Вести

Позната новчаница која је има вредност

Да Грчка има драхму не би имала ни пола проблема које има данас. Једноставно би је пустили да се суноврати као што је пуштен динар, тако да власти не би имале потребу да отпуштају раднике и смањују плате, укидају социјална давања и смањују обим здравствених услуга,

пише Драган Видаковић, 29. мај 2012

***

јер би се сви ти трошкови на становништво тим свакодневним падом валуте сами од себе драстично смањивали.

Држава би, као код нас 1993. на становништво пребацила бригу о свакодневном преживљавању тако да не би имали смисла и ефекта протести и напади на државу пошто би се плате чак могле и повећати додатним штампањем безвредног папира.

Наша будућа влада неће имати проблеме као њихове грчке колеге. Плате су сваким даном све мање јер ми имамо динар и властиту штампарију новца, и пошто је све везано за евро куповна моћ становништва дневно (про)пада тако да се државни трошкови увек без проблема могу свести на задату меру.

Зато и нема много журбе око формирања владе. Ионако ће она бити пред нерешивим проблемима па нема разлога да им се хрли у сусрет. Главни посао отпуштања радника и смањивања плата одрадиће суноврат динара а проблем Косова и НАТО пакта ваља одложити још који дан, а до тада политички чиниоци могу да преговарају око састава владе колико им и како им воља.

У свакој нормалној држави победничка странка добија мандат за састав владе и рок у коме мора известити онога ко јој је поверио мандат да ли има потребну већину или не. Ако врати мандат, он се поверава следећој странци по успеху на изборима, па све тако док се влада не формира или не распишу нови избори.

Наравно да није исто да ли неко има мандат за састав владе и као такав преговара или се сам прогласи за мандатара и сакупља већину. Онај ко добије мандат за састав владе има одрешене руке да конкретним понудама приволи чак и индиферентне и(ли) не баш пријатељски расположене партнере на сарадњу; може да изнесе на сто понуду која се не одбија, што се не може постићи без званичног располагања мандатом.

И сада ми треба да се правимо да то не знамо јер победник избора не жели, не сме или из неких других разлога не може да преузме мандат.

Могуће је да СНС зна да не може да сакупи већину таман да понуди другој странци скоро све ресоре, па не би да се то покаже јер би је то политички закопало, или јој чиниоци који стоје иза оваквих изборних резултата не дозвољавају формирање владе, или дозвољављју само неку дириговану владу или једноставно СНС мисли да у том послу нема шта да тражи.

Како год, све ово фингирање демократије и свакодневно мољење Бориса Тадића да преузме владу оставља на бираче врло лош утисак.

Тадић је оне вечери кад је честитао Николићеву победу деловао као човек који је доживео истинско растерећење и само је показивао људску жељу да се из свега тога извуче.

Очигледно је међутим да тако не мисле и они којима је он и даље потребан из разноразних разлога и сада имамо једну комичну ситуацију у којој га једни вуку на премијерску позицију а он се жестоко одупире, што му не помаже много јер ма колико неко у политици деловао моћно и харизматично ипак и над њим има безобзирна сила у чијој мрежи може само да се копрца, као и жртва у пауковој мрежи, али се тиме заправо само све више упетљљвља, губи снагу и постаје још лакша мета за постизање нечијих туђих циљева.

Све у свему на сцени је један колоплет интереса који се не заснивају ни на каквим програмима, принципима и ставовима већ на појединачним или групним потребама које се морају задовољити по сваку цену.

У међувремену пад динара ће одрадити своје, а становништво- које је већ научено на живот каменог доба и вишедеценијску битку за голи опстанак, ће се манути политике и кренути у бој за ново, ко зна које преживљавање, са све мањом надом да ће у томе успети. Ни могућности ни снаге народа ,ослабљене непрекидним падом из горега у горе, нису свемоћне.

Драган Видаковић