Слабљење Европе и њено постепено самоукидање као независног играча на међународној политичкој сцени довело је до тога да Москва више пажње обраћа на то шта се дешава у Вашингтону.
23. мај 2012.; Јевгениј Шестаков, РУСКА РЕЧ – српско издање
***
Већина руских политичких аналитичара слаже се да Европу чекају тешка времена. Криза је покренула до сада невиђени талас националног егоизма у Европској унији, у коме све учеснике занима само лична добробит. Немачко-француска алијанса нема довољно моћи да спасе економију целе Европе. Без обзира на то да ли ће Европа постати лабава структура у којој би чланицама било дозвољено да учествују само у програмима који им се допадају, или ће се, напротив, управљање Унијом још више централизовати, Русија ће морати да преиспита своје односе са том организацијом. Недавна учешћа министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова на међународној конференцији о Авганистану у Бону, на конференцији ОЕБС-а у Вилњусу и на самиту Русије и НАТО-а у Бриселу, показала су да се партнерски односи Русије и ЕУ налазе у озбиљној кризи. Покушаји Москве да заштити своје стратешке интересе изазивају отворено противљење чланица ЕУ које не желе да те интересе узиму у обзир. Европљани се у својим политичким одлукама пре свега ослањају на позицију Вашингтона. Принцип „што је добро за Америку добро је и за Европу“ приметно је доминирао на свим сусретима на којима је Лавров учествовао.
Недавне промене европског модела довеле су до тога да ће Москва са великим опрезом разматрати било који дугорочни пројекат везан за Стари свет.
Слабљење Европе и њено постепено самоукидање као независног играча на међународној политичкој сцени довело је до тога да Москва више пажње обраћа на то шта се дешава у Вашингтону. Таква стратегија отворено је увредила традиционалне партнере Русије у Европи. Ипак, спутане европском дисциплином, ове земље не могу Русији ништа да понуде. Једини пројекат помоћу кога су Русија и Европа могле да постану прави стратешки партнери на неколико деценија био је европски систем противракетне одбране. Међутим, под притиском Вашингтона, Европљани су одбили да по овом питању сарађују са Москвом.
Криза поверења између Европе и Русије је очигледна и највероватније ће наставити да се продубљује. Одсуство напретка по кључним питањима важним за безбедност Русије неминовно ће довести до слабљења сарадње на свим другим пољима.
Ипак, сценарио у коме би се Европа од стратешког партнера Москве претворила у њеног потенцијалног непријатеља изгледа мало вероватно. Основни „колосеци“ — борба против тероризма и трговине дрогом, проток робе у Авганистан — неће бити ревидирани. Русија ће штитити своје геополитичке интересе, али ће се пре свега концентрисати на регионе које сматра традиционалним зонама свог утицаја. Истовремено, Москва ће са САД радити на изналажењу заједничког језика по питању општих норми понашања на светској сцени. О овом питању више нема смисла посебно разговарати са ЕУ.
Не треба занемарити ни чињеницу да ће руски бизнис видети своју прилику у економском слабљењу ЕУ. Без обзира на неповољну политичку климу, руске инвестиције у Европи ће се ширити. На пример, недавни политички спор Русије и Велике Британије није довео до смањивања економске сарадње између две земље.
Кључна одлука која би могла да поврати поверење Русије у обновљену ЕУ био би договор о европској противракетној одбрани. Запад одбија да приликом постављања противракетног штита пружи Русији правно обавезујуће безбедносне гаранције. Москва сматра да то угрожава њене стратешке интересе. Ако се током самита НАТО-а у Чикагу крајем маја ове године Европљани сложе са администрацијом САД око гаранција за Москву или барем усвоје план за имплементацију таквих гаранција, то би могла да буде полазна тачка и за друге заједничке руско-европске пројекте.
Још један позитиван корак могао би да буде и укључивање Русије у решавање економских проблема ЕУ. Европа ће морати да се одрекне вештачки одржаваног страха да „Руси долазе“. Процес интеграције Русије у економију обновљене Европске уније омогући ће обема странама да превазиђу узајамно неповерење и суштински увећати број „колосека“ на којима Москва и Брисел могу успешно да сарађују у будућности.
Евгениј Шестаков је главни уредник спољнополитичке редакције и модератор Дискусионог клуба „Росијске газете“.
23. мај 2012. Јевгениј Шестаков
http://ruskarec.ru/articles/2012/05/11/rusia_e_izgubila_poveree_u_evropu_15582.html
Да би сте послали коментар морате бити улоговани