Вести

Торис

Пошто су се на мамац наводне неизвесности и лажно запањујућег исхода гласања упецали многи који то нису смели, како изборна поплава пролази и таложи се наплавина све се јасније виде контуре перфидне режије

Пише Драган Видаковић, 24.05.2012

***

која је симулирала ових неколико месеци или година живота што ће нас све прескупо коштати када се дефинитивно пробудимо из хипнозе која већ пролази тако брзо, да ни један једини текст не може да се напише а да не буде застарео и погрешан у часу кад се заврши.

Вероватно на велико запрепашћење својих бирача новоизабрани председник Републике је изгледа већ одустао од формирања владе по принципима који важе у демократским државама, што није добро, а нарочито је чудно то што бежи од формирања владе коју би предводила листа чији је он био носилац, и позивао грађане да је гласају уверавајући их да ће ако победи преузети власт на њихово добро.

У свакој нормалној земљи председник или краљ поверава мандат странци или коалицији која је добила највише гласова на изборима. Ако у одређеном року не сакупи већинску подршку, враћа мандат и он се додељује другопласираној странци, и тако редом до формирања владе или расписивања нових избора у супротном.

Томислав Николић пак каже да ће поверити мандат за састав владе ономе ко ће обезбедити већину, што је потпуно супротно пракси демократских држава, а још је чудније његово образложење да ће тако поступити, и да СНС у томе неће учествовати, јер је у изборној ноћи чуо (!?) да таквa већина постоји, и да од Тадића очекује да се изјасни хоће ли или неће бити премијер, а човек се већ у тој истој ноћи изјаснио да неће. И чини се да је тада имао жељу да се ратосиља свега.

Пре него што председник Републике не повери највећој странци мандат за састав владе не постоји никаква званична већина, пошто није исто да ли преговара неко ко има у џепу мандат или не, јер тек онај ко има мандат конкретним понудама може да окрене и најљућег противника, као што онај ко има паре може да откупи шта хоће, а онај ко нема новца (мандат), ко само обећава може једино да превари неке наивне (Дачић?), али и таквих је све мање.

Очигледно је да Николић избегава да поведе владу, под неким притиском или због јасног увида да идемо у економску и сваку другу катастрофу, али било шта да је није лепо да то образлаже на овако наиван начин јер у овој земљи има доста веома квалификованих, образованих и виспрених људи, и људи здравог разума, чије ће симпатије према њему, ако их је имао, свакако дефинитивно изгубити.

Да су били у праву они који су наговештавали коалицију или кохабитацију ДС и СНС потврђује и Александар Вучић који, веома помирљиво каже да „влада са ДС не би била идеална“, као да влада уопште мора да буде идеална, а до јуче су се и на сам помен те идеје згражавали, како сада видимо у циљу обмане бирача. Тако да сви који припадају већини од 53% гласача који нису навучени на бескрупулозну софистицирану пропаганду доктора за изборну лаж треба да буду срећни што на таквим изборима нису учествовали.

Европској бирократији је најважније да формира власт која ће се према Косову понашати као према независној држави, и која ће и убудуће спроводити план који је одавно у Србији обелоданио немачки амбасадор Цобел, а то што ће криза поверења у систем, личности и институције веома брзо далеко премашити бројку од 53% тренутно их не занима, јер не разумеју да воде политку паљења ватре по Србији и њеног гашење бензином, како је Јирген Елзесер некада лепо описао неке раније немачко-америчке кобне активности на Баклану.

Стрмоглав пад динара и исти такав пад стандарда, обмана бирача, растуће неповерње у све и свакога, безнађе и очај могу само бити родно место хаоса, нарочито ако се има у виду време које долази са економском кризом која ће попут цунамија докрајчити остатке Србије. Изигравање и изневеравање бирача није добар начин да се пође у сусрет неизвесној будућности која бахато лупа на врата.

Драган Видаковић

http://vidakovicdragan.wordpress.com