logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    401 пута прочитано    Датум: 5.12.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

rts_skrinschot

Скриншот са сајта РТС-а

На дан проглашења Краљевства СХС, 1. децембра, РТС је објавио доњи текст, који је потом Гугл у „Вестима“ тај текст и „одштампао“, а који ће сутрадан, 2. дец., „Вечерње новости“ у целости преузети.

пише Пр. Др. Слободан Турлаков 05. децембар 2013

***

Тај текст гласи:

 

***

недеља, 01. дец 2013, 11:21 – 12:19

Годишњица оснивања Краљевине СХС

Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена је на данашњи дан пре 95 година. Звала се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1929. променила име у Краљевина Југославија. Конкретни договор о уједињењу Јужних Словена постигнут је на Крфу, где је 1917. донета Крфска декларација.

Пре 95 година, 1. децембра 1918. проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно од 1929. Краљевина Југославија.

Краљевина Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.

“Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца”.

Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, где је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног већа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону.

У јеку распада Аустро-Угарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора, у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустро-Угарске.

Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку држави образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни део Србије.

Такође, крајем новембра „Подгоричка скупштина” донела је одлуку о припајању Црне Горе Краљевини Србији.

Тако је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био доследни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унето у Устав из 1921. године, познат као “Видовдански” – концепције интегралног југословенства – односно уверења да је реч о једном троименом народу.“

извор: РТС, 01.12.2013

***
***
***

Горњи текст нема потписа, али свакако има аутора, који је из непознатих разлога остао анониман. Међутим, оно што је написано дубоко се не слаже са стварним збивањем око стварања Краљевства СХС и каснијих догађања. Истина за вољу, око свег тог има, и иначе, доста непрецизности и нејасноћа, већ и због тога што је акт самог Уједињења, по још важећем Уставу Краљевине Србије под знаком питања, јер није претходно прошао кроз нашу Скупштину да га она одобри и усвоји, па је према томе незаконито и ништавно.

Наиме, Пашић није смео да сазове Народну скуупштину, у ослобођеном Београду, јер би она, пре но што би прешла на дневни ред, оборила његову владу, пошто влада већ није била законска и на скупштинској већини заснована, па би се поставило и питање свих владиних аката, од прекида последњег заседања Скупштине на Крфу, 14 /27. априла 1918, па и само проглашење Уједињења, које је обављено чак без Скупштинског знања.

Наша Скупштина је сазвана тек 14/27. дец, дакле 27 дана по обављеном проглашењу Краљевства СХС, у последње своје заседање, да санкционише тај незаконити чин, и тиме саму себе формално распусти, чиме је де факто и де јуре, престала да постоји Краљевина Србија, која је, у ствари, престала да постоји још 7./20. дец. када је формирана Влада нове државе.

Нетачно је да се та нова држава звала Краљевина СХС, јер је регент Александар прокламовао као Краљевство СХС, и није она тек тако 1929. променила име у Краљевину Југославију, већ је до те „промене“ дошло државним ударом краља Александра. Даље, нетачно је да је „конкретни договор о уједињењу Јужних Словена постигнут на Крфу, где је 1917. донета Крфска декларација“, јер њени учесници нису имали таква овлашћена, поготову они из тзв. Југословенског одбора, који је био самозвани Одбор од неколико случајних емиграната из Аустроугарске, без икаквог ослонца у тамошњем народу. Уосталом, та Декларација више је препорука о стварању унитарне државе под династијом Карађорђевића, што су два закључка која су била битна и за Александра и за Пашића.

У горњем тексту се наводи одломак из тзв. Нишке декларације Скупштине Србије 24. нов./7. дец.1914, из које је изостављен њен најтрагичнији и најсудбоноснији део, у ком се каже „Сјајни успех (мисли се на омогућење уједињења) који има да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси“.

Другим речима, сам српски народ добровољно нуди своје сатирање, у корист уједињења са оним деловима „троименог народа“, који у том часу, као војници и официри аустроугарске војске, воде против српске војске крваву Колубарску битку, јуришајући као шакали на све што је српско, утркујући се својим злочинима и својом одважношћу са Аустријанцима, Мађарима, како би доказали своју непокебљиву верност црно-жутој монархији.

У том не изостају ни муслимани, већ и зато што је турски султан, као верски поглавица свих муслимана, прогласио рат против нас, као свети рат, илити џихад.

Ником тада да падне на памет па да каже, да та Декларација мора да садржи и позив свим поробљеним Јужним Словенима да одлучно стану на страну Краљевине Србије и да се заједничком борбом дође до заједничког и жуђеног циља. Управо оно што је Илија Гарашанин, у заједници са Антонијем Орешковићем, још 1867, у допуњеној верзији свог „Начертанија“ написао:

„Ослобођење свег југословенства мора бити подјенако дело свију племена југословенских. За то свако племе мора приносити своје жртве, и у крви и у новцу.“

Нетачно је да су Југословенски одбор који су сачињавали „истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње А/У, (били) опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.” И Супило и Трумбић у својим бројним сусретима и у Лондону и у Паризу, са тамошњим истакнутим политичарима, а и публицистима, као што су били Вотсон и Сид, непрестано су роварили против те идеје, тражећи савезнике за независну државу Хрватску.

Врхунац нетачности и произвољности јесте помињање тзв. Женевског споразума 27. окт./ 9. новембра 1918, дакле непун месец дана пре проглашења Уједињења, који је, у ствари, значио суспендовање Крфске декларације, усвајањем одлуке, по којој би нова држава била двојна монархија, по угледу на Аустроугарску. Благодарећи Протићу, заступника Пашића на Крфу, као председника владе, та је Женевска декларације пала у воду, пошто је Протић са члановима владе, неслажући се с њом, поднео оставку. (У ствари, има ту свега и свачега, јер је српска опозиција, била спремна и да пактира са Југослоивенским одбором, само да сруше Пашића; додуше, не без разлога!)

У горњем тексту о 95 годишњици Краљевине Југославије, помиње се, као што се види, „Велика народна скупштина 12/25. нов. 1918. у Н. Саду, а дан раније, 11/24. нов, и Скупштина Срема, са њиховим одлукама да ступе у нову (!) заједничку државу образовану 18.нов./ 1.дец.1918. у коју је Војводина ступила као саставни део Србије.“

Камо среће да се тако збило.

Чудно, у горњем тексту се не помиње, иста жеља, присаједињења Србији, коју је, још раније, изразило босанско Народно веће 21. окт./3.нов. 1918. у Сарајеву, а потом и Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори 13./26. нов. 1918, као и Народна већа Крајине у Бања Луци и Котору 14/27. нов.1918.

На жалост и вечну срамоту, а и на грдну штету српског народа, као што смо видели, Народна Скупштина Србије није се састала и прокламовала уједињење са свим тим српским земљама, па су оне, сем Црне Горе, дошле преко Загреба у заједничку државу. Да је то тада учињено, наша би позиција касније, а посебно 1991, била сасвим другачија, постојао би један правно санкционисани акт, којим су српске границе званично уобличене и одређене једном за свагда.

Видело се већ и зашто Пашић и радикали нису смели да сазову Народну скупштину, и из те партијске „околности“ родила се наша садашња будућност, коју будућност нам данас, од 5. октобра, исто тако кроје партијске околности, с том разликом, што ондашње „околности“ нису произлазиле из служења српским евро-атланским непријатељима, као што данас произлазе.

Уопште, 1918. година у много чему још је несагледана . Док се на бојном пољу осећало помаљање сунца, које ће блеснути и заблистати у свом пуном сјају пробојем Солунског фронта 2./15. септембра, дотле се на политичком помаљао многоструки хаос, што је Андрић дефинисао као „једни су хтели да се открију, други да се сакрију“, из ког галиматијаса се више изродило но родило Краљевство СХС, којим је Србија прекрита, да би се од 5. октобра то „прекривање“ најако обновило, а обележавањем 100 годишњице почетка Првог светског рата, којим је требало већ једном да та Србија сасвим нестане, што ће се обилато припреманим обележавањем и догодити, уз помоћ домаћих урушитеља.

Но, да не буде баш много црно, поменимо да је Први потпредседник, пре неки дан, обећао грађанима да ће у 2014. почети боље да живе… Лепо.

Мада је раније рекао да не сме ништа да обећава, јер све што каже то се касније изјалови… Ваљда сада неће?!

 

Слободан Турлаков

Формат текста и илустрација новинар.де

Објављено 05.децембар 2013, новинар.де

http://www.novinar.de/2013/12/05/neshvatljive-improvizacije-povodom-95-godisnjice-proglasenja-kraljevstva-shs.html

© 2006 – 2013 новинар.де

 

 

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo