Пошто уредништво сајта новинар.де сматра да су докази и закључци у САД збрањеног списа америчког пуковника Макдауела “Стрељање историје” од пресудног значаја као сведочанство истине за рашчишћавање присилно нагомиланих лажи о дешавањима током Другог светског рата на просторима бивше Југославије;

новинар.де са пријатељима;  18.новембар 2013

***

о сакривању кључне улоге Срба у Другом светском рату и њиховом пресудном доприносу Победи; и зато што су те наметнуте лажи сржни разлог због којег су данас Србима и Србији угрожени опстанак и будућност као Нације и Државе – зато уредништво уз сваки поједини наставак “Стрељања историје” прилаже “Детаљни коментар” фокусиран на најзначајније Макдауелове доказе, поенте и закључке – али проширене из историјске и из данашње перспективе, у нади да ће то посетиоцима сајта, поготово млађим генерацијама, омогућити директнији увид како у саме лажи али и у истину која безпоговорно раскринкава те лажи – раскринкавање које их непобитно утврђује као битне за данашње расуђивање а зарад буђења Срба као Нације – ослобођењем Истине!

Делове “Детаљних коментара” и делове књиге “Стрељање историје” можете преузети из сваког појединог наставка уколико то желите. По завршетку публиковања свих 25  наставака, уредништво ће вам обезбедити могућност преузимања комплетног текста “Детаљних коментара” и комплетног текстa књиге “Стрељање историје” као пдф документ.

***

Увод – Други део

Странци о генералу Драгољубу Михаиловићу! Труманово одликовање Дражи Михаиловићу: “За пресудан допринос Срба за постизање Победе у Другом светском рату”!

Ауторитет Њујоршког процеса за праведно суђење Дражи Михаиловићу на којем је пуковник Макдауел био принципијелни извештач Истражне комисије овог Процеса – једине ауторитативне документације о инструменталној улози Драже Михаиловића и Срба за Победу у Другом светском рату: “Злочин за који је Михаиловић оптужен јесте да је за 80% југословенског живља Дража постао и остао симбол једноставног, али упорног југословенског одупирања тиранији, без обзира да ли је тиранија страна или домаћа.”

Њујоршки процес – једини законити поступак који је икад одржан у вези са истином и лажима у Другом светском рату у односу на Југославију – једини законити поступак који је икад одржан у вези са Моралношћу Другог светског рата – и једини законити поступак који је икад одржан у вези са Западном издајом Моралности као такве!

Други део

Детаљни коментар   – Други наставак, странице књиге од 13 до 20)

Прилози Мајкла Раденковића

Осим наведених документованих прилога, Раденковић је пре почетка текста пуковника Макдауела, навео два прилога о реакцијама странаца, и сажети прилог о личности пуковника Макдауела и самог Мајкла Раденковића. Сматрамо да је од користи нагласити читаоцима значај кључних елемената ових прилога за схватање Макдауеловог “Стрељања историје” као Сведочанства Истине и као безпоговорног и безкомпромисног доказа “кључне улоге Срба у Другом светском рату”!

Раденковићев прилог “Странци о генералу Драгољубу-Дражи Михаиловићу” безкомпромисно руши лаж коју су комунистичка и западна пропаганда наметнули о Дражи и Равногорском покрету! Мајсторски комбинујући изјаве западних званичника и писања америчких медија од дана правног линча Драже у Гарди написом америчког листа “Ивнинг Стар”, Раденковић прелази на Ајзенхауерово честитање Дражи Михаиловићу на доприносу савезничким ратним напорима и на Де Голово честитање и одликовање, и на најтоплију захвалност британског генерала Аучинлека када је Ромел био свега 30 миља од Александрије, и на захвалност америчког маршала ваздухопловста Телера, под чијом ће командом две године касније амерички бомбардери на захтев и по директивама “маршала” Тита бесомучно бомбардовати Србе Београда и Србије! Документујући Савезничку издају Драже Михаиловића, на супрот свим досадашњим лажним интерпретацијама, Раденковић цитира образложење Трумановог одликовања Дражи као оно што то одликовање заиста и јесте – као одликовање за:

“Пресудан допринос” Срба постизању Победе у Другом светском рату!

У својој непомирљивој борби за Истину Раденковић цитира и писмо које му је Роналд Реган лично упутио о Дражиним заслугама и непјмљивом издајству које су савезници починили над њим, допуњујући цитат факсимилом Регановог писма и цитатом чак Њујорк Тајмса из 1984. године о непојмљивости издаје почињене над Дражом и Србима, иако ће… вредно је напоменути – тај исти Њујорк Тајмс шест година касније бити коловођа зликовачке кампање лажи против Српског Народа… током режираног антисрпског растурања бивше Југославије…

Сажето, искрено – оптужујући лаж снагом документа – Раденковић нас уводи у Макдауелово Сведочанство Истине које је у Америци и дан-данас забрањено.

Вредно је овде истаћи Ауторитет Њујоршког процеса за праведно суђење Дражи Михаиловићу на којем је пуковник Роберт Макдауел био принципијелни извештач огромног и студиозног проучавања документа Истражне комисије овог Процеса! Изложивши једину ауторитативну документацију о инструменталној улози Драже Михаиловића и Срба за Победу у Другом светском рату, Макдауел је својевремено иронично закључио на Процесу:

“Злочин за који је Михаиловић оптужен јесте да је за 80% југословенског живља Дража постао и остао симбол једноставног, али упорног југословенског одупирања тиранији, без обзира да ли је тиранија страна или домаћа.”

Супротно данашњим обилато финансираним и унапред планираним вештачким мобилизацијама, вештачким климама мржње и вештачким огорчењима; и супротно данашњој вештачкој моралној озлојеђености изфабрикованој лажима пропаганде – маја 1946. године, америчка јавност се без ичијег провоцирања, откуцавања нити “мобилисања” – спонтано побунила против званичне америчке политике – формирањем Њујоршког Комитета за поштено суђење Дражи Михаиловићу које је кулминирало саслушањем и закључцима Истражне Комисије тог Комитета – којим је ондашња Америка слободно и искрено изразила своје огорчење америчком такозваном “званичном” издајом Драже Михаиловића – и захтевала и доказала стварну Правду и стварну Истину!

Зато је обнародовање Њујоршког процеса и до дана данашњег прикривено од јавности – de facto: забрањено!

Лажи наметнуте забраном “Стрељања историје” не би могле уопште да опстану да је Ауторитативна документована Истина Њујоршког процеса – допрла у јавност!

Њујоршки процес, паралелан јaвном убиству Драже Михаиловића, које и дан-данас Лаж рекламира као некакво “суђење” – био је уствари једини законити поступак који је икад одржан у вези са Дражом Михаиловићем – једини законити поступак који је икад одржан у вези са Равном Гором и Равногорском Србијом – једини законити поступак који је икад одржан у вези са истином и лажима у Другом светском рату у односу на Југославију – једини законити поступак који је икад одржан у вези са постављањем Титове диктатуре над Југославијом – једини законити поступак који је икад одржан у вези са Моралношћу Другог светског рата… и самим тим, и као такав… једини законити поступак у вези са Западном издајом Моралности као такве!

По свом саставу правних, политичких, интелектуалних, војних, обавештајних и ондашњих најпознатијих личности – закључивање овог Процеса – слободно од ма какве контроле – и подређено искључиво Истини – представља једини Ауторитет који превазилази све ондашње – али такође и све будуће јавне и закулисне скупове чије одлуке настављају да спроводећи бруталну контролу над Истином – да и данас настављају да натурају Лаж.

И баш због тога што је паралелни Њујоршки процес био једини законити и једини објективан легални поступак икад одржан у вези са збивањима на тлу Југославије у току Другог светског рата – стручни, веродостојни, и свеобухватни закључци тог процеса јесу једини ауторитативан историјски материјал који је законски проверен да – јесте веродостојан!

И као такав – зато су и тај забрањени Процес – и забрањени рукопис пуковника Макдауела – једини Ауторитет пресудан за поштено сагледавање Историјске Истине!

Зато од данас бављење историјом Другог светског рата на територији бивше Југославије, а поготово бављење историјом Равне Горе, захтева ослобођење од окова које је Истини Историје Запад наметнуо Титовом диктатуром, а поготово и због тога што су и Тито и Запад преузели ту диктатуру од хабзбуршке анти-српске расистичке диктатуре над историјом!

Зато се мора ослободити свих предрасуда и лажи које су вољно или невољно наталожиле муљ сагледавању прошлости!

То ослобођење од лажи и то ускрнуће истине јесте разлог зашто је ова књига издана и зашто је новинар.де објављује у наставцима, и зашто је сваки наставак пропраћен проширеним Детаљним коментарима!

***

У следећем наставку који ће бити публикован у среду 20. новембра 2013  представићемо вам  “Увод” Макдауеловог забрањеног рукописа. Остале објављене делове фељтона можете погледати ОВДЕ.

припремио Часлав М.Дамјановић/новинар.де

***
***
***

Роберт Макдауел

КЉУЧНА УЛОГА СРБА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

С Т Р Е Љ А Њ Е  И С Т О Р И Ј Е

Други наставак, странице књиге од 13 до 20

Мајкл Благоје Раденковић

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

СТРАНЦИ О ГЕНЕРАЛУ ДРАГОЉУБУ-ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ

“ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ, РАНО ОВОГА ЈУТРА ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОД ЈЕ НАШАО СВОЈУ ДУШУ.”  – Черчилова изјава у Британском Парламенту 27-ог марта 1941 године.

Кажу да време чини своје. Све што више времена прохуја све мање чињеница остаје у сећању. Када се овоме дода фантастично организован пропагандни апарат отсека за дезинформације Југословенске тајне службе са неограниченим доларским буџетом, онда чак и оно што остаје у сећању по некад се ставља под знак питања. Годинама о Дражи и Србима су систематски сервиране неистине како народу у земљи, тако и водећим политичким, научним, медијским круговима у слободном делу света , а последица која и данас траје је да је створена једна потпуно неистинита слика о Дражи и његовом покрету.

Интересантно је да се вратимо у временски период када је истина још била истина, када су догађаји још били актуелни, живи у сећању и непомућени од професионалне пропаганде.

Ево шта Вашингтонски Ивнинг Стар од 26.03.1946 године пише о Дражи и његовом покрету:

“ Званично је саопштено да је Дража Михаиловић, кога су раније у Америци и Енглеској звали БАЛКАНСКИ ОРАО, СРПСКИ РОБИН ХУД И НАДА САВЕЗНИКА НА БАЛКАНУ, сада у затвору негде у Југославији у ишчекивању “такозваног” суђења пре него ли га стрељају по наређењу његовог некадашњег ривала маршала Тита.

Они који добро познају народ овог дела Балкана тврде да ће га романтични Срби несумњиво овековечити као легендарног хероја, баш онако како су га Америчка и Британска влада описале пре него ли су га се одрекле после конференције у Техерану.

У јесен 1942 године генерал Ајзенхауер, тадашњи врховни командант савезничких снага у Средоземљу послао је Југословенском хероју телеграм честитајући му на храбром отпору, а неколико месеци касније Шарл Де Гол, командант “Слободних Француза” одликовао је ратним крстом овог “легендарног хероја који никад није престао да се бори против заједничког непријатеља”.

Маршал Ромел је био 30 миља од Александрије, Британски генерал Аучинлек, маршал ваздухопловства Телер и адмирал Канингxем послали су своју најтоплију захвалност и честитке Михаиловићу што је успорио испоруке ратног материјала нацистима у Северној Африци својом герилском тактиком.

У Техерану на предлог Стаљина, Черчил је одлучио да ликвидира руководство Краљевине Југославије и прихвати сервис мало познатог партизанског команданта Тита. Британски председник је знао да је Тито комуниста, али Титова политичка припадност га није тангирала. Он је веровао свом совјетском колеги, који је за узврат одмах наредио своме трабанту да се стави под Британско окриље.

Од овог момента Михаиловић и његових 70.000-80.000 четника окарактерисани су као колаборатори и издајници. Испоруке незнатних количина материјала одмах су престале.

Човек који је прешао цео пут од Балканског Орла до нацистичког колаботера и издајника сада је у рукама најљућег свог непријатеља, новог господара Југославије маршала Тита. Ни једна од Влада које су до само пре неколико година гомилале похвале и одликовања на њега не могу сада да учине баш ништа да га спасу”

Овако је писао Ивнинг Стар 1946 године. Кроз све ове године од 1946 па до данас , сва ова оркестрирана пропаганда ипак није успела да помрачи истину о Дражи. У свом образложењу зашто додељује Генералу Драгољубу Михаиловићу америчко високо одликовање “LEGION OF MERIT – CHIEF COMMANDER” председник Сједињених Амеирчких Држава, Хари С. Труман је написао:

“Генерал Драгољуб Михаиловић се истакао на један изванредан начин као Главни Командант Југословенских оружаних снага и касније као Министар Војске (Краљевине Југославије) организовањем и вођењем важних одбранбених снага против непријатеља који је окупирао Југославију од децембра 1941 до децембра 1944. Захаваљујући изванредним напорима његових трупа многи авијатичари америчког ратног ваздухопловста су спашени и безбедно враћени у своје базе под савезничком контролом. Генерал Михаиловић и његове снаге, иако без неопходног ратног материјала, и борећи се под екстремним околностима, допринео је у великој мери савезничким ратним напорима и био је важан фактор у постигнутој коначној савезничкој победи.” 29 март 1948. Хари Труман

Претседник Сједињених Америчких Држава Г-дин Роналд Реган у свом писму од 8-ог семптембра 1979 године упућено Г-ину Мајклу Раденковићу каже о Дражи следеће:

“ Драги Г-дине Раденковићу

Коначна трагедија Драже Михаиловића не може да избрише из сећања његову херојску и често пута усамљену борбу против двоструке тираније које су савладале његов народ- нацизам и комунизам. Он је знао да тоталитаризам, под ма којим именом претпоставља смрт слободи . На тај начин он је постао симбол отпора свима онима у целом свету који су били приморани да се упуштају у сличну херојску и често пута усамљену борбу против тоталитаризма. Михаиловић је припадао Југославији, његов дух сада припада свима онима који су спремни да се боре за слободу”.

Ево шта пише Вашингтон Тајмс од 9 Августа 1984:

“Крајем 1943. Премијер Черчил, на основу пристрасних и непоузданих информација и упркос препорукама свих 40-так Британских и Америчких обавештајаца који су били у штабу код Генерала Михаиловића, донео је одлуку да повуче подршку Генералу Михаиловићу. Председник Рузвелт, и ако са великиом дозом отпора, подржао је ову Черчилову одлуку јер је већ раније било договорено да Господин Черчил има примат у свим одлукама које се односе на Балкан. Одлука о одбацивању Генерала Михаиловића и оптужбе о наводној сарадњи са непријатељем биле би немогуће да су медији објавили догађај о спасавању 432 авијатичара од стране снага Генерала Михалиловића.

Тако да је то била једна од најстрожих цензура наметнута у Другом Светском Рату, и у Британији и у Америци.”

Део те “демократске” цензуре је ова књига која је пред вама. Рукопис, који је био цензурисан у Америци, сада је по први пут доступан широј јавности. У свему, три америчка председника – Труман, Ајзенхауер и Реган и један француски председник – Де Гол, поред бројних савезничких високих војних команданата имали су само речи хвале за херојску борбу Генерала Михаиловића и српског народа. Једини који се ни до данас нису огласили, а имали су много прилика да то ураде, су енглески политичари. Али они су ово све и закували.

БЕЛЕШКА

Роберт Харболд Макдауел (Robert Harbold McDowell) био је амерички универзитетски професор антропологије и историчар који је за време Другог светског рата служио као аналитичар и обавештајац Уреда за стратешке задатке (Office of Strategic Serices – OSS), претходника послератне ЦИА.

Задужен за стратешке анализе Балканског подручја (Југоисточне Европе и по тадашњој америчкој терминологији) и Блиског истока, где је као син америчког мисионара и одрастао, Макдауел је као последњи амерички официр за везу код генерала Драгољуба Драже Михаиловића провео неколико месеци у јесен 1944.

Због свог бескомпромисног става да је генерал Михаиловић једини делотворни носилац отпора Хитлеру и његовим слугама у Југославији, по повратку са те мисије удаљен је са места шефа Одељења за Југоисточну Европу. Рукопис своје анализе догађаја на Балкану, и њиховог значаја за слом Хитлера и будућу америчку спољну политику, успео је да заврши тек у пензији , али је њено објављивање CIA почетком 1970-их забранила. Недуго потом, 1980, Роберт Макдауел, амерички патриота и пријатељ Срба је умро. Претходно, међутим, рукопис ове књиге дао је политичком емигранту Мајклу-Благоју Раденковићу, замоливши га да учини с њиме што може.

Мајкл- Благоје Раденковић, академик СКАНУ , рођен 1933 г. у Београду , политички емигрант који живи у Америци. Захвалан је Господу Богу што је имао ту част да му Роберт Харболд Макдауел (Robert Harbold McDowell) повери његов рукопис – студију о улози Југоисточне Европе у Другом светском рату. Рукопис- студију добијену од Роберта Макдауела му је дало наду да ће коначна истина и исправка историје о Србима, бити ускоро доступна напаћеном српском народу, али ето морале су да прођу деценије да се коначно обелодани истина.

Сплет политичких околности и разних забрана онемогућили су аутора рукописа-студије , а касније и Мајкла- Б. Раденковића да се истина о кључној улози Срба у Другом светском рату обелодани раније. Његово краљевско Височанство краљ Петар II одликовао је Мајкла-Благоја Раденковића ратним крстом-споменицом 1941-1945 због исказане храбрости, верности и оданости у борби за слободу свога народа.

То је био период када је као дечак обављао курирске послове преносећи поруке Југословенске војске у отаџбини у својој школској торби.

Не дуго по “ослобођењу” посматрао је са осталим београдским “неослободиоцима” како “ослободиоци “- другови комунисти преименују радње за Немце у “дипломатске магацине”. Чоколаду и путер су јела деца “ослободиоца”, а за остале је био добар и суви хлеб. Отац , службеник Министрства спољних послова Краљевине Југославије – неподобан , повремено је склањао породицу у родно село Почековина код Трстеника изнад ког је у брдском селу Црнишава био штаб Четничког комаданта пуковника Драгутина Кесеровића Породица је била стално на удару од стране комунистичке диктатуре. Емигрирао је 1954 године, носећи са собом сву неправду коју је доживео од раних дечачких дана, а касније преживљавајући све патње његове породице које су се наставиле.

Никада није престао да се бори за истину о антифашистичкој улози Покрета Драже Михаиловића у II Светском рату и на сваки начин је користио прилику да разоткрије лажну пропаганду Титове комунистичке камариле која још увек траје.

Припреме за објављивање су дуго трајале и оне нису биле само техничке природе .

Мајкл-Благоје Раденковић зна да је за период лажи, превара и обмана потребно дупло више времена да се све то исправи, али је срећан што ће објављивањем овако значајне студије почети тај други дуг период сазнања истине.

На крају како је рекао ова књига је патриотски дуг према његовим родитељима, свим Србима и будућим покољењима.

Слободан Христић

Крај другог наставка, наставиће се…

[SlideDeck2 id=93880]