Вести

Нека је свим Православцим Богоугодан Божићни пост

Икона која приказује Господа какав је сада, стрпљив и благ (лева страна) и какав ће бити у време Страшног суда, строг и праведан (десна страна лица). За све Православне вернике широм света, који време рачунају по старом односно јулијанском календару, данас почиње Божићни пост. Њиме се припремамо за најрадоснији Хришћански празник – Божић, рођење Господа нашег Исуса Христа.

Иван Максимовић – Звечан и екипа новинар.де портала; 28.11.2012

***

У предговору књижице „Пост и његов значај“ Владика Рашко-призренски у егзилу, епископ Артемије, истиче да „живот православног хришћанина јесте и треба да буде „живот у Христу“ јер је он сам рекао: „Ја сам пут, истина и живот“. Епископ Артемије подсећа да је Господ све учинио за нас: „уништио грехе, сатро ђавола, победио смрт. И све те победе – даровао нама. Само под једним условом: да их ми прихватимо својом слободном вољом и својим личним подвигом“. Владика Артемије даље наводи: „Први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве заповести Божије коју је Бог дао још нашим Прародитељима у Рају: „Од дрвета познања добра и зла не једите…“ А то је ништа друго до заповест о посту“.

Због брзине живота у којој смо се нашли понашамо се као да су нам површна сазнања о начину и природи поста довољна или сами тумачимо правила која су строго и тачно одређена. Управо зато, посматрајући друге док посте, падамо у заблуду да је пост одрицање од мрсне хране и да је тешко држати пост. Свети Јован Златоуст овако говори о духовном посту: „Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини него кажи нам да ли си ти од гневног постао тих, од жестокога добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио? Ако је у телу завист према брату и љубав према богатству; да ли је од користи што си пио воду? Ако је душа, господарица у телу, заблудела, зашто кажњаваш слугу њенога – утробу? Не показуј телесни пост, јер сам телесни пост не уздиже се на небо без спровођења сестре своје милостиње, која је не само његова сапутница, него и његова колесница“.

Прави савет о овим али и другим духовним проблемима могу нам дати само духовници који за то имају благослов. Овде једино треба водити рачуна јесу ли упали у свејерес Екуменизма или су остали на правом путу.

У исто време, док се ми трудимо и улажемо себе, погрешно је очекивати некакво „благостање и мир“ изван нас јер је баш период Поста најчешће и време највећих искушења на шта нам и наша црква указује. Све је то са циљем да се испита снага наше воље, одлучност и истрајност. Када нам се учини да нешто не можемо сетимо се речи Патријарха Павла „Бог зна колико ја могу да понесем па ми неће дати више од тога. Али, ни мање“!

Јачина искушења се на нас допушта по промислу Божијем и леку који потребујемо за лично спасење. У времену смо када се наш народ на Косову и Метохији налази, сасвим сигурно, у једном од убедљиво најтежих периода у историји свог постојања. По оној народној „какав народ, таква власт“ данас се уређују и наши животи. Однарођена, од Бога отпала, морала и врлине лишена власт која води Србију, нашла је за сходно да баш у време овог поста направи крвави рез по сред државе и себи „одсече ногу како би брже трчали“. Кукајући на њих и дижући вилу и мотику (а и то тек на речима), заборављамо да се ништа не дешава без Божије промисли и допуштења. Кажу да ће се дешавати болне ствари са Косовом а да ли ко од нас позива Лекара у помоћ? Лекара који васкрсава из мртвих и који је сам Васкрсао? А Он је рекао да „тамо где су двоје или троје сабрани у име Моје, тамо сам и Ја са њима“.

Претходне недеље наша црква је славила св. Јована Милостивог . На беседи у катакомбном Храму „Св. Сав“ у Жеровници на северу КиМ, након пресецања славског колача а поводом празника и предстојећег Божићног поста, настојатељ овог храма Протосинђел Евтимије у беседи је рекао да је пост ангелски и да се у народу каже „ко пости, душу гости“. Да је држање поста „Победа душе над телом, победа духа над материјом, победа вечности над временом“. А ми православни хришћани, ако желимо спасење, онда требамо да „идемо уским путем, као што је Господ рекао, којим мало њих иде за разлику од широког пута угађања себи којим иде већина људи у овоме свету. То угађање почиње од неуздржања у храни“ и додао да је Господ благоизволео да нас поврати у Рај, у вечни живот путем поста. „И заиста, свако добро почиње од поста и свако рђаво дело и зло од неуздржања. Господ не жели да ми цркавамо од глади већ да се научимо уздржању а посне хране има у изобиљу“. Отац Евтимије је окупљене вернике подсетио да уздржање од хране није довољно и да је то тек основна школа која неће пуно вредети ако по цео дан мрзимо и не говоримо са неким. „Од нас се тражи да пренесемо пост и на наше речи и у наше мисли. јер, чули смо у данашњој песми да ћемо дати одговор за сваку нашу реч, мисао, дело од кад смо се родили до задњег издисаја. И то ће, авај, да буде познато свима, не само свим људима већ свим ангелима на небесима“ а када то знамо схватићемо да се пост односи и наше мисли и на дела.

Такође, у књижици „Пост и његов значај“ владика Артемије подсећа на заповест коју је Господ дао следбеницима својим, рекавши: „Овај род (ђаволски) ничим се не може истерати, осим молитвом и постом“. У нашем српском народу „најчешћи грех у задње време јесте управо грех НЕ ДРЖАЊА поста. А из тога греха ничу многи, као печурке после кише“ истиче Еписко Артемије у књижици објављеној године пред Божићни пост прошле године.

Иван Максимовић – Звечан и екипа новинар.де портала

………………………………………………

Преузето: Свети Василије Велики ПОСТ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ; Епископ Артемије ЗНАЧАЈ СВ. ТАЈНЕ ПОКАЈАЊА И ПРИМЕР ИСПОВЕСТИ, Издавач: ЕРП и КМ у егзилу, Беодград – Љуљаци 2011. године, стране 3 – 4