logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    309 пута прочитано    Датум: 10.02.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Малтешки ред обележава девет векова постојања. Тим поводом папа Бенедикт Шеснаести примиће високу делегацију овог реда а у базилици Светог Петра кардинал Бертоне ће поводом јубилеја служити мису. У Рим је пристигло око 5.000 “Малтежана”.

субота, 09. феб 2013, 07:30 -> 12:42; РТС

***

Поводом обележавање девет векова постојања Малтешког реда папа Бенедикт Шеснеасти ће примити високу делегацију овог реда. У базилици Светог Петра кардинал Бертоне ће служити мису. Око 500 припадника реда је стигло у Рим, јавља Верска информативна агенција.

На свечаности учествује и дипломатски кор акредитован као “Суверени витешки и болнички ред светог Јована”, назван Малтешки, јер се 1530. преселио на Малту. Ред има међународни статус и право да именује амбасадоре и да их при својој централи у Риму акредитује. Такође, ред има дипломатске односе са 104 држава, међу којима је и Србија. При Уједињеним нацијама има статус посматрача.

Ред данас има 13.500 “витезова” и “дама”. Поглавар или “велики мајстор” бира се доживотно, а то је сада Метју Фестинг из Британије, који је некада хуманитарно деловао и у Србији. Он се ословљава са “његова висост и еминенција, војвода и велики мајстор сувереног витешког и болничког реда светога Јована од Јерусалима, Родоса и Малте”.

Ред има своју валуту – скудо, који вреди 0,25 евра. Издаје новчанице, поштанске марке.

Као “Ордо Санкти Јоханис Хиеросолyмитани” је признат 15. фебруара 1113. од папе Паскала, мада је као монашки ред основан 1099. године, да би помагао ходочасницима који су долазили у Јерусалим на Христов гроб.

Протерани од Арапа из Свете земље прелазе на Малту, одакле их је изагнао Наполеон. Многи налазе уточиште у Русију где добијају заштиту православног цара Павла Првог, сина царице Катарине, који постаје и велики мајстор реда. После Русије, до доласка у Рим 1869. ред има привремена седишта у Месини, Катанији, Ферари.

Рука Јована крститеља као поклон Романових

Романови су од Малтешког реда 1799. добили десницу светога Јована Крститеља као и икону Богородице, Одигитрију (путеводитељку) Филермска и делић Часнога крста. То је чувано у Зимском дворцу код Петрограда. Ове светиње су у прошлом веку после бољшевичког преврата у Русији доспела код нас и биле у поседу Руске заграничне цркве, такозваног Карловачког синода. Поглавар ове цркве, чувени митрополит Антоније Храповицки, поклонио их је краљу Александру из захвалности за гостопримство руским емигрантима. Када је избио Други светски рат, пренете су у манастир Острог. Данас се налазе у Црној Гори. Малтешки ред, како се сазнаје, никада није имао намеру да их тражи назад. Поклоњене су давно, а сада се налазе “на добром месту”.

Ред је данас у 110 земаља ангажован у хуманитарној служби, преко својих болница, службе спасавања, старачких домова, медицинских образовних институција. Помоћ се указује обично бесплатно, свима, без обзира на веру, нацију, расу.

Према информацијама самога реда, он је 1993. присутан на нашим просторима. Основао је “Малтешку добротворну организацију Југославије” (МДОЈ) која делује у Зрењанину. У међувремену, има испоставе у војвођанским местима Оџаци, Кикинда, Нови Бечеј, Торда.

Посебно се помажу старачки домови. У самом Зрењанину ради тим који брине о болеснима и старима, припадницима разних националности.

У национално мешовитом банатском селу Бока, у општини Сечањ, које има 1.500 становника, недалеко од румунске границе, помаже се дом за старе основан 1997. године.

 

извор: РТС

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1263146/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0.html

***
***
***

Православље на Малти

10 недеља феб 2013

У земљи егзотичног Медитерана, на Малти, која се помиње у Делима апостолским, а у којој је свети апостол Павле боравио три месеца услед бродолома и у том периоду проповедао Малтезима Јеванђеље Христово и крстио острвљање. Занимљив је податак да на Малти постоји 365 римокатоличких храмова. Оно што је Света Гора за Православље, то је Малта за римокатолицизам. И ту на том острву битише мала српска православна заједница у својству Мисионарске парохије светог апостола Павла са новим парохом Ненадом Андрићем. Путем електронске поште направили смо интервју са мисионарским парохом Ненадом Андрићем, протојерејом-ставрофором са Малте.

Оче Ненаде, пошто сте сада настањени на Малти, какви су Ваши утисци?

Благодарећи старању наше Мајке Српске Православне Цркве, свуда на свету где се њена деца налазе оснивају се парохије и свештенство бди над душама духовне деце своје. Такав је случај и овде на Малти. Пре више од једне деценије, Србе на Малти похађали су наши епископи и свештеници да би 2005. године била основана парохија светог апостола Павла под јурисдикцијом Британско-скандинавсkе епархије, а под омофором Епископа Доситеја.

Парохија није имала сталног пароха настањеног на Малти, већ су је свештеници из Британско-скандинавске епархије опслуживали неколико пута годишње. Тек од 2009. године први парох који је овде стално живео две године међу својим парохијанима јесте отац Александар Жерајић. Међутим, због немогућности обезбеђивања егзистенцијалних, материјалних услова за живот са породицом, да буде социјално и здравствено осигуран и да школује децу, отац Александар је био принуђен да напусти Малту и да је из Србије опслужује повремено, неколико пута годишње.

Ја сам овде дошао под чудним околностима, после операција вилица и болести синуса, због повољне климе која ми заиста прија, јер у Србији већ три зиме проводим у стану због алергија које се активирају на хладно. Тако сам ја на Малти једини православни свештеник који за сада стално живи са својим народом, и изузетно сам примљен од наших Срба који се видно радују што имају свештеника међу собом. Обострана је видна радост и пароха и парохијана. Свестан сам да је преда мном тежак задатак и велика одговорност, али Божјом помоћи и помоћу из Матице, из Отаџбине и Мајке Српске Цркве овде се може много учинити за душе нашег народа који је далеко од свог родног краја.

Обавештени смо да већ имате и школу веронауке за децу и омладину.

Мој сусрет са српском децом на Малти је био веома дирљив. У сваком детету видим мог десетогодишњег сина Немању, који је са попадијом Катарином остао у Ваљеву, јер овде још нема материјалних услова да дођу. И из дружења са нашом децом и њиховим родитељима сазнао сам да они једини немају веронауку у школама, док је обавезна веронаука римокатолицима, муслиманима, англиканима и др. Чак им траже потврде са веронауке за даље школовање, и многа наша деца остају ускраћена за сазнања о својој православној науци. И ето, имамо формирану групу деце за веронауку и дечји хор Свети Сава.

Организовали сте и паљење бадњака на Малти?

Да. Овде нема храстовог дрвета, осим у њиховој националној шуми у Природњачком музеју, и из тог парка обезбедили смо једну храстову грану коју смо наложили на Бадњидан на платоу испред англиканске цркве у Слими. Деца су имала пригодну приредбу као и фолклорни наступ, а по старој доброј традицији, кували смо вино и варенику. Успели смо да пренесемо дух наше традиције да нас спаја са нашим милим и драгим у Отаџбини и у Богомладенцу Христу Господу. Јер овде је код свих присутна велика носталгија за својим сродницима у Отаџбини, посебно у велике светковине и најрадосније празнике као што је Божић.

Оче Ненаде, за Савиндан сте организовали Академију?

То је за нас на Малти била несвакидашња радост: имали смо посету оца Луке Анића, игумана манастира Дајбабе, и српског конзула из Рима г. Драгане Љубојевић. Деца и омладина нашег хора Свети Сава приредили су богат програм, а о Светом Сави је беседио игуман Лука. Фудбалери су организовали традиционални Светосавски турнир и у току вечери после академије додељен је пехар победнику турнира, док је КУД Освит, под управом Вање Миљковић, старим српским играма и песмама развеселило наша срца далеко од Отаџбине.

Где служите пошто на Малти нема православних храмова?

За сада наизменично у два храма. У римокатоличком храму у Валети, главном граду Малте, у цркви светог Николе и у англиканској цркви у Слими. Закажемо унапред термине, објавимо преко фејсбук старнице Српска Православна Црква Малта да ће бити служба, и онда се скупимо и служимо. У два кофера донесем одежде, сасуде, антиминс и јеванђеље и иконе, које поставимо на неки импровизован налоњ и слава Богу. После службе поседимо заједно сви присутни и послужимо са мало хране и пића, сећајући се тако на древне агапе, трпезе љубави и поразговарамо. Наиме, овде нема много стално настањених Срба; то су већином наши радници на привременом раду – неколико месеци до пар година, како већ добију радну дозволу. Тек ми предстоји да направим евиденцију Срба на Малти, јер полако се сабирамо око Цркве, око Христа. Постоји могућност да добијемо храм на више година и да само ми у њему служимо и поставимо наше иконе, али га најпре морамо реновирати, јер је прилично стар. Тако бисмо имали свој молитвени кутак. Па, помјаните да ми Бог да снаге да саберем овдашње словесно Божје стадо у парохију, која једног дана може имати и услове за свој српски православни храм на Малти. Наиме, друге вероисповести скоро све имају своје богомоље, и муслимани џамију, и англикани храм и сви други…

Пошто сте се бавили спортом, да ли сте упознали наше спортисте на Малти, и да ли их уопште има?

Упознао сам пар момака који организују турнире у кошарци и фудбалу, за Српску нову годину и за Савиндан. Радује ме што то организују, и то баш у наше дане великих празника. Подржаћу их у томе. Још се нисам здравствено опоравио да бих играо са њима, али даће Бог. Бар ћу моћи да навијам и да се молим да играју фер плеј, како и доликује православним спортистима. Професионалне спортисте којих зацело овде има, нисам упознао, јер овде спорт није баш на високом нивоу попут других европских држава и далеко је од српског спорта који је врхунски, мада Малтези воле спорт и играју фудбал и ватерполо. Најпознатији фудбалски клуб овде је Валета, познат и нама када је играо са Партизаном.

Нешто за крај разговора?

Бог да вас све благослови и подари здравље и радост у новим летима Господњим која желим да нас везују за Бога и човека несраскидиво, крстоносно у смирењу и истинској љубави. Сетите се Срба на Малти.

 

Извор: СПЦ

преузето са портала:  http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/02/10/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8/




1 коментар у вези “Девет векова Малтешког реда”
  1. Ako cak i zlatnim omotom govna zapakujes ona ostaju govna bez razlike kako govna da zoves. Tako je isto i sa svim masonskim i promasonskim organizacijama i udruzenjima koja ostaju u srzi svojoj antihriscanska i neprijateljski nastrojena prema Bogu Hristu i nauci Njegovoj!

    Zato SRBine brate, bjezi od takvih neprijatelja Bozijih. Nije u njima tvoje spasenje nego u Starom SRBskom Rodjaku, Gospodu nasem Isusu Hristu. Samo je Hristos Istina, Put i Zivot koji vodi u Carstvo Nebesko!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo