Вести

Часни и скромни прота Илија Јокић

Поводом актуелних дешавања у Српској православној Цркви и друштвеним приликама у Србији разговарамо са свештеником, протом Илијом Јокићем који је пре неког времена пао у милост а рекло би се више у немилост шумадијског владике Јохана (Младеновић).

разговор за новинар.де водио С.Марјановић 04.10.2012

***

Новинар.де: Помаже Бог оче прото прво да вас упитамо како сте и како напредује ваша борба за истину и правду.

о.Илија: Бог помогао! Па где сам, тј. овде у парохијском дому у Цветојевцу, сами закључите како моја борба напредује и ко се то у овој борби грчи у лажима и безакоњима а ко је смирен и стамен.

Новинар.де: Не разумем, појасните.

о.Илија: Па видите. Тај бездушник, мислим на Епископа шумадијског Јована ( Младеновића ), у народу познатог као Деспот шумадијски Јохан, или Јохан Силни, је у сарадњи са бездушним свештеницима и појединим епископима у СПЦ могао да измишља, фалсификује, пише, потписује и удара штамбиље и печате, али сада, када на терену треба да све то проведе у дело, не може.

Новинар.де: Зашто не може?

о.Илија:Свестан је бездушник да ако наложи моје исељење из парохијског дома да моментално покреће предмет изнова, али да о мом предмету више неће расправљати црквено судство, него државно, а самим тим се открити сва безакоња и нечовештво тог бездушника. Зато он ћути и фактички ево већ пуне 3. године мрцвари и мене, парохију, парохијане и свештенство. Ако је све то свеједно њима, зашто би се ја секирао. Погледајте мој доказни материјал па …….

Новинар.де: Станите, станите молим Вас. Зар није довољно да владика  изда декрет и да онда Ви морате да изађете из парохијског дома?

о.Илија:Па у томе и јесте проблем. Ако он потегне за таквим декретом, онда ја имам нешто, опростите о томе не могу да причам, он за то зна, што комплетан предмет доводи пред државне органе и онда пада коплетна конструкција лажи и обмана и појединце води право у затворске ћелије. Колико пута сам само мојим пријатељима знао да кажем; да сам, сам за себе, што се тиче мог предмета, спајао коцкице, не бих умео овако да их спојим. Знате, ово траје од 2007 године. Доста се за то време написало и потписало. У осталом, ја вама постављам исто питање: „Зашто не посегне за декретом“?

Новинар.де: Колико то може да траје.Има ли краја томе.

о.Илија:О томе они и комплетна јавност нека размишља. Ја сам се у овој борби окаменио, мислим отврднуо, тако да ми је почела и да прија, јер сам имао куражи и снаге да прво кроз Цркву свима скрешем у брк оно што мислим и за шта имам доказе, а после и јавно. Мене само могу ликвидирати и тако можда да затрпају мој предмет, али мислим да би ме и тим, како рече Шешељ у Хагу, учинили бесмртним. Они су у кризи а не ја.

Новинар.де: Од чега сада живите када немате сталних прихода

о.Илија:Мој живот и моје преживљавање у овим тренутцима мог живота је заиста невероватан и верујте ми чудан. Таман, дође време да немам ни за хлеб, кад ево ти на траси парохијског дома пуна кеса понуда и ђаконија. Нити знам ко их је оставио, нити од кога су. Срећан сам кад имам шта да једем. Никада нисам био ни прохтеван. Колико пута ми је у таквим приликама мој Борко, момак коме сам се у овим данима мог прогањања и мрцварења посебно посветио, био је психијатријски пацијент, знао да каже: „Оче! Ово нам је сам Бог послао“. Но ипак сам, зављаљујући Богу, захвалан мојим родитељима, Ђурађу и Савки, који су ме од моје младости васпитавали у духу радиности, тако да сам и док сам имао примања са парохије, у слободном времену резбарио и трудио се да увек направим нешто ново. Поред помоћи пријатеља од тога сад моментално преживљавам. Ту сам у парохијском дому. Нигде не идем, тако да ми много тога није ни потребно.

Новинар.де: Рекосте да сте се посветили Борку. Ко је тај Борко?

о.Илија:Можда би боље било да сте овај разговор обавили са Борком него самном, али отом потом. Брко је момак који је ових дана напунио 24. лета, а који је заиста чудом Божијим дошао код мене. Одмах, након што ме је бездушни Епископ шумадијски Јован ( Младеновић ), у народу познат као Деспот шумадијски Јохан, или Јохан Силни против законито Уставу СПЦ ставио под забрану свештенослужења и уклонио са парохије, у Крагујевцу сам упознао његовог оца, Јована Свичевића, који ми је укратко, пошто сам журио, испричао које муке и проблеме има са сином. Тад сам му понудио да сина доведе код мене и да га ја духовно водим, да му помогнем колико је у мојој моћи. Од тада па до сада је Боривоје ( Борко ) Свичевић код мене, резбари, израста у стабилну личност и нико га, иако су многи покушавали, не може да одвоји од мене. У чему је овде поента и зашто помињем Борка? Зато што је Борко најбољи пример да ми, ту поред себе, имамо толико таквих као што је Борко, који запомажу за помоћ, а они који су дужни да помогну, пре свега ми свештеници, истима причају како они немају чаробни штапић којим би им помогли. Када би само прочитали оно што ми је Борко написао и потписао, а његов отац потврдио, код којих је све врачара и гатара, које сарађују чак и са свештеницима, Борко био и од њих тражио помоћ, чак је стигао и до хоџе у Сјеницу, онда би многима било јасно да је све ово што се дешава у СПЦ ђавоља посла и да је ђаво завршио са народом и сад удара на епископе и свештенство. Никакво чудо није што су се мом Борку посебно у главу урезале речи са Св. Литургије: „….. имајмо срца“! Не понавља он често, као што се на Литургији изговара: „ Горе имајмо срца“, него: „Имајмо срца“! Борко је чудо не виђено и ја верујем да ће он бити тај који ће у одређено време сведочити истину.

Новинар.де: Ових дана се често говори о такозваној Паради поноса 2012. Шта ви мислите 0 паради и изложби контраверзне шведске уметнице.

о.Илија:Тако звана Парада поноса је срам и срамота епископа СПЦ и свих нас који смо дозволили да у њиховим редовима и нажалост у опште у Цркви, без поноса, него у тајним ноћним оргијањима, раде исто оно што раде они чим се поносе по улицама Београда. Разлика је само у томе што ови који се поносе, не подлежу канонима као они који се скривају, а да нема тога, с обзиром који су то бездушници, верујте да би ови који се скривају били гори од оних који се поносе. Зато је добро што су се појавили поносни, јер да се нису појавили, ови у мраку би били не примећени и као лукави би радили крадом, како то наш народ каже: „Испод жита“. Та педерија у свом педерлику није у равноправном положају унутар себе, и зато и јесу ова силна оргијања. „Сотоње царство само у себи мора да се распадне“: рекао је наш Господ. Тако ће и ти поносни педери сами да откривају, као што то већ и чине, оне који се скривају. Обрачун унутра између њих је, као што су и они сами, собзиром ко их финасира, немилосрдан. Да још увек своју потпору немају у илегали, код оних што раде у мраку, они се не би поносили и оргијали улицама Београда. Зато и говорим да је срамно, није хришћански, нападати поносне педере, а у Цркви, од оних који се скривају узимати благослов и Св. Причешће. Исто тако, хришћани нападају изложбу шведске уметнице, која се незна да ли је уопште религиозна, а овамо својим очима, у својим храмовима гледају скрнављење канонски и литургички установљеног фрескописања и уопште распореда по храмовима, лично од епископа. По каналима, контејнерима, јавним и прватним клозетима гледају разбацане иконе светитеља, а овамо дигли галаму због изложбе наводне уметнице којом су јој само подигли рејтинг, али и смишљено скрећући пажњу на њу, сакрили коне који се већ крију по мраку. Очистимо ми своју Цркву од педерлука. Ставимо под контролу те осионе епископе у СПЦ који, само да би пркосили јадан другом и да би се градили већим од другог, или да би сами себе величали, оснивају своја приватна гласила, за која непрестано од државних органа траже некаву помоћ и ко зна све шта се ради кроз њих, а кроз све то срозгавају центар моћи Патријаршије, путем којих, ништа друго, до штанцају иконе светитеља, шарене се као дјетлић, које нажалост завршавају на веома неприкладним местима. То је наша дужност, да тој осионости станемо на пут, а не да се петљамо у ствари за које је држава надлежна. Само тако ми можемо створити амбијент у коме ће свака скарадна изложба, сама по себи, изгубити свој смисао.

Новинар.де: Зашто по вашем мишљењу синод СПЦ ћути по овом питању.

о.Илија:Па из свега овог што сам рекао, произилази и то да САС-од ћути, односно његов потпарол Иринеј Буловић, који је иначе говорљив за све оно што њега и његове пајдаше не додирује, а када је он и његови пајдаши на тапету, онда, као глиненог голуба истура Патријарха, да он проговори. Ко то о педерлуку може боље да говори и да га осуђује, него онај који је на основу чињеничног дела проверен да није педер. Такав је за ову прилику оним из мрака био најповољнији да својом срамотом ублажи срамоту Параде поноса. Мислим да је даљи коментар сувишан.

Новинар.де: Има ли хомосексулаца неђу архијерејима СПЦ. Да ли су они у већини?

о.Илија:Које питање. Зашто је Министарство правде оној деци која су оптужила Пахомија за напаствовање, због чега је вођен судски процес, исплатило материјалну штету? Ради медени колача можда? Тај судски процес сваког илоле нормалног човека, а посебно претња Пахомија епископима СПЦ, да ако га они не буду бранили да ће рећи све о њима и уводе у те мрачне одаје и ноћна безстидна оргијања. То, да ли су у већини је најбољи показатељ предмет Владике Артемија. Пахомије их све, сем Владике Артемија, преко својих пајдаша имао у шаци. Зато је један једини који је устао, јер га Пахомије није имао у шаци. Зато су морали да измишљају грех Владике Артемија и то што су измислили, чак да је и било, не подлеже санкцијама које су применили. Зулум на Владики Артемију је био сигнал и опомена свима, како ће тек они, за које Пахомије има доказе, проћи, кад је Владика Артемије чист и праведан прошао као што је прошао. Рекао сам већ да су педери у свом унутрашњом обрачуну свирепи и немилосрдни. Зато се та пирамида веома тешко руши, али се ипак уруши.

Новинар.де: Који би начин борбе по вама против зла педофилије и хомосексуализма у СПЦ био најбољи

о.Илија:Као што читаво време причам и проповедам. Све, за које постоје докази и они који су под лупом сумње, послати у осаму у пуста места, да клече и Богу се моле за опроштај злодела која су починили злоупотребљавајући положај на коме су, а самим тим их вратити завету који су као монаси положили пред Богом. Они никако не би били оштећени, нити недај Боже да је на њима извршена дискриминација, него би и њима и Цркви итекако помогли. У почетку би било можда и тешко, јер би тек тада педери подивљали и тражили поштовање права своје топле браће, али би тим и разбистрили овај кошмар и многе ствари би нам биле јасније. Овако, док постоје топла браћа која оргијају беорадским улицама и она која их из сенке подржавају овом јавашлуку краја неће бити.

Новинар.де: Шта мислите о учестовању патријарха Иринеја и Буловића на Сарајевском екуменском скупу.

о.Илија:Просто ко пасуљ. Ако српски Патријарх прихвата погрешно поимање Бога других религија и са таквима гради некакав мир, и то уз сагласност САС-да, онда се поставља нормално питање: Да ли то СПЦ губи своју једну и основну мисију, а тј. све заблуделе привести познанију једне и праве вере, односно, да ли је то реч о оном лажном христу, о коме смо као и о истинитом учили у богословијама? Ја мислим, и то је очигледно, да је овде реч о у стотину боја префарбаном христу, о оном лажњаку. Замислимо да је Христос у својој мисији на земљи правио ове врсте самите, а могао је, јер је Бог, или одлазио у Синедрион, што је исто као Бог могао, и позивао књижевнике, фарисеје, Ирода и римског Императора, или одлазио код њих, на грађење мира у свету, на шта би Његова мисија личила. Да се тако нешто десило, само пророчанство се не би обистинило, односно, Христос би сам погазио речи Оца које је удахнуо човеку: „Блажен муж иже не иде на совјет нечастиви …..“. Христос је у синедрион дошао кад је морао, увек, кад о овоме причам, на уму морамо да имамо речи да је све ради човека, кад је присилно доведен. И тад је заблистао и сведочио, не вољу човечију, него вољу Оца. Шта ми сад имамо? Имамо епископе, па и самога Патријарха, који уче да су они христоси, а када требају да се угледају на Христа, да трпе, па и да страдају у сведочењу истине, пред том светином, тим новим светским поредком пузе као неке стрине персе, изгледа да се плаше за жене и децу да им не остану гладни, ничу и тамо где нису сејани. Који други закључак из свега овог човек да изведе, него да су ти људи због своје прљавштине присиљени да тако нешто раде. Кави они такав и мир у свету. Битно је нажалост да се ћерда благо народно и да градећи мир у свету, бацају атомску бомбу међу свој сопствени народ. У осталом то и јесте по директиви језуитске ложе која учи своје присталице да се претварају како су миротворци а уствари праве заваду међу заједницама и народима које желе да покоре.

Новинар.де: Излаз из овакве ситуације у СПЦ.

о.Илија:Исто као што сам већ рекао, стим што би додао следеће: Не престајати вербално атаковати на те људе, иако, као што се да приметити немају образа. Зато и јесу на тим местима. Да својим понашањем провоцирају и провоцирају како би нам досадили и огуглали на то провоцирање, а они онда само да докрајче започето. Увек имајмо у виду, да досадашња наша борба није била узлудна, јер захваљујући баш тој борби, многи рогови су сасечени. Игњатије браничевски не буче више као што је букао до 2008 године, док се не појави оно писмо које га разобличи. Умртвио се горе од његовог мртвачког учења. Ни овај у Крагујевцу више не хистерише и не маршира народ из цркве. До душе и нема кога, јер они који долазе на његове литургије долазе што морају а не што желе. И Атанасије се испуцао са својим рафалним паљбама, а пошто је изгледа и сам увидео да оно што је написао и потписао нико, не само да не чита, него ни прашину неће да обрише са његових књига. Већ виђено. Тито, Тито и само Тито. Иста и боја. Мислим на боју прашине. Дакле, много је тога постигнуто и зато не треба стати. У осталом, ваљда смо ми четничка деца, родитеља који су били одважни да се супроставе горим од њих. Млатили, млатили и омлатили. Томе смо ваљда генетски учени и научени. Нису веровали ни они, мислим комунисти, па се уверили. Тако ће и ови.

Новинар.де: Ваша порука Православним верницима

о.Илија:Иако сматрам да сам кроз овај разговор послао поруку не само православним верницима, него ис сваком човеку здравог ума, могу да то исто потврдим следећим: Не поводите се за онима који вам из дана у дан причају и проповедају о љубави, а дела им заударају на нечовештво. Не слушајте такве, не узимајте од њих благослов, никако се код њих не причешћујте, па чак и када вам причају да је Владика Артемије у праву, јер баш таква је наука сотоња, зна да постоји Бог, али ради против Бога. Скините већ једном са себе комунистичку мрежу лицемерја и фарисејства, јер ако сте под комунизмом, том машинеријом страха и ужаса, морали да радите онако како не мислите, не морате сада. Није ваљда да вам још увек, кад вам у посету стигне брат или сестра који су стали у заштиту Владике Артемија и његовог монаштва, у главама тутњи директива и да још увек поњавама и ћебадима, односно непровидним завесама прекривате прозоре домова својих. Ослободи се Србине, да те Христос ослободи!

Без твог пристанка Христос те неће ослободити. Само слободан и Христом ослобођен нећеш бити двоглав, него ћеш једном главом правилно мислити и расуђивати. Зар нас баш томе не учи сам Господ наш Исус Христос и наша вера Православна.

Ето, то би поручио свим православним верницима и сваком човеку коме је стало до карактера.

С.Марјановић