Вести

Некада: Споро али достижно! Данас: Брзо али недоступно!

Које све уговоре и колику провизију је Министарство одбране исплатило Југохемији а.д. за послове комисионог увоза опреме за Војску Србије није могуће сазнати,

Пише: Иван Нинић, 29.05.2012

***

јер је наводно реч о „војној тајни“ чије би откривање „угрозило безбедност државе или грађана“. Под оваквим изговором надлежни у Министарству одбране покушавају да прикрију информације о петогодишњим пословним аранжманима које тај државни орган има са компанијом у власништву Мирослава Мишковића.

Сарадник Пиштаљке је, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, затражио податке о увозним активностима Југохемије а.д. за период 2007-2012. године, из којих се може видети шта је све и по којој цени Војска Србије куповала посредством Мишковићеве компаније. Такође, затражен је уговор који се односи на куповину авиона „пајпер сенека“ који је у Србију стигао крајем јануара ове године. Подсећања ради, у питању је први нови авион који је након 25 година купљен за Војску Србије и са пратећом опремом коштао је око 2,7 милиона евра. Према писању листа Блиц авион је у Србију увезла Мишковићева Југохемија са којом је склопљен комисиони уговор. Блиц је 26. јануара објавио да у Министарству одбране нису навели колика је провизија за тај посао исплаћена Југохемији.

„Како је тек прекјуче авион слетео и извршена царинска формалност, а испитивање целокупне опреме тек следи, још увек се нису стекли услови за исплату провизије”, навели су за Блиц у Министарству одбране. Међутим, када је два месеца касније сарадник Пиштаљке покушао да провери колико је Југохемија зарадила на овом послу из Министарства одбране стигло је решење о ускраћивању информација.

У образложењу решења којим је одбијен захтев, надлежни из Министарства одбране наводе да се тражене информације односе на „податке о набавкама средстава посебне намене, које се у Министарству одбране спроводе у складу са одредбама Уредбе о средствима посебне намене“. То практично значи да се на набавке „средстава посебне намене“ не примењују одредбе Закона о јавним набавкама, већ уредба прописује да набавке непокретних и покретних ствари за потребе Министарства одбране, Војно-безбедносне агенције (ВБА) и Војно-обавештајне агенције (ВОА) имају „поверљив карактер“. Надлежни у Министарству одбране сматрају да би „сазнања неовлашћених лица да се такве набавке спроводе, или сазнање да предмети набавке имају одређене спецификације или да се врше од одређеног понуђача, угрозила безбедност државе или грађана“.

Образлажући своју одлуку, у Министарству одбране позивају се на Закон о одбрани, Закон о тајности података и Правилника о критеријумима за утврђивање података о Војсци који предствљају војну тајну, степен војне тајне и мере за њихову заштиту. У образложењу се истиче да се траже информације „чијим би одавањем могле наступити тешке последице по интерес заштићен законом који претеже над интересом за приступ информацији, а у конкретном случају последице по безбедност државе и грађана“. Међутим, ни једном једином речју се не појашњава како би то сарадник Пиштаљке могао да угрози безбедност државе и грађана уколико би сазнао колика је провизија из буџета Србије исплаћена за услуге Мишковићеве Југохемије.

Иначе, ово није први пут да Министарство одбране сараднику Пиштаљке ускраћује информације које би по својој природи требало да буду доступне јавности. И раније је било таквих случајева, па је Повереник за информације од јавног значаја поништио више решења Министарства одбране у којима се тај орган супротно закону позивао на „војну тајну“ и ознаку „поверљивости“, покушавајући да угуши право на доступност информација, односно право на јавно информисање.

Индикативно је да је путем тзв. поверљивих набавки, које се нигде не обелодањују, у последњих пет година Министарство одбране закључило на десетине уговора са Мишковићевом компанијом Југохемија а.д. О томе најбоље говори извештај Државне ревизорске институције о ревизији Завршног рачуна Министарства одбране за 2010. годину.

Из налаза ДРИ види се да су Министарство одбране и Југохемија а.д. 20. 12. 2007. године закључили уговор о поверљивој набавци вредан чак 36.946.964,23 долара. Примера ради, 15. 10. 2008. закључена су два уговора, од којих вредност првог износи 728.956,88 евра, а вредност другог 387.028,55 евра. Међу значајније „тајне“ набавке поверене Југохемији а.д. спада набавка у вредности од 2.737.424,66 евра за коју је уговор потписан 1. 12. 2010. године. У извештају ДРИ се уопште не наводи о каквој врсти и количини робе је реч с обзиром да су у питању набавке које су изузете из редовне процедуре. Из извештаја ДРИ се види да, поред Мишковићеве Југохемије, у пословима поверљивих набавки за потребе система одбране Републике Србије учествује и ЈП Југоимпорт-СДПР.

Уредбом о средствима посебне намене не само да је суспендован Закон о јавним набавкама него је искључена и јавност из поступака који би због своје природе требало да буду потпуно транспарентни, ако се има у виду висок степен корупције у сфери јавних набавки у Србији. Енигма је шта све данас Министарство одбране третира под појмом „средства посебне намене“, јер управо таква формулација може бити подложна различитим злоупотребама.

Пиштаљка је раније писала о случају Безбедносно-информативне агенције која је у „средства посебне намене“ сврстала и најобичнији канцеларијски намештај, да би након тога „поверљива набавка“, без расписивања јавног позива, била дата фирми веренице тадашњег потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића.

Извор: http://pistaljka.rs/home/read/222