влада Србије, скупштина Србије и њен председник“.

Сарадње Оливера Ивановића и Крстимира Пантића, двојице кандидата за градоначелника северне Косовске Митровице још нема. Оба српска кандидата страховали су да због ниске излазности Албанац не постане градоначелник Митровице. Изборна кампања ова два кандидата била је пуна међусобних оптужби. Крстимир Пантић истиче: „Ивановић није искрен кад помиње сарадњу наших двеју партија. Мислим да се он ослања и на гласове Албанаца и Бошњака у трци за градоначника. Он више критикује потезе листе „Српска“, него поступке Приштине и ОЕБС“.

У суботу ујутро, дан пре избора у Митровици, која изгледа опуштено и делује мирно, крећемо комбијем за Приштину и Грачаницу где се такође 1. децембра очекује други круг избора за градоначелнике. Вожња траје око сат ипо због великих радова на путу кроз општину Вучитрн, јер се гради друга трака аутопута Митровица – Приштина. На изласку из северне Митровице возач мења спрске таблице за албанске и до Грачанице стижемо без заустављања и контроле путника.

На све стране поред пута виде се обимни грађевински радови на инфраструктурним објектима, мостовима, надвожњацима, а зидају се нове куће, хотели, банке, виде се и нове џамије у насељима. На жалост, виде се на два-три места поред пута и срушена српска гробља и уништени споменици што оставља мучан утисак и говори о вандализму, нетрпељивости и нетолеранцији која још увек влада Косовом.

Сачекује нас у Грачаници Драган Велић, председник Српског националног већа за Косово и Метохију и координатор Српског Комесаријата за избеглице. Питам га зашто смо видели велике гужве и редове пред Комерцијалном банком у Грачаници и он објашњава да су стигле плате за запослене који раде у српским институцијама. И додаје: а до када ће то да траје? Прича нам о борби за гласове између српских партија у другом кругу за градоначелнике у шест општина са српском већином. Помиње могућност договора и сарадње листе „Српска“ са албанским партијама, а не само Самосталне либералне странке, која је већ годинама у коалицији са владајућом Демократском партијом Косова (ДПК), премијера Хашима Тачија. Он истиче: „СЛС рачуна у другом кругу избора за градоначелнике на гласове Албанаца, тачније присталице Тачијеве ДПК. У тој ситуацији листа „Српска“ нема много избора, ако жели победу, сем да тражи подршку за своје кандидате међу неком од албанских партија. Има информација да се то управо догађа, да трају преговори о таквој сарадњи. С друге стране, док трају борбе партија за власт, грађани тешко живе, велика је незапосленост младих и то утиче да ово подручје још није добро и перспективно место за живот“.

Велић истиче уверење да ће примена Бриселског споразума, којег је добро проучио, донети Србима на централном Косову нове проблеме и да ће им погоршати ионако незавидан правни и економски статус: „Албанци теже независности и Србе и даље доживљавају као нужно зло, као реметилачки фактор. Нема наговештаја воље да живе у мултиетничком друштву, у толеранцији са другим народима и то је оно што највише брине“.

Повратак у Митровицу протиче кроз српско Лапље село и Обилић поље близу Грачанице, виде се нови дечији вртићи и школе, путеви су углавном у добром стању. И овог пута мобилна мрежа српске телефоније у централном Косову се често губи, нема сигнала, јер то питање на преговорима Приштине и Београда у Бриселу није до краја решено. Ове суботе је једна од српских слава – Ђурђиц – и по доласку у Митровицу чује се песма и музика из многих домова.

У рано недељно јутро, 17. новембра на дан избора, Митровица је тиха. Бирачка места су отворена у 7 часова изјутра, али су још по мраку у град стигле десетине борних кола КФОР, џипови ЕУЛЕКС и ОЕБС, полицијска возила КПС и одреди Цивилне заштите. Припадници ових јединица су распоређени дуж свих улица у Митровици, а посебно јаке снаге су око три бирачка места у центру града. Сви припадници снага безбедности су наоружани. Посећујемо бирачка места ујутро и видимо да грађани долазе да гласају. Сем снага војске и полиције и снага безбедности испред бирачких места нема других група грађана, који су 3. новембра ометали изборни процес. Видимо како комбијима око девет сати доносе доручак и воду окупљеним групама полицајаца и војника.

На улицама Митровице непрекидно патролирају возила ЕУЛЕКС и КФОР. Одлазимо у штаб кандидата Оливера Ивановића. На улици срећемо и министра владе Србије Александра Вулина који журно граби ка центру града. У изборном штабу затичемо Ивановића који протестује телефоном код ОЕБС, јер се рекламни штандови листе „Српска“ и на дан избора налазе у близини бирачких места. Тражи интервенцију да се уклоне штандови са пропагандним материјалом. У штаб стижу страначки посматрачи и саопштавају прве информације о броју гласача: излазност бирача у прва три сата избора много већа него 3. новембра, чак виша за 200 одсто! Ивановић на то реагује кратким коментаром: „Значи, биће другог круга, улазимо Пантић и ја у трку за градоначелника, албански кандидат Дева неће имати довољно гласова. То је и правично, јер у северној Митровици живи чак 90 одсто Срба“.

Пратимо га на гласање до бирачког места у школи „Свети Сава“ у центру града. На улици га пресрећу грађани, поздрављају и желе му успех. Стижемо у двориште школе која је постала позната широм Србије и Косова по инциденту разбијања гласачких кутија 3. новембра. Школа је скоро опасана живим кордоном до зуба наоружаних полицајаца и војника. Ту Ивановића дочекују десетине новинара и фоторепортера. На бирачким местима је присутан велики број гласача. Све протиче у најбољем реду, влада много пријатнија атмосфера и види се да ће ови избори да протекну без инцидената. Кометари грађана, страначких активиста и политичких актера су позитивни, види се оптимизам на лицима људи.

У хотелу где сам смештен срећем поново Марка Јакшића, који стиже на јутарњу кафу, станује у близини. Прилази ми и преносим му утисак и информацију да људи излазе да гласају. А он каже: „Донета је наредба да сви запослени по предузећима колективно гласају и изађу на бирачка места под претњом отказа. То је недемократска мера, то је кршење основних људских права, али мислим да опет неће на изборе изаћи велика већина људи“.

Напуштамо Митровицу у којој се тог дана осетио јачи земљотрес, али он није узнемирио грађане у већој мери. Њих више узнемирава неизвесност онога што доносе ови избори. То је непознаница за већину и сви чекају да се изборни просес у децембру оконча па да чују шта им доноси нова власт у новој години: да ли побошања и нове успехе, или нове бриге и патње. На то питање нико им ни из Београда ни из Приштине и ЕУ за сада не даје прецизан одговор.

У аутобусу једна старија жена путује за Младеновац, варошицу близу Београда. Ту јој живе деца. Каже ми: „Волела бих да могу из Митровице да одем, не зато што ми је лично тешко, него што не видим перспективу за младе српске људе да овде опстану и живе нормално“.

У недељу пред поноћ званично јављају да су избори протекли без инцидената и да је гласало око 23 одсто грађана. Почиње борба за гласове у другом кругу 1. децембра за градоначелника. У трци су остали српски кандидати – Ивановић и Пантић. Ко год победи чека га тежак и мукотрпан посао стварања услова за бољи заједнички живот Срба, Бошњака и Албанаца. Они сада живе једни поред других у Митровици, подељеном граду – потпуно у паралелним и одвојеним световима.

Закључци

1. Јасно је да правне и друге последице Бриселског споразума нису познате већини грађана српске националности на Косову. То изазива недоумице, нејасноће и ствара простор за страх и неизвесност код грађана.

2. Није донет ни Статут Заједнице српских општина (ЗСО) па и то отвара низ питања на које нико од политичких субјеката нема прецизне одговоре.

3. Односи између Албанаца и Срба оптерећени су неповерењем, нема и даље сарадње, сем у ретким случајевима.

4. Односи између српских странака на Косову су оптерећени сукобима, нема јединственог става о главним и кључним питањима.

5. И даље је јака политичка групација са севера Косова која се залаже за чрврсте везе и сарадњу овог подручја са Србијом. Они не прихватају да живе у непризнатој држави Косово по косовским законима. И не прихватају Бриселски споразум.

6. Друштвена ситуација је лоша, много људи је без посла, на ивици егзистенције, сиромаштво је видљиво код већине становништва.

7. Излазност бирача на централном Косову и југу Косова је преко 50 одсто и она је врло добра. Али, на северу Косова и поред великог политичког ангажовања она у четири општине није у просеку достигла просек од 20 одсто. То значи да већина српског становништва не прихвата ове локалне изборе.

8. Процес формирања СЗО који ће уследити наредних месеци можда ће отклонити недоумице и донети јаснију перспективу српском становништву на Косову. Од тога ће једним делом зависити стабилизација политичких и безбедосних прилика на целом Косову и Метохији, посебно на северу Косова.

 

Забележио и анализириао: Јово Вукелић

 

Јово Вукелић

Јово Вукелић

Јово Вукелић је рођен 1952. године у Херцег Новом. Дипломиро је на Филозофском факултет у Београду.

Као студент је прогањан па потом и осуђен 1974. због вербалног деликта (као студент друге године на годину дана затвора, условно на две године) због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија. Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза.

Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.)

У листу Политика (по прибатизацији Политика ад) има седам година радног искуства, на руководећим пословима са високом стручном спремом. где покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.

 

Објављено 14.02.2014.

2006-2014 ©новинар.де





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo