Вести

Заклетва је заклетва или…

Еурека! Дачићу је дошла смена! Одиста, већ 2-3 дана не забавља публику. Али је зато на арени његов први подпредседник, Александар Вучић! Ко зна, можда и из љубоморе. Мада мора се признати, Вучић и изгледом, и речником, не превазилази Дачића, а што је, нема сумње, Вучић хтео и хоће.

Проф. Др. Слободан Турлаков 15.12.2012

***

Дачић уме да буде необавезан, да каже оно што важи тек један дан и да направи простор за сутрашњу изјаву. Код Вучића је све то што каже – једнозначније. Он има амбицију да се искаже као вођа, који жели да импонује, да буде, такорећи, нормативан.

Мада често изгледа, и да се шали, без обзира на намере.

Тако, ето, у последњој поруци, он „захваљује грађанима Србије, што упркос тешком животу, верују да ова власт може створити бољу будућност“!

Шта више, он им је „поручио“, (баш тако – поручио), да је „њихова заслуга то што се у Србији дешавају промене и што се држава креће напред.“

Просто, фантазија! Као да је читав народ нека врста медијума, а он хипнотизер! Дакле, слушајте добро шта вам кажем, промене се дешавају, баш као и кретање државе напред! А то је ваша заслуга.

Да није тако, он не би био „поносан на оно што је учињено“! А он јесте поносан, то сви виде. (И Дачић је нешто слично рекао, али да ће бити поносан, на крају мандата, кад ће се видети шта се све учинило!)

Коначно, Вучић није само поносан, већ се и – „радује“, јер је „народ схватио да са државом нема нагодбе, кад је у питању корупција!“ Шта више, „снага народа штити државу, више него политичари“!

Дубока мисао! И тешка, и вишезначна! Народ би морао да се замисли!

Поготову, што Вучић обавештава тај народ да је „Србија дошла у фазу када људи раде свој посао“! Чак, да „раније нису ни знали да ли је то уопште могуће“. Додуше, није рекао ко су „ти људи“, да ли су то они који су остали без посла, али није рекао одакле је тај посао сада – дошао.

Међутим, могуће је, без много домишљаности, закључити да се међу тим беспосленим, налазе и они који су били, по службеној дужности, обавезни да раде и истражују лавиринте корупције и да те примерке приводе правди. А они то нису радили. Ко зна, можда из солидарности са осталима који су најурени са посла, а можда им је тако наређено.

Коордоинација, одн. Вучић ће их упослити, па је тако формирана и тзв. Радна група коју чине, како је рекао, „Вељовић, Миловић и Пушић“, којима су дошли и стручњаци из унутрашњости да помогну“.

Значи ли то, да у унутрашњости нема корупције, и да је сва концентрисана у Београду, што и птице на грани знају да није тако. Шта више, да се велика, да не кажемо, главна корупција одвија у унутрашњости. И ко су ти испомагачи, кад Дачић већ три године никако да нађе шефове за полицијске управе у низу градова, чак ни у Нишу? Или, пак, да ће ти градови остати дибидус без оних који су стручни полицајци?

У сваком случају, Вучић обавештава пучанство; „Тежак и озбиљан посао, и није предвиђено да траје један дан“. Какви – један дан, „биће нам потребне године да наша тужилаштва и наша полиција буду на нивоу развијених западних земаља.“

Па није ни чудо, јер Вучић признаје, да је „Радна група, тек начела 24 предмета спорних приватизација“… дакле, оних, које већ годинама ЕУ тражи да се претресу и растресу!

Међутим, требало је публику обавести зашто се тај посао, није обављао и раније, поготову што је газда Тадић, непрестано истицао да Европа нема алтернартиву, а у исти мах читав низ људи из најближе његове околине, преко „леђа државе“, немилице су се богатили! Да слика буде непромењена, види се и по томе, да тзв. Радна група, састављена од истих људи са истих положаја из времена Тадићевог царства, тек сада, после 4 месеца Вучићеве ере, „начиње“ те европске доставе! Значи ли то, да су ти „кадрови“ још увек под Тадићевим упливом, па не смеју да захвате пуном снагом, да докажу да нема недодирљивих, што се иначе непрестано говори.

Помињући та „државна леђа“, Вучић коначно изрече нешто што је публика жељно ишчекивала. Наиме, „неки министри претходне владе, богатији су него већина компанија. Неки, чак, спадају међу десет најбогатијих Срба!“

Другим речима, чим се помињу – неки, па чак и они међу десет најбогатијих Срба, онда се свакако и зна, ко су ти богаташи, и како су се толико обогатили, уз чију помоћ и благонаклоност.

Обимна и обилна ствар.

Благо Вучићу! Имаће посла и посла, и све, такорећи, на тањиру! И није чудо, кад признаје да је срећан. Поготову што ни „један тужилац не може да каже, да је било ко, на њих, вршио било какав притисак!“

Додуше, има притисака и притисака. Један би морао да постоји, онај у смеру енергичног „чишћења Србије од корупције“, већ и зато, што у том смеру, у претходној влади, тај и такав притисак никако није вршен. Јер да је вршен не би било толико богатих „преко леђа државе“. А министри би више водили рачуна о свом ресору, него о свом капиталу! Ваљда.

И тако, „тужиоцима је остављено да раде свој посао“, и што је најважније, сад „смеју да га раде“, и да „где год постоји основна сумња да је почињено кривично дело, да спроводе кривични прогон“, а „наше је да им (тај и такав посао) омогућимо“…

Па, ипак, тешко је отети се утиску, да се тужиоци, иако „смеју да раде свој посао“, не понашају одвећ комотно, баш као и тзв. Радна група, која тек сада, после 4 месеца, почиње да „начиње“ оне европске пријаве о сумњивим приватизацијама, па самим тим и корупцијама! Другим речима, тужоиоци чекају да Радна група „начне“ свој посао, да би га они могли да наставе, пошто они, како Вучић каже, „одлучују да ли ће се против некога водити истрага.“

Та и таква „независност“, нема сумње, пожељна је и она краси сваку правну државу, али… ону која већ живи и ради у нормалним условима, где су ти „нормални услови“ – начин живота и понашања.

Стог и не чуди Вучићево речено вајкање, „биће нам потребне године да наша тужилаштва и наша полиција буду на нивоу развијених земаља Запада“, што не служи на част ни једнима, ни другима, па самим тим, ни држави, ни онима који се смењују у владању њом. Тек, видно је да народ и правда, добијају оно што очекују на – кашичицу,а требало би позамашном кутлачом. И док се станови, куће и виле зидају, нико не омета оне који би требало да буду ометени и опљачкано благо прикупити у државну касу. То се чека.

Ђилас, као нови шеф ДС обећава да ће они дати ефикасне предлоге за излазак из кризе, заборављајући, при том, да су је управо они створили! Где су сакрили ту памет и ту способност, што их сад обећава, док су били на власти?! Тек, он предвиђа да ће у Србији, под новом влашћу, бити тежи живот, да неће бити ни плата, ни пензија, а Вучић предвиђа још и умирање деце од глади!

Али, док Ђилас као шеф ДС тако предвиђа будућност Србије, он као градоначелник Београда, спрема спектакуларан дочек Нове 1913 године, од Скупштине до Центра Сава, да се народ, главног града те и такве Србије, развесели и провесили. Један цинизам, али и лицемерје, утолико пре што се поставља питање: ко ће то кинђурење улица и тргова, да плати, тј. да ли ће 1. јануара радити – народне кујне.

Много се говорило и говори о одлучности и претходне и садашње владе, да се не одустане ни од КиМ-а, ни Европе, а по свему судећи, шефица Европе, Меркеле, има још тврђу решеност: нема ни КиМ-а, ни Европе!

И тако, уместо да се ми изолујемо, они нас изолују и упућују на „усе и у своје кљусе“. Али, с ким и с којим поштењем и моралом!

Кад је Хитлер хтео да обнови и спасе Немачку, он је отворио јавне радове, тако су настали аутопутеви, који и данас служе. Али, он није отварао тендере, већ је запошљавао домаћу радну снагу и државним парама градњу извео. Ко зна, можда се и задуживао, а зар се Србија није задуживала и задуживала, па – нит пара, нит путева! Али се зато и шљунак и туцаник – увозе!, а радове, ако их и има, изводе страна предузећа са својоим радним снагом! Сиромах Веља кука и запомаже, тражећи помоћ државе, док грађевинари јављају да ће за две године, нестати грађевинска индустрија.

А Веља, ни Мркоњић, нису само садашња влада, већ и претходна, шта су онда радили да би имали право да данас кукају. Јесу ли се успротивили Динкићевим тендерима, који су узимали и послове и паре. Додуше, Мркоњић не кука, нема времена. Трчи и до Беча за својом дамом, а прави јој и асфалтни пут до њене сеоске кућице, па још са домаћом радном снагом и државним парама! Нема шта, ради човек, и ако га је снег натерао да се, извињава, чак „много да се извињава“, што је све закрчено, упркос изјавама да његови путари спремно и једва чекају падавине! И народ чека, још како, има бар неколико министара који би требало већ да се оклизну и падну! Са њим у комплету.

Ми се нисмо много бавили КиМ-ом, већ и зато што смо једном за свагда са тим „питањем“ начисто. Наиме, једино решење јесте – дељење, по кипарском моделу, што би вековне сукобе смирило, и што би и једној и другој страни одговарало. Али, Европи и Америци, такво решење не одговара. Њима је нужно њихово присуство на Балкану, и како га Шиптари омогућавају, они су на њиховој страни…

Тек, на све стране не иде. Свак гледа да нешто лично ућари у овом густишу. Ко је бар мало паметан, мора да се пита, јесу ли странке, без обзира на све различитости, дошле бар једном до заједничког српског циља, који их везује и чини јединственим у раду на општем спасу земље? Сумњамо.

Али, аман, погледајте мало около, од Мађарске до Хрватске. И тамо постоје странке, још колико, али кад земља дође у шкрипац, сви су јединствени. Ослобађајућа пресуда у Хагу, у Хрватској, без обзира на страначку подељеност, све је окупила да поздраве своје јунаке, што су их ослободили од Срба! А у Србији, готово нико да протествује! Чак се ни избеглице, које и данас живе у колективним смештајима, ако живе, нису дигли, да својим избеглиштвом, покажу и докажу злочин који је учињен над њима, под вођством ослобођених хрватских генерала! И они се приклонили нашој помирљивости и додворљивости!

И Ђилас спрема Београд да слави дочек Нове Године!?
Које црне Нове године! Шта нас то у њој чека, само горе и горе.

Сетимо се Ђуре Јакшића и његовог јунака Ђурашка, кад каже:

„Ја у мрак одох!“

Слободан Турлаков