Вести

Screenshot интернет странице Финдоместик банке у Србији (http://www.findomestic.rs)

Финдоместик банка а.д. из Београда и овлашћена лица у тој банци кажњени су у септембру прошле године због тога што Управу за спречавање прања новца нису обавестили о сумњивим, повезаним и економски неоправданим трансакцијама које су обављене у истом дану између предузећа Азохем, Азотара и Вулин комерц, сазнаје Пиштаљка.

Пише: Иван Нинић, 14.06.2012

***

Спорне трансакције су за циљ имале да омогуће исплату краткорочног кредита од 14,6 милиона динара бизнисмену Душану Ступару и бившем директору панчевачке Азотаре Вујадину Јанковићу.

Због тога је Привредни суд у Београду Финдоместик банци изрекао казну од 200.000 динара, док су одговорна лица кажњена са 35.000 и 50.000 динара. Истом пресудом ова банка је кажњена јединственом казном од 450.000 динара, јер су утврђени и други случајеви кршења Закона о спречавању прања новца, као што је избегавање законске процедуре идентификације свих података предузећа којима су плаћања вршили ЈКП Градска чистоћа Београд, ЈП РБ Колубара Лазаревац и ЈП Транснафта Панчево. Овлашћена лица банке Драгица Стојиљковић, Јасна Јовић-Вуковић и Снежана Обрадовић кажњене су са 70.000 динара, 60.000 динара и 50.000 динара.

Сумњиве трансакције предузећа Азохем, Азотара и Вулин комерца датирају још од 18.4.2007, када је, како се у пресуди наводи, предузеће Азохем из Суботице на текући рачун предузећа Азотара такође из Суботице пренело 10.500.000 динара као краткорочну позајмицу. Затим је истог дана Азотара на текући рачун предузећа Вулин комерц из Руме извршила пренос 14.642.964 динара, такође на основу уговора о зајму који је сачињен управо 18.4.2007. Део новца на име позајмице Вулин комерцу потекао је са рачуна Азотаре у Финдоместик банци и то 10.500.000 динара, док је 4.142.964 динара узето са рачуна Азотере у Војвођанској банци а.д..

Истовремено са овим трансакцијама, Вулин комерц пребацује 14.642.964 динара Финдоместик банци а.д. на име „полагања гарантованог депозита за обезбеђење краткорочног кредита за физичка лица Душана Ступара и Вујадина Јанковића“. Истог дана, Финдоместик банка потписује уговоре о краткорочним кредитима са Ступаром и Јанковићем и пушта им у течај краткорочне готовинске кредите у укупном износу од 14.642.964 динара. Одмах потом Ступар и Јанковић, са својих текућих рачуна на текући рачун АИК банке а.д. Ниш, преносе 7.284.874,59 динара, уз приказивање нејасног описа посла „конзорцијум пекарство“.

Све ове трансакције код надлежних у Финдоместик банци нису изазивале посебну пажњу све док у ту банку 2008. године нису ушли контролори из Народне банке Србије. Пошто је НБС извршила контролу, Управа за спречавање прања новца је против Финдоместик банке и њених одговорних лица поднела пријаву за привредни преступ Првом основном јавном тужилаштву у Београду, које је потом подигло оптужни предлог.

Листа индикатора сумњивих трансакција које је претходно Финдоместик банка усвојила у складу са Законом о спречавању прања новца, садржала је под редним бројем 10 „трансакције између приватног и пословног рачуна предузећа које не указују на јасну економску оправданост“.

„Како је ток новца био у истом дану и истим износима и то са рачуна клијента правног лица Азохем д.о.о. Суботица на текући рачун клијента правног лица Азотара д.о.о. Суботица, па потом на рачун клијента Вулин комерц Рума, који потом врши плаћање депозита код Финдоместик банке ради добијања кредита за физичка лица Јанковић Вујадина и Ступар Душана, у питању су трансакције које не указују на јасну економску оправданост“, наводи се у образложењу пресуде Привредног суда у Београду.

Суд је утврдио да су Финдоместик банка и одговорна лица у тој банци били у обавези да као сумњиве пријавe трансакције Управи за спречавање прања новца, а што из непознатог разлога није учињено. „У случају да је овлашћено лице одлучило да не проследи информације Управи било је дужно да сачини службену белешку о разлозима због којих сматра да не постоји сумња да се ради о прању новца“, пише у образложењу пресуде и додаје се да је тиме банка прекршила члан 8. и 10. Закона о спречавању прања новца.

Пиштаљка је истраживала шта би могло да се крије иза трансакције Душана Ступара и Вујадина Јанковића, који су део новца од кредита добијеног на сумњив начин уплатили на рачун АИК банке и то уз опис посла „конзорцијум пекарство“.

Подаци до којих је Пиштаљка дошла показују да су у фебруару 2005. године Душан Ступар, Вујадин Јанковић, Милорад Росић и Томислав Белоица потписали уговор о оснивању конзорцијума. Циљ конзорцијума који је представљао Јанковић (који је у том моменту био директор Ступарове фирме Универзал д.о.о) био је да у марту исте године учествује на јавној аукцији Агенције за приватизацију и да купи ДП Пекарство из Краљева, у ком свако од њих треба да има власнички удео од 25 одсто. Планирана куповина им је пошла за руком, па су тако 15.3.2005. године купили предузеће по цени од 120 милиона динара (тада 1.562.093,20 евра).

Подаци АПР-а показују да се тренутно у УО предузећа Пекарство д.о.о. налазе управо Ступар, Јанковић, Росић и Белоица. То наводи на закључак да спорне трансакције и готовински кредит који је Финдоместик банка одобрила Ступару и Јанковићу могу да имају имају везу са пословним односима њиховог заједничког предузећа Пекарство а.д. из Краљева.

Индикативно је и да се предузеће Вулин комерц д.о.о. из Руме појављује као уплатилац депозита код Финдоместик банке, на основу ког су Ступар и Јанковић истог дана добили готовинске кредите.

У јулу прошле године власник и директор тог предузећа Драган Вулин и још четворо лица ухапшени су због сумње да су стекли противправну корист од 3,2 милиона евра. Према наводима МУП-а они су продали 4,7 тона меркантилног кукуруза и нешто више од 7.000 тона пшенице, без знања и сагласности Дирекције за робне резерве која је била власник тих житарица.

У априлу ове године ухапшено је седам осумњичених лица због сумње да су злоупотребили службени положај и оштетили Азотару у Панчеву за више од 800 милиона динара. А међу ухапшенима су сувласник Азотаре Душан Супар и некадашњи директор Азотаре Вујадин Јанковић.

Банка Финдоместик у Србији послује од 2006. и део је групе БНП Париба, једне од највећих банкарских групација на свету.

Пише: Иван Нинић

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/233