И као што је ред, почеше људи, из старо– нове владе, да се хвале, која је по њеном премијеру Дачићу, „вратила земљу на колосек који води заустављању економског пада и пада животног стандарда“.
Проф. др. Слободан Турлаков 05.11.2012
***
А зна се све је поскупело и све бива скупље, чак прети и помор стоке, јер је сточна храна нагло поскупела, да нема другог излаза, што значи увозићемо и месо из региона, али је, што рече председник Николић, најважније да будемо његови предводници. Није рекао у чему, али није ни потребно, по незапослености, по државним дуговима, по хаосу у школству, по томе на коју год се страну окренеш, нешто пуца. Ето, сад и опет у САНУ. И тако један озбиљан професор и историчар Василије Крестић рече да у Академији , што је јавна тајна, постоји „лобирање“ приликом избора чланова.
Коментатор у неким новинама, не сећам се више којих, каже није ни чудо, кад редовни академици добијају 100 хиљада а дописници 80 хиљада месечно додатка уз плату, пензију…па се људи, нормално, боре за своју егзистенцију.
И тако изабраше оног Горана Петровића, писца тзв. „Скеле“, којим је „игроказом“ обележена 200 годишњица Српског устанка, у ком се не помиње ни Карађорђе, ни његове војводе!
У „Таблоиду“, пре ових избора, објављен је текст о томе како се то све „ради“, и ако је пола истина од онога што тамо пише, онда збиља та САНУ и не треба да постоји. Наравно, и ту су главни мешетари – Црногорци!
Дачић још каже, како је његова влада, за само 100 дана, „вратила земљу на трасу могућег решења проблема Косова и Метохије“, како је „учињено много на пољу европске интеграциије“, заборављајући свој недавни говор у Драгињцу!. Вучић га допуњује, посебно наглашавајући да постоји могућност да „држава добије датум преговора за улазак у ЕУ и пре очекиваног“, док Динкић тврди „како је избегнут банкрот државе, али да предстоји тежак период.“, коме је дабоме, у претходном „поступку“ баш он највише кумовао, а сад се прави невешт, чак не зна ни колики је државни дуг!
Председник Николић, који је, иначе, задовољан радом владе, наглашава да „прошлост треба оставити прошлости“ (да ли и Југославију!), да трајни мир на Косову треба остварити компромисима, и да се заједничким радом концентришемо на бољу будућност. Најважнији циљ власти је бољи живот свих грађана и савремена модерна Србија, која ће бити лидер у региону“.
Наравно, и даље се наставља неповерење према Србима, који у својој рођеној земљи гледају, како у судству, тужилаштву и полицији, здравству и просвети владају туђини. Шеф полиције, Вељовић (кога је још 2006 поставио, исто тако Црногорац, Јочић), коме је истакао мандат још 15. јуна прошле године, и даље је на свом месту, јер Дачић још није нашао неког Црногорца који ће да га замени, па тако стално одлаже расписивање конкурса. Пре неки дан су поставили за једног од шефова у полицији, опет једног Црногорца, Владимира Божовића, и то на предлог Вучића! А ту скоро, један Црногорац постао је директор некаквих „Коридора“, да би на последњој седници Владе, једна, анонимна Црногорка, била постављена за шефа канцеларије за дијаспору. С којим ће ауторитетом и с којом уверљивошћу она окупити познате и пословне људе из дијаспоре, који би нам могли, и који хоће, да учествују у обнови и спасавању Србије! А ко зна, да ли је она и заинтересована за ту и такву нужност, њој је довољно што у реченом својству има да путује по свету и држи јалове конференције!
Просто фантазија!
Наравно, и за ову владу Европа је основа, и ако нам та Европа на сваком кораку ломи врат (што су чиниле и недавне гошће на високом нивоу!, што нашим званичницима није сметало да изјаве, да су ЕУ, Америка и Србија на истом путу!).
Уз то и такво непоколебљиво опредељење, непрестно се понавља како нам је Русија једини пријатељ, а да при томе нико не помишља и не види, да нам је Русија, свакако и као опомену отрежњења, послала свог новог амбасадора, скоро два месеца касније, пошто је претходни отишао! Али, кад помислимо и кад знамо, ко је био српски посланик (-ица) у Русији, добро је да нам је и после два месеца послала новог! Једноставно речено, кад би се направио колоквијум, за све „наше представнике“ у иностранству, сумњам да би и половина њихова положила – српски тест!
Наравно и дабоме, тај и такав тест, кроз толике године, није могао ни сам Тадић да положи!
Кад је др Владан Ђорђевић, као бивши председник владе, описао неке државне детаље из времена династије Обреновић, он је 1906, дакле три године после свргнућа те династије, осуђен на шест месеци затвора, због издавање државне тајне! И ту је казну издржао.
Просрпски председник Тадић, још се није охладио од те функције, а већ је дао један интервју на загребачкој ТВ, „Недељом у два“, у ком је открио да није невин у пресулдумљењу Николића и Вучића, ка Европи, и њиховом напуштању Радикалне странке, што, је л те, исто тако државна тајна, и чије би откриће требало да има одређене последице, по Тадића.
Ником то није пало на памет, чак је председник Николић рекао, да је „нама потребна Демократска странка!“ Додуше, „реорагнизована, и да се огради од појединих својих функционера, који су власт доживљавали као средство за лично богаћење“.
Одлично, али ако се знају ко су све ти „функционери“, онда се знају и њихови марифетлуци у пљачкању државе и, уопште, њихов рад на економском паду Србије, што је кривично дело! Што их онда данашња влада штити, за коју је, додуше, председник Николић рекао да је – просрпска! А што није – српска, председниче, поготу што сте Ви најзаслужнији што у српском Уставу стоји записано, да је Србија „држава српског народа“. Па зар онда није логично и нужно, да влада Републике Србије, буде – српска!
У једном тексту, поводом најављиване прославе Кумановске битке, који је носио наслов: „Можемо ли, смемо ли да прослављањамо, и да ли бисмо знали шта то прослављамо?“, изразио сам сумњу у могућност достојног обележавања те наше узалудне победе, са становишта оног што знамо и што је реалност касније и данашње историје. Председник Николић отишао је неколико дана пре историјског датума Кумановске битке, у Македонију, срдачно разговарао са тамошњим председником, покрећући питања, између осталих, око споратума наше и тамошње цркве, иако је морао знати, да то није ствар државе, већ црквених канона, који поштују све православне цркве… а умешао се и око званичног назива Македоније, што је изазвало немилу реакцију званичне Грчке. И све са жељом да се умили и омили домаћинима. И шта је добио за узврат? Нико од званичника данашње Македоније није дошао на Зебрњак, где се обележавала Кумановска победа! Нико да ода пошту толиким српским војницима, који су са одушевљењем гинули за њихово ослобођење! Чак су, како тврди Чедомир Антић, из гробнице српских војника на Зебрњаку, својевремено, повадили кости изгинулих српских војника, и предали их Медицинском факултету у Скопљу, да на костима тих својих стварних ослободилаца, тамошњи студенти уче анатомију!
Еј, бре! Има ли већег вандализма! Већег нечовечства!
Има.
Вађење органа из – живих Срба, ради продаје по белом свету! И са тим разбојницима, Тадић и његови наследници, преговарају и рукују се, тражећи модус вивенди, са онима којима никада није падало напамет била шта друго, сем убијање и протеривање Срба!
Чак и Мирослав Лазањски, поткован толиким знањима, губи ту „околност“ из вида, кад је недавно препоручио, да у односу на КиМ, послужи као модел, сређивање односа између Енглеске и Шкотске! Само, ко ће, пре тога, г. Мирославе, Шиптаре научити да буду цивилизовани Шкотланђани!
Некако у то време, председник Николић је изјавио, боље рећи опоменуо Европу, да се „ствара албанска држава“. То исто, потврдио је и наш до недавно амбасадор у Паризу, Батаковић. Међутим, у то исто време министар иностраних дела, Мркић, иде у Тирану, да разговара са тамошњим својим колегом, о побољшању добросуседских односа!
Можемо ли и ту посету уврстити у 100 дана ове владе? Или још боље, да ли ова влада мисли, да су у Тирани толико неуки или изван ствари, да ту посету прихвате онаквом каквом су је овде замислили!?
Али, ако у Тирани нису неуки, ови овде јесу. Они уопште не знају шта је то држава и како се она води. А то значи, да је Мркић морао, пре него што је отишао, да одговарујућем Скупштинском одбору предочи тај свој пут, и исто тако, да по повратку, том истом Одбору поднесе извештај, на усвајање и одобрење.
Влада се хвали да ради споразумно, тј. да постоји стална сарадња коалиционих странака, и да се све одлуке доносе једногласно. Међу странкама, али странке нису – држава!
Шта је то држава и да ли она постоји, видело се и по томе како „неко“ прислушкује председника Николића и првог подпредседника владе Вучића!
A данас, 5.нов., два дана касније, јављају како је у петак ноћу покушан атентата на председника Николића, и како је тај покушај извео високи официр МУП-а, тиме што је својим џипом хтео да пресече пут колони, која је штитила председника.
Нека врста камиказе, у служби тајкуна, али у недореченом саопштењу се не говори ни ко је тај официр, ни како су га средили, ако су га средили.
Дачић, као премијер одн. као министар унутрашњих дела, тврди да прислушкивање нема везе са њим, а за покушај атентата још ништа није рекао. У једној редовној земљи, где се, главна политика „кува у кабинету министра унутрашњих дела“, он је морао да зна, унапред, за све послове подређених му служби! Да иронија буде већа прислушкиван је координатор свих тих служби, Вучић, што је готово гротексно! Шта он ради на обједињавању њиховог деловања, кад га они контролишу! А, ево, сад и врше покушај атентата.
И шта сад? Пат позиција! Стопостотна!
И што је главно, све приче о успешном и јединствености у раду владе, падају у воду! Подозрење се уселило кроз сва врата и кроз све прозоре. Тешко да се може замислити да ће се из свих ових замешатељства. изаћи на чистину, тако, као да се ништа није десило! А управо тако ће бити, јер је свима њима стало да остану у власти! Зато су се и до сада борили, па ће и од сада!
И шта у том и таквом „миљеу“ могу да значе Дачићеве речи да су „полицији потребне промене, јер не постоји јасан систем надзора и контроле акција“. Аман, човече, министре, премијеру! Зар Ви мислите да народ не зна да сте Ви већ пета година министар полиције, и да том и таквом „критиком“ у првом реду дајете доказа о својој неспособности за то место!? Другим речима, да тиме потврђујете речи Љубише Милановића, да он као бивши полицајац, има већег утицаја но сам министар полиције.!
Одиста, шта Дачић, после свега реченога, мисли, то сам Бог зна, тек он путује у Италију на састанак Интерпола, што баш није много пријатно, јер, нема сумње, његове су колеге већ обавештене шта се у његовој земљи дешава. Тек, поручује народу да ће кад прођу 1000 дана ове владе, да ће се тек онда видети њени сјајни резултати!
Ипак, да подсетимо и њега и Вучића, да Европа и даље тражи да се испитају случајеви 24 приватизације обављене под сумњивим околностима. „Политика“ је недавно, у кратким изводима, открила у чему је проблем, у сваком од та 24 случаја! Колико је њих, чак знаних, умешано у те случајеве, чак и муж министарке здравља, која је ипак смогла снаге, да подвијеним језиком и сентиш гласићем, изрази своје убеђење да ће ова влада издржати цео мандат, што је говорила и за претходну! А било би саветније да се позабавила оним лоповима у свом ресору, које је Љубиша Милановић открио још за време претходне владе, па су га брзо почистили! Али, што да се замера свом земљаку, Миљку Радосављевићу, који је те лопуже ставио „ад акта“, уосталом и првом подпредседнику ове владе, који га је оставио на месту специјалног тужиоца.
Другим и искреним речима речено, све је то један галиматијас, састављен од истог олоша, кога би требало грабуљом покупити и склонити са места, где се решава судбина Србије. Али како, кад гладан и беспослен народ, листом гласа за све њих. Ето, ЛДП добио 300.000 гласова, колико и Динкић.
Јавила се и Мићићка, са тврдњом да је ЛПД изложен хајци. Разумем хајку на њу, јер је лепа жена, али пре се може и мора рећи да ЛПД врши хајку на српски народ, подмећући му најскаредније ствари, и позивајући га да као излаз из таквог стања, призна своју кривицу и своје злочине, као једини пут свог спаса.
Ето, тај Мишковић, за кога кажу да је милијардер, што је све у Србији зарадио, зар не би био ред да у свом Варварину подигне, рецимо, једну овећу фарму рогате стоке, и да на тај начин извуче тај свој родни крај из сиромаштва. Или, пак, Палма, који није сиротиња, уместо ишчекивања да му се женска жирафа умножи, не запати фарму ћурака и ћурана, по ком је Јагодина била на далеко позната, а сад тако сиромашна, да ће ускоро моћи и пар ћурки и ћурана, да стави у свој зоолошки врт, као ретке „зверке“, да их деце виде и поносе се њиховим јагодинским пореклом! Уосталом и тај Ђилас, за кога исто тврде да је милијардер, шта ће му то богатство кад је оно само себи циљ, зар га он не би могао негде у нешто што има трајније постојање, усмерити…
Свима њима треба наметнути једну „екскурзију“ од Славије до Калемегдана, са једним водичем, који ће им открити историју свих оних задужбинара. Како су сви они дошли у Београд са једном бошчом ствари, као целим својим иметком, и да су онда упорним радом и штедњом, пара на пару, грош на грош, стопарац на стопарац, дошли до иметка којим су могли да подигну своју задужбину за добробит свога народа!
Тако је то некад било. А сада, сада би својим богатством да овладају судбином свога народа, да му помогну, да заједно, нестану. Бедно!
Једном је председник Николић, док је још био Тома, у Скупштини рекао: „Мени, као бившем гробару, можете веровати, све је ово пролазно, брзо дође крај, кад се леже у земљу. Ја те ствари добро знам, годинама сам их гледао…“
Слободан Турлаков
… [Trackback]
[…] Information to that Topic: novinar.de/2012/11/09/kad-će-srbi-početi-da-mešetare-svojom-zemljom.html […]
… [Trackback]
[…] Information to that Topic: novinar.de/2012/11/09/kad-će-srbi-početi-da-mešetare-svojom-zemljom.html […]
… [Trackback]
[…] Read More to that Topic: novinar.de/2012/11/09/kad-će-srbi-početi-da-mešetare-svojom-zemljom.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Info here to that Topic: novinar.de/2012/11/09/kad-će-srbi-početi-da-mešetare-svojom-zemljom.html […]