Решењем Свештеног Синода од 6 јуна 2012, у Месецслов Руске Православне Цркве укључени су светитељи Српске Цркве.
пише Григориј Полиновски. 10. јули. 2012
***
Двадсети век је у Српској као и у Руској Цркви, био период великог страдања и искушавања вере.Доказ за то су биографије светитеља и мученика које је Српска Црква канонизовала 2010г.
У првом реду то је преподобни Јустин (Поповић) један од највећих српских теолога, затим преподобни Симеон Дајбабски, као и новомученици Јасеновачки – свештеници жртве хрватског националистичког усташког режима на челу са Анте Павелићем
Преподобни Јустин Ћелијски
помен 1/14 јуна
Ава Јустин (Поповић) – један од највећих српских теолога ХХ века. Његови радови су познати широм света и заслужено ужива велики углед.Целокупно дело оца Јустина садржи 40 томова а до сада је објављено 30 томова, који обухватају све области црквеног живота.Али његова горућа љубав према Христу најбоље се исказује у “Коментарима на Нови завет“.Поетска вештина којом је ово дело написано може се упоредити једино са делима његовог учитеља – светог Николаја Охридског (Велимировића)
Преподобни Симеон Дајбабски
помен 19марта/1 априла
Преподобни Симеон, световно име Сава Поповић родио се 19 децембра 1854 на Цетињу у Црној Гори.По благослову митрополита Илариона одлази у Кијев на Духовну академију.Тамо 1887 прима монашки постриг добивши име Симеон.
Када се вратио у Црну Гору подвизавао се прво у манастиру Врањина на Скадарском језеру, а касније на Острогу где је био и предавач у монашкој школи.
После чудесног виђења переподобни у селу Дајбабе, иницира подизање цркве у част Успења Пресвете Богородице.Ту се преподобни предаје духовном подвигу скоро пола века.Народ је веома поштовао старца Симеона и издалека је долазио по савет и духовни разговор.Преподобни Симеон Дајбабски представио се у Господу 1 априла 1941,
Новомученици Јасеновачки
помен 31септембра/ 13 августа
Током Другог светског рата у окупираној Југославији успостављена је такозвана Независна Држава Хрватска .На челу хрватског усташког режима био је Анте Павелић.Од априла 1941 на територији НДХ почео је геноцид над православним становништвом, а убрзо је створен систем концентрационих логора.Православни свештеници су редом хапшени, злостављани и мучени а цркве рушене и спаљиване.
После три месеца постојања НДХ административна структура Српске православне Цркве је потпуно уништена, није остао ни један активан архијереј од пет који су ту до рата служили. На десетине српских свештеника су депортовани или утамничени.
Највећи логор је био Јасеновац, кроз који су прошле хиљаде и хиљаде православних Срба.Према историјским подацима у Јасеновцу је мучки убијено око 700 000 Срба, Јевреја и Рома али и противника усташког режима.
Са руског Григориј Полиновски
Извор: http://www.pravmir.ru/v-mesyaceslov-russkoj-pravoslavnoj-cerkvi-vklyucheny-serbskie-svyatye/
Оно што су комунисти покушали да заташкају је Истина која се не може сакрити а то је делом податак американаца из 1942 године у којем пише да су усташе побиле 600 000 Срба до 1942 у Јасеновцу. Комисија за ратне злочине коју је основала ФНРЈ је утврдила преко 1 200 000 жртава и то после комунистичке цензуре.
Налогодавац је папа, кривац је ватикан и хрвати а ово што ми сада гледамо је систематско смањење жртава а тачан број зна једино Господ пошто од назови “наших“ нема ко да изађе у јавност и све то јасно каже него се потурице додворавају западу и папи
Браћо морамо се молити Господу за ову свету и недужну браћу нашу за њихове душе и да нам Господ помогне да их НИКАДА не заборавимо да Упамтимо њихове крвнике да се и нама исто недеси …пошто смо на истом путу него да станемо у одбрану Вере и Истине
подај Господе! Амин!
… [Trackback]
[…] Info to that Topic: novinar.de/2012/07/12/srpski-svetitelji-u-sestrinskoj-crkvi.html […]
… [Trackback]
[…] Information to that Topic: novinar.de/2012/07/12/srpski-svetitelji-u-sestrinskoj-crkvi.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2012/07/12/srpski-svetitelji-u-sestrinskoj-crkvi.html […]
… [Trackback]
[…] Information to that Topic: novinar.de/2012/07/12/srpski-svetitelji-u-sestrinskoj-crkvi.html […]