U nedelju 21. jula se upokojio u Gospodu protojerej stavrofor, arhijerejski namesnik melburski I staresina hrama Svete Petke u predgradju Rok Benk otac Dusan Rakic. Rodjen je u selu Donja Mutnica kod Paracina, bio je paroh u vise parohija u Srbiji, a posle i u Australiji. Medju Srbima na petom kontinentu bice vecno upamcen jer je on prakticno (naravno uz pomoc parohijana i porodine) osnovao novu parohiju i od puste ledine na kraju grada izgradio uglednu Crkvenoskolsku opstinu sa divnom novom crkvom, prostranom crkvenom salom, velikim imanjem I zavidnim brojem parohijana.
iz Australije P.V. 09.08.2013
***
Na sahranu pokojnog prote Dusana u subotu 3. avgusta (a kasnije i na dacu u crkvenoj sali) doslo je vise stotina ljudi sto samo potvrdjuje koliku je popularnost i ugled medju narodom imao pokojni otac Dusan. Ipak medju gotovo svima koji su dosli na sahranu provejavalo je cudjenje kako to da nadlezni episkop Irinej nije dosao da sahrani svog uglednog namesnika, a sto je u najmanju ruku vrlo neuobicajeno.
Na sajtu Srpske patrijarsije spc.rs je izasao onda tekst Прослава Илиндана у Кубер Пидиjу gde mozemo da saznamo gde je bio episkop u subotu 3. Avgusta dok mu se u Melburnu saranjivao namesnik I sta je radio.
У суботу увече, протојереј Страхиња Јањић (Св. Сава, Woodville Park, Adelaide), архијерејски намесник пертско-аделаидски, служио је вечерње богослужење уз саслужење ђакона Мишела Миочиновића, у присуству епископа Иринеја који је беседио о значењу вечерњег прокимена. Присуствовао је велики број пристиглих православних Срба и Грка. Певницу је предводио архиђакон Силуан.
Затим, уз присуство Епископа и гостију из Аделаида, Мелбурна и Сиднеја у прелепој црквеној сали уклесаној у стени одржана је свечана вечера уз пригодан програм који су својим наступом украсили најмлађи чланови фолклорне групе Опленац при цркви Светог Саве (Woodville Park, Adelaide). Уследило је славље уз музику, игру и послужење које су припремили домаћини и чланице Кола српских сестара парохије Светог Сава из Аделаида.
Da li psihicki zdrava osoba (sto bi narod rekao normalan covek) moze da se veseli uz muziku i posluzenje u vreme dok mu saranjuju najblizeg saradnika?
П.В. Аустралија
Psihicki zdravi komunisti,sledeci svoju ideologiju i neverovanje u bilo koji zivot,duhovni,osim materijalnog,plakali su i naricali nad upokojenim u svom dubokom uverenju da je smrt,kraj.
Pravoslavni,psihicki zdravi,ljudi veruju,da nakon upokojenja,covekova dusa nastavlja svoj zivot u Gospodu,sto je radost i prirodan put ka spasenju.
Pa kad neko voli mlade svestenike a ne stare,logicno je da se veseli kada stari odlaze,a ostavljaju gologuzanima materjalna dobra..doduse i duhovna koja mnogima ne ulaze tamo gde treba..no moglo je biti veselje i na peder balu..moglo je svasta biti? E,mirko-nemirko jesi li se veselio i kada ti se otac obesio???
Ne mogu da verujem da u Au neko zali kada mu veseljak ne dodje kako na zalosti tako i na veselju?
Zar je moguce da je on jos uvek tamo u Au??A da, on je po civilnom zadatku tamo,jos uvek nije zavrsio pljacku imovine Slobodne SPC??On jos uvek vodi civilne tuzbe i potrazuje imanje Slobodne SPC.Sa takvim iskustvom bi mogao isto u Makedoniji,BiH,C Gori,Kosovu??
Драга браћо, драге сетре у далекој Аустралији! Не вреди указивати на владику Иринеја (Добријевића). Свакоме је јасно ко жели да прихвати истину. Чак се тај несретни владика нашао у извештајима Викиликса из Београда, као особа која је шпијунирала за америчку амбасаду. Али, није проблем владика Иринеј, ма колико његово понашање било отпадничко и супротно духу православља. Цела СПЦ је отпадничка, има већ скоро пола века како је загазила у екуменизам, издају темељних вредности Православља, а то отпадништво се повечавало, односно СПЦ је тонула све дубље. Данас, СПЦ је интересна организација која служи свакој власти, а на нашу жалост, у Србији је, макар до сада, свалка власт била безбожна. Без Бога нема спаса, па је улудо замајавање указивањем на грешке, владике Иринеја или самог врха СПЦ. Зато, треба се спашавати браћо и сестре. Излаз постоји, али су његова врата уска, стаза је стрма и трновита. Ко хоће да иде Христовим путем неће одлазити на литургије на којима се призима Дух Свети преко епискоипа Иринеја и њему сличних. Храбре монахиње манастира Стјеник, код Чачка, које су пре више од десетак гофдиона, због отпадништва врха СПЦ и надлежног епископа жичког, отворено изјавиле да неће бити у молитвеном јединству са екуменистима и отпадницима од Православља, пример су куда треба да идемо. Монахиње су избачене из манастира употребом невиђене силе, годинам се злопатиле, а после више година, успеле да подигну манастир Нови Стјеник у планинама Јужног Кучаја. На челу ове храбре монашке обитељи је неустрашива мати Ефросинија. Срби који не желе да буду само формално православни и да следе отпаднике из врха СПЦ који служе страним експозитурама и светским богоборачким и безбожничким центрима, ујединили су своје молитве у оквиру новоосноване Српске Истински Православне Цркве, на челу које је епископ Акакије. СИПЦ је под јурисдикцијом Руске Истински Православне Цркве, а епископ Аккакије је и члан Синода те Цркве. Наравно, чим се број верника повећа, а СИПЦ добије најмање четири епископа, док се не створе канонски услови за избор, у овој Цркви сами ће хиртонисати епископе. Браћо и сестре, поправка СПЦ је немогућа, јер оно што је отпало не може се поправити, излаз је Пут Христов. Он нам је оставио Цркву коју никаве буре неће разорити. Хришћани су опстали у катакомбама, успели су да сачувају веру Православну у највећим римским гоњењима, у деценијама бољшевичког терора у Совјетском Савезу, Лењинове и Стаљинове логоре и Гулаге… Пошто нам је СПЦ отпала, браћо Срби и сестре Српкиње, у катакомбе!