logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Догађаји    Аутор: Иван Максимовић    338 пута прочитано    Датум: 23.12.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Дуге цеви.

Дуге цеви.

Под слоганом „Слободни избори – под принудом“ одржана је вечерас трибина у Београду са циљем да, по речима организатора, одговори на питање: како су илегални избори претворени у механизам за обесправљење неалбанаца на Косову и Метохији? Учесници ове трибине били су баш они људикоји су и лични сведоци процеса приморавања Срба, пре свега са севера Косова, на учешће и признавање шиптарских институција као легалних а од стране властодршаца у Србији. Дакле, готово да се нису могли наћи бољи представници слободне речи и праведне борбе коју Срби на Косову и Метохији воде.

Припремио: Иван Максимовић / 23.12.2013.

***

Одсуство „пристрасности“ овој теми (ако се „пристрасност“ на ову тему уопште може избећи код било ког здравомислећег човека ако му је до правде и истине стало) обезбедило је то што нико од учесника није био са Косова и Метохије. На трибини су говорили Миодраг Зарковић, новинар листа „Печат“, Сергеј Белоус магистар Историје из Украјине, Алкесандар Павић иницијатор и оснивач удружења грађана „Никад граница“ као и Емил Влајки Потпредседник Републике Српске.

Појашњење, условно речено, блискости стања и српске борбе на Косову са дневном политиком коју би требао званични Београд да води, дао је Миодраг Зарковић који често борави у јужној српској Покрајини а управо са задатком да извештава о стању на терену.

„У правном смислу ми имамо нит која повезује Косово и Метохију са Србијом а то су Устав Србије са којим је у сагласности и Резолуција 1244 али у животном смислу ми имамо не нит, имамо дебло, имамо „далеководе“. То је народ, пре свега из четири северне Општине, који нераскидиво везује Косово за Србију. Ако се званични Београд оглуши о то, то је злочин над злочинима. То не може ничим да се правда. Ни датумом, ни европским предприступним фондовима. Оно што српска државност има на северу Косова, а можда и у енклавама јужно, то је много јаче од свега онога што откида Косово свих обих година уназад. То све важи, користи и значи уколико Београд не крене те везе да сече“. Зарковић је цитирао део интервјуа кога је радио са Небојшом Јовићем, чланом антиизборног штаба, за потреба документарног филма о шиптарским изборима.  Јовић је тада рекао да су Срби после 5. октобра имали власт која није показивала жељу да брани Србе на КиМ али је барем о томе ћутала. Онда би власт Бориса Тадића  на сав глас, читавом свету, причала како им не пада на памет да бране Косово и Метохију али барем није нападао Србе доле. „Е сад имамо ову, ваљда, најгору опцију која не да не брани већ напада. Све је сумануто, Београд је уништен са оваквим Београдом. Крагујевац и Краљево су уништени са оваквим Београдом. Да, и Косово и Метохија је уништено са оваквим Београдом. Кључна битка мора да се води у Београду. То не значи да нм предстоји битка са каквом су суочени Срби на Косову и Метохији али је битка свакако важна, ургентна и недложна“ прецизирао је Зарковић окупљенима.

По завршеном излагању за портал Новинар.Де  Миодрага Зарковића смо питали одакле у Београду потреба да се овакве трибине организују?

„Постоји потреба да се организује и много конкретнија помоћ, пре свега за Србе из четири Општине са севера Косова, него што су то овакве трибине. Пошто, на ширем плану, нисмо способни за нешто боље онда нека то буду макар и овакве политичке трибине где у условима режимске и медијске блокаде покушавамо да допремо до што више људи директним обраћањем“ каже Зарковић.

Излагање је материјално поткрепљено и приказивањем дела документарног филма кога он припрема са сарадницима а који се односи пре свега на „лажне изборе, односно накарадне, противзаконите изборе а у том филму биће кориштени и делови документарног филма „Бојкот народа“ баш у продукцији портала НовинаДе. Тако да је све то као оне руске бабушке, једна из друге извиру ствари. Истовремено ето доказа да Срби могу да се уједине када се не позивају на неку јалову и апстрактну слогу него када се удруже око неког конкретног рада и резултата“.

По оцени Зарковића ова Трибина се „не може назвати довољном, посебно не у оваквом стању с обзиром на то где Србе на Косову и Метохији ова власт гура. Ипак се нешто ради. Није ни сав Београд онемоћао, оглувео и онемео. Као рођени и поносит Београђанин знам да је већински Београд родољубиво расположен. Само морамо да имамо на уму да је Београд под окупацијом, можда најжешћом још од ’44. године, и то на многим нивоима тако да тај већински Београд никако не може да дође до изражаја. Далеко од тога да нас ја сада правдам, криви смо што не умемо да се изборимо за већи утицај али ако ишта може да нам се узме као олакшавајућа околност, ето, дуго смо окупирани и нећемо се моћи тако лако ослободити. Надам се да смо барем неким људима отоврили очи и изазвали интересовање. Доста се говорило о начину спровођења лажних избора, о томе каквим су све притисцима Србили били изложени и каквим ће све бити изложени у будућности. Мислим да смо успели да предочимо важност битке за Косово и Метохију у овом тренутку, у непосредној будућности али и у неком историјском контексту“ преноси Зарковић своје утиске.

Они који су дошли на ову трибини просто су тражли неку акцију, неке од јавности недоступних информација. Зарковић сматра да неколико десетина људи не мора нити треба да „изазове нереде или неку усхићеност“ али у условима тоталне медијске не само блокаде већ и диктатуре, подвиг је окупити људе око идеје која разобличава власт и издају у самом њеном гнезду. „Можда је ово ипак нека назнака да се народ буди“ верује Зарковић.

Сергеј Белоус је такође задовољан реаговањем присутних који су његов говор прекидали аплаузима. за портал Новинар.Де он каже да је у шали направио поређење Срба са Украјином. Имамо доста сличности, и сами смо прилично лењи и чекујемо да се нешто деси без нашег напора и труда. Срби који су били присутни у сали и ово су доста добро прихватили“ приметио је Сергеј.

Емил Влајки је, између осталог, рекао да се Косово не може вратити „никаквом милом, дипломатијом и сличним средствима“ а свако ко каже да ће се за Косово „борити мирним средствима – тај је издајник и у ствари препушта Косово отимачима“. Ово је наишло на отворено одобравање присутних.

На овој трибини се могла чути и једна изузетна новост. Неочекивано Емил Влајки је, наводећи то као своја незванична сазнања, мада с обзиром на његов положај и таква сазнања ипак имају одређену тежину, пренео разочаравајућу вест. Према његовим сазнањима београдски режим је са Руским властима договорио да се Косово на неки начин препусти, то јест да Русија прећутно одобри злочин који се зове „Бриселски споразум и спровођење“ а за узврат да Русија јемчи територијалну целовитост остатка Србије. Влајки је истакао да он „има разумевања за такву одлуку и пошто је издаја толико узела маха можда је у овом тренутку и боље прекинути даљу издају која би се неминовно наставила“.

Миодраг Зарковић (Фото: 1389)

Миодраг Зарковић (Фото: 1389)

Зарковић је желео да се посебно осврне на тај део Емиловог излагања. „Иако поштујем све оно што је Емил Влајки до сада урадио и све оно што ради, рекао сам му да се надам да није у праву. А у крајњем случају, ако се испостави да је био у праву и то је нешто што може да се промени. Русија која има своје проблеме, своје интересе, своје углове посматрања – уосталом, та Русија 13 година чека да овде дође нека национална, родољубива власт. Пошто за све ово време никако не долази ништа да макар личи на то што Русија прижељкује, није сасвим неразумљиво да Русија у неком тренутку направи договор са политичким пајацима који тренутно руководе из Београда. То не значи да ће Русија исто тако да се понаша и док преговара са неком прижељкиваном следећом влашћу која би показивала много више одговорности према националним питањима него што показује ова.  Уз сво поштовање Влајкија и његових извора можда то и није тако. Можда неко из београдских кругова покушава да шири такву причу да би Брислески споразум прошао што безболније. То не би био први пут да ови из Београда лажу, то је радио и њихов политички „тата“ Борис Тадић. Претостављам да део лајкијвих извора долази из Београда а њима нешто веровати, по мени, је данас превелики, не само политички већ и биолошки луксуз“ тумачи Зарковић ову новину. „Чак и да се испостави да је он био у праву то ништа не мења ни у природи борбе Срба на Косову нити у природи ове власти. Власт је издајничка оличена у Томиславу Нколићу, Ивици Дачићу, Александру Вучићу и свима онима који им служе закључно са оним пајацима Милованом Дрецуном и Александром Вулином. Какав год договор да постигну са Русијом и чиме год да га правдају, то је злочин. Сваки њихов потез, свака њихова мисао је злочин“ категоричан је Зарковић. Овакав став Зарковић поткрепљује недавним догађајима када су представници српске власти „то показали 3. Новембра а потврдили 17. па онда и 1. децембра а показаће и 24. децембра када њихов Крстимир Пантић буде полагао заклетву по „Уставу Косова“ и када одборници те наказне Скупштине општина буду полагали шиптарску заклетву“.  Зарковић наглашава да је „српски народ, као један честит и достајнствен народ имао поразе али пораз када је званични Београд поразио свој сопствени народ – то никада нисмо имали“.

Покушавајући да спасе Влајкија од „погрешог тумачења“ он подсећа да се са друге стране Емил Влајки бори за Републику Српску која је исто тако једна светиња као што су то Косово и Метохија. Тако да он има и тамо неке своје бриге и преокупације. Он се свакако представио као велики пријатељ Срба на Косову и Метохији и у више наврата је и долазио тамо. Чак су се и његови наоружани телохранитељи суочили са Косовском полицијом а он улазио на Косово алтернативним путевима.

Подсећамо, а и раније смо о томе писали,  да су представници српских власти позвали у незваничну посету Премијера Румуније и покушали да га убеде да учини све како би Председник и Влада Румуније званично признали „независност“ Косова. У том „убеђивачком тиму“ налазио се и српски понос Брисела, Премијер Ивица Дачић. Месец дана након тог сусрета румунски Председник најављује ту могућност у току наредне године. Ако све ово стоји као чињеница онда је барем добро да такве одлуке буду донете док се важећи Устав Србије не промени како би касније врло лако могле да се пониште. Ипак, нико нема право да се одриче Косова и Метохије ни на који начин. А овакви модели су још и најмање оправдавајући јер после ампутације нема повратка осим да будемо у стању да се усрдно и силно молимо попут Светог Јована Дамаскина Пресветој Богородици за своју одсечену руку. А да смо прилично далеко од таквог духовног стања показујемо на националном нивоу прихватањем Екуменизма и протеривањем Православља. Косово и Метохија су жртвеник и само искрена и права жртва могу да га спасу али, по ономе што показујемо, у свом овом шаренилу изгледа да само то немамо.

Зарковић је невезано за ову трибину желео да са нама подели свеже утиске. „Данас сам се вратио из Републике Српске где сам провео неколико задњих дана. Разговарао сам са продавцима, избацивачима из клубова, студентима, полицајцима, хотелским радницима. Било ми је драго, мада не и потпуно разумљиво јер долазим из Београда, али за та четири дана ама баш нико ме није питао како је у Београду. То је ипак било за очекивати јер бих и ја питао њих како је тамо одакле су они али ме о Београду нико није питао баш ништа. А када бих поменуо Косово одмах добијам апсолутну пажњу, очи им се рашире, одмах имају времена за разговор. О Косову су хтели да причају сви. Њима је тамо савршено јасно да Србија и без оваквог килавог, снобовског, европског и предприступног Београда – може да живи, тешко али може. А Србија без Косова и Метохиј – не може.  Тамо се више зна о овим лажним изборима и бојкоту него што се зна о парламентарним изборима у Београду, датуме да и не помињем“ каже Зарковић.

Млади магистар историје из Украјине, Сергеј Белоус се такође осврнуо на излагање Емила Влајкија исправљајући детаљ који је Влајки провукао рекавши да је „Косово изгубљео“.

Сергеј Белоус у Косовској Митровици

Сергеј Белоус у Косовској Митровици

„Косово није изгубљено, оно је отето“ каже Белоус. „То што га тренутно не поседујеш не значи да је изгубљено заувек. Дешава се да нешто буде отето, изгубљено али ако народ буде упоран оно се може вратити „преко ноћи“. Али то зависи од воље народа, од акције народа и од његове спремности на жртве и памети како да спроведе своје циљеве. А на српској страни су и правда и истина“.  

Сергеј Белоус, спојио је своја сазнања и искуство. „Сви знају да Срби на свом грбу имају „4 С“ која позивају на слогу али од те слоге ја сам тек нешто мало видео међу косовским Србима. Међутим, много озбиљније су то применили Албанци још током 90-тих година“ и нашаливши се додао да су они то преиначили у „само слога Шиптара спасава. Они су тада били јединствени али њихов приступ није био легалан за разлику од Срба који су на своје понашање имали легално право. Шиптари су тада водили миран бојкот српских институција а то су водили људи који су са доласком НАТО-а постали главни у својој заједници. А данас српска Влада прихвата бесмисленост да своје институције назива паралелним правдајући се да ће добити неке нове институције које су међународно признате. Значи да су те албанске институције легалне“?

Белоус је магистрирао на тему Косовске кризе и подсетио да су током рата и непосредно после у америчком Конгресу Срби имали чак двојицу конгресмена који су били српског порекла. „Основан је чак и „Конгрес српског уједињења“ али то није радило како треба. С друге стране Албанци су контролисали већи део Конгреса а нису имали никога од  представника у том телу“. Белоус је навео и податак да је 1996-те године шиптарска дијаспора конгресменима дала мито од 50 милиона долара за подршку својој идеји. Белоус се пита „зашто Срби, којих је такође завидан број у САД-у а имали су боље образовање од Албанаца, нису успели да обезбеде такву подршку?“ Он је поменуо и Флорана Краснићија „који је био најважнији финансијер УЋК а није имао никакво образовањеи бавио се поправком кровова. У међувремену је постао бизнисмен који је финансирао такозвану „ослободилачку војску Косова“. Не кажем да су Албанци лоши али је чињеница да су на незаконит начин долазили до новца и финансирали нелегалне циљеве. Дакле, он су били јединствени. Срби се данас боре око праведне ствари и морају да наставе тако.Само уједињени могу одбранити своје циљеве и зато се морају ујединити око Косова“ упозорава Белоус.

Ова трибина је организована у оквиру циклуса јавних манифестација на актуелне теме а организатори су Београдски културни клуб и Историјски пројекат Сребреница.

 

Стални дописник портала Новинар.Де

Иван Максимовић; Косовска Митровица – Београд




4 коментара у вези “У Београду одржана трибина о правном насиљу српских власти током шиптарских избора”
  1. […] Аутор: Иван Максимовић Датум: 23.12.2013, Новинар.де […]

  2. […] Аутор: Иван Максимовић Датум: 23.12.2013, Новинар.де […]

  3. […] [9]http://www.novinar.de/2013/12/23/u-beogradu-odrzana-tribina-o-pravnom-nasilju-srpskih-vlasti-tokom-s… […]

  4. […] [9]http://www.novinar.de/2013/12/23/u-beogradu-odrzana-tribina-o-pravnom-nasilju-srpskih-vlasti-tokom-s… […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
КАЛЕНДАР ЗА ПРОСТУ 2014-у ГОДИНУ
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo