logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    311 пута прочитано    Датум: 3.11.2012    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Не одрецимо се најСРПСКИјег

Поштујем Ваше напоре да укажете на проблеме и реаговања који се јављају као последица увођења латинског писма у Правопис српског језика у издању Матице српске 2010.године. У времену када се питања културе, језика и писма врло ретко постављају у друштвеном животу, медијима и стручној јавности – за резултат се има запостављање јавног дијалога; Ваш труд је од користи.

Писмо упућено на адресу “Радио 021″ – Нови Сад; 02.11.2012

***

Али, сваки писмени Србин, а крајње је време да сваки Србин буде писмен, као и свако заинтересован за ситуацију са српским писмом, лако може уочити шаблон који се понавља у сличним текстовима што доводи, да и овај текст губи на изворности, па читаоцу суптилно сугерише добро познату матрицу – ко су добри а ко лоши момци. Зашто се приликом расправа о српском језику и писму као и неком другом националном питању морају обавезно користити термини: талибан ( кога износи анониман извор), забрана, избацивање, контраверзни Устав Србије, национални строј, поништавање месних избора …

„Никада, чини се, током свог хиљадугодишњег постојања, није ћирилско писмо било изложено тако суровом нападу, ниподаштавању, прогонству и срамоћењу као што је то случај у другој половини 20. века и на почетку 21. Проглашено је ретроградним, националистичким, естетски и етички недостатним, лингвистичко-фонетски скученим, међународно неугледним, импедиментом техничког развитка и прљавим леглом антиевропске и анти-универзално изједначавајуће цивилизације, једном речју – препозната је као српско писмо! То јој је основна и неопростива особина, мана која потире сваку врлину, аргумент против самог себе и непорециви сведок оптужбе, каква год она била.»( Д. Ацовић).

Или смо криви једноставно «што читамо и пишемо ћирилицом и што смо живи » како каже песник и председник нашег удружења Добрица Ерић.

Да ли се, за промену, може замислити навођење следећих историјских чињеница када је лингвистичка расправа у питању: како је латиница одувек сматрана окупационим писмом за Србе и да је стизала на бајонетима непријатељских војника, да су народни трибуни Светозар Милетић и Петар Кочић робијали због одбране ћирилице у Аустро-угарској, како је четрнаест учитеља у окупираној Црној Гори 19. октобра 1916. године стављено под војни суд и осуђено јер нису хтјели да умјесто ћирилице предају латиницу; да су сви јавни натписи у окупираној Србији 1915. године морали бити замењени латиничним а да је исто важило и на територији НДХ за време Другог светског рата; да је Митрополит Петар Зимоњић платио главом што није хтео да промени печате са ћирилице на латиницу; да је 27 професора у Црној Гори отпуштено протеклих година због српског језика и ћирилице…….

Као што се види, за спас ћирилице је пострадало и још страда и бори се, оно што држи до личног као и достојанства свог народа. И довољно је прошетати улицама српских градова и видети сву бесмисленост приче о угрожености латинице.

Да ли се може спомињати Устав Србије, као највиши правни акт, а да се избегне омаловажавање и за промену почне критиковати неуставна одредба Статута АП Војводина. Или треба по идеји Ненада Чанка прилагодити Устав Правопису?

Српско удружење Ћирилица из Београда, потпуно прихвата сва демократска и европска, друштвена достигнућа. Тако смо и разумели да је расписивање петиције један вид цивилизацијског и легалног начина исказивања народног мишљења или на то, као Срби немамо право?

И ако са Матицом српском имамо различите погледе на решења у Правопису, не дозвољавамо да нас различитим подметањима, било ко доводи у сукоб са њом, као најстаријом културном институцијом у Срба. Сматрамо је својом, чак и ако питање писма решава по диктату моћника академика Клајна. Он ће остати упамћен у српској историји као стручњак лингвиста, који сматра за нормалну последицу овог лингвистичког хаоса да остане једно писмо у српском језику — латиница. Зато и тражимо његову оставку на место главног рецензента. До смене Ивана Клајна ће доћи пре или после, јер су на нашој страни Устав и закони, традиција и слобода.

 

Mиодраг Којић, потпредседник

Бр 02 / 12 – 61
2.11.2012.

 

Српско Удружење ЋИРИЛИЦА Београд
11070 Београд,Србија
Др Ивана Рибара 115/Б
063/8201171 ; 063/384020

E-адреса: info@cirilica-beograd.rs
javljamse@cirilica-beograd.rs

http://www.cirilica-beograd.rs

http://album.cirilica-beograd.rs

ж.р.: 190-9050-94
ПИБ 106444293
Матични број: 17787284

***
***
***

 

КОМЕНТАР РЕДАКЦИЈЕ новинар.де

Петиција за одбрану Ћирилице покренута од стране “Удружење Ћирилица”

1. Да се из српске просвете и Васпитно-образовног процеса повуче из употребе актуелни правопис Матице српске као неуставан зато што је њиме хрватска латиница именована стандардним писмом српског језика,

2. Да буду смењени главни редактор правописа др Мато Пижурица и главни рецензент правописа др Иван Клајн и

3. Да САНУ престане са израдом и коришћењем српскохрватског речника и да почне да израђује српски речник

 

Петиција за одбрану Ћирилице

ПОТПИШИ овде: http://www.peticije24.com/cirilica

 

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo